photo: “Connected” © Patricio Betteo
Displayed here by kind permission of the artist / Slika je objavljena uz pisanu dozvolu umetnika.

Priča o godišnjem horoskopu uvek je popularna, često komercijalna, ljudi valjda ne gube nadu da će ako ništa drugo, onda bar kalendar promeniti svet! Zamrznemo pogled makar tih mesec dana oko Nove godine u astrologe i proroke, ’hoće li nam biti bolje?’ pitamo… I meni se uvek poveća poseta na blogu tih dana. A nisam prorok. Astrologija je proročanstvo onoliko koliko je to i genetika. Pa ako znate odakle i iz kakve porodice unazad bar sto godina dolazite, neće vam budućnost biti nejasna i nepoznata. Jer u principu, ne dešava nam se nikada ništa novo. I dragi moji ljudi, verovali vi u to ili ne, sav ovaj javašluk od stvarnosti, sivu svakodnevnicu, birokratsku presu, pa i to da moć imaju ovi koji je imaju – sami smo prizvali, ali ne izborima i nekakvim ’new-age’ tandaramandara energijama, već smo se rodili sa potrebama od predaka nasledjenim koje u drugačijem društvu i vremenu i ne bi mogli da živimo. Ne bi mogli da probudimo. Kako da hajdučki ili revolucionarni gen živi sebe ako prvo ne oseti ukidanje slobode? Kako da samarićani medju vama ne shvate da su ’milosti puni i oprostivi’ ako ih prvo ne sateraju u ćošak i ne povrede, a onda ne da će vidati rane sebi već svima sebi sličnima. Empatija… Kako da se inteligencija još od prosvetitelja i Dositeja koja živi u nekima od vas dovoljno naljuti, ona inače tako suptilna, kulturna, dostojanstvena, ako joj ne serviraju prvo tonu djubreta sa sve Pinkom, Velikim bratom i favorizovanjem nepismenih? Da li shvatate da ste ’izabrani’ da budete rodjeni baš u ovom vremenu ne zato da biste se svemu prilagodili, već da biste najbolje u sebi probudili?

Iako je ’kompromis’ kao i ’dogovor’ reč koja se tako često pojavljuje u medijima, na ulici, ovo nije kompromisno vreme. Budite što je moguće više beskompromisni! Inače će vas slomiti ne 2009. godina, već svaki dan u ovoj i ma kojoj godini. Da li u novom godišnjem horoskopu tražite novu ljubav? Nov posao? Diplomu? Auto i porodicu? Kredit za stan?…  Stanje po pitanju egzistencije je vrlo jasno – obezbedjeno je preživljavanje, ali ne i život. Ajde da se pitamo, jer dobro je dok se pitamo (to znači da još uvek mislimo), iskreno, je l’ mislite da će 2009. promeniti nešto i da ćete se osloboditi dugova, briga, vratiti davno zaboravljeni entuzijazam? Moja prijateljica u knjizi „Škola za sluge“ (preporuka za pročitati: Nataša Milović, „Škola za sluge“) podseća na razliku izmedju kreativnog rada i slepe pokornosti koju dobro poznajemo svi, pogotovo ako ste zaposleni u ’tvrtkama’, kompanijama, gde ostajete prekovremeno, na poslu na kome ste se čestiti i pošteni zaposlili jer su vam preci bili takvi, radni, vredni, roditelji vam se možda upoznali na radnim akcijama, i sada poslednje zrno snage ostavljate tamo umesto da gradite svoj život i porodicu. Ali kakve sve ovo veze ima sa horoskopom? Naravno da ima! Nije postojao bolji uvod za priču o 2009. koja će biti obeležena mnogim aspektima, al’ pre svega Jupiterom u Vodoliji i njegovom vizijom slobode (koji će tu biti do januara 2010) od ovog.

Podsetimo se prošlogodišnjeg Jupitera u Jarcu, sećate se, on je opominjao na razlike izmedju bogatih i siromašnih, na pravdu i nepravdu, podsećao da se okrenemo uvek oko sebe i vidimo ugrožene i bedne, da budemo zahvalni, pa iako su neki umeli tako da žive, iako umorni (jer sve je, pa i priroda i nebo i bog umorno za vreme Jupiteru u Jarcu) ipak je činjenica da su razlike u društvu i medj’ ljudima sada još jasnije, tvrdje. Pogledajte svoje poslovno okruženje i uvidećete razliku na ’gospodare’ i ’robove’. A kada je još Pluton krajem godine definitivno ušao u Jarca, iskorišćena je svetska ekonomska kriza kao pokriće za milionske otkaze. Pa dajte da mislimo, šta ovo nebo hoće od nas? Ako mislimo da nam nove godine donesu nešto dobro, moramo se pitati koje je to dobro koje mi možemo najpre ponuditi sebi?

I kome će to Jupiter u Vodoliji stvarno pomoći sad, kome će pružiti svoju plemenitu ruku spasa? Mislite da će svima? Ah, ne… Koliko je za vreme boravka u znaku Jarca imao pravo da bude strog, ozbiljan i namršten, kao preki sudija, sada uzima na sebe svo pravo da bude bezobrazan, drzak, ptica-rugalica, apsurdan i beskompromisan, šokantan, kao najveći ateista on sada ustaje i postavlja sebe iznad boga u koga više vere nema. O kakvoj to humanosti ljudi pričaju, pita se on, slušajući kako se ljudi čak raduju što je izašao iz Jarca i ušao u znak Vodolije, i smeje se na sav glas neznanju ljudskom i lakomosti ljudskoj koja se pojavljuje svaki put kada čovek kaže „samo da mi bude dobro“, pa i najskromnije od skromnog kada za sebe traži, ovaj Jupiter će se rugati i neće dati, „Ma ne dam nikome! Sem onome ko samo i jedino na druge misli i samo za druge stvara i živi. A svi vi koji za sebe i na sebe mislite od mene ama baš ništa nećete do javnog blama i smeha drugih dobiti!“ I kao da Prometeje medju nama on traži, svesne žrtve, došao je sad da u visine neslućene uzdigne hrabre, vizionare, idealiste koji gladuju ali misle, jer zašto da vam ne kažem, da Jupiter u Vodoliji je začetak Neokomunizma i obnove principa solidarnosti i bratstva. Želim da napomenem da je vladar Vodolije, Uran, i dalje u ’izolovanom’ znaku Riba gde će u 2009. primati opoziciju (provokaciju) od strane Saturna u Devici (biće reči o tome kasnije), ali kada izadje iz Riba  u kojima je svaka iole komunistička ideologija izolovana i sabijena, zabranjena i tabuisana, i udje u znak Ovna, ovo što sam malo pre o Jupiteru u Vodoliji rekla i novim principima koje čovečanstvu nalaže – tada će biti više nego vidljivo i očigledno, pogotovo od proleća 2011. godine!

Dakle, kao veliki sponzor, Jupiter ovog puta sponzoriše: um, hrabrost, duh i vizije. A ne materiju. Nju smatra krivom za nejednakost medju ljudima, te je zato uništava i obezvredjuje. Jedan od načina je i inflacija. Drugi – materijalna šteta ma koje vrste, poplava ili požar, saobraćajka iz koje ste izvukli živu glavu ali ne i glanc novi Golf koji je ostao spljeskan i koji tek treba da otplaćujete narednih sedam godina. Novac ćemo gubiti svi, ispadaće nam iz džepova, zaboravljaćemo torbe i vredne stvari, jer negde u kolektivnom smislu, svi smo sada okrenuti opet protiv materije, gadimo je se jer postajemo svesni cene koju smo zbog nje platili, postajemo svesni slobode ljudske koju smo zbog nje zarobili. A ako ne postajete svesni, osvestite se prvom prilikom kada vam nov, skup mobilni padne na beton, kada vam kućni ljubimac izvrši nuždu na hiljadu evra vrednom laptopu, znajte da ih Jupiter šalje da se narugaju materiji, i možda dok je vreme osveste vaš duh. Ali ako se radi o novcu dobijenom za intelektualno delo, tu su prilivi, a ne gubici. Pa što ste buntovniji, više drski i provokativni, što imate više smelosti u svojoj viziji, hrabrosti da se ne pokorite ako znate da ste u pravu, hrabrosti da se oduprete kada pokušaju da vam slome dostojanstvo i duh, to će vas Jupiter brže nagraditi novcem, boljim poslom, smislom… svejedno je, bićete na njegovoj listi spašenih. I to vam pomoć neće stići od onih od kojih bi trebalo, jer kao po pravilu sve ide naopačke i kontra, pa vam individualci pomažu sada, te umesto Ministarstva i drugih instituacija od kojih bi po nekom redu trebalo da dobijete pomoć, novac i podrška stižu od jednog jedinog čoveka – koga po pravilu dovoljno ne poznajete. Možda ste ga upoznali preko neta, možda je to komšija prijateljice vaše tetke, možda neko koga slučajno srećete u vozu.

NASA će perverzno otići dalje i pomeriti pamet novim projektima. Kupovaće se nebo, uspostavljati granice u svemiru šta je čije. Svemirske stanice će se širiti i ujedinjavati u nekom smislu. Da znam šta je sve moguće da se tamo gore desi – napisala bih, ali nemam ideju jer to nije moj domen interesovanja, ali ako kažem da će postojati autoput (Jupiter) u svemiru (Vodolija) kojim će se odvijati komunikacija i saobraćaj, onda znači sateliti i sve ostalo što iz toga ide postaje jo modernije i napredno, kao internet kojim će se stanice povezati sa zemljom. Provajderi za svemir.. tako nekako. Uopšte, tehnološki progres u svakom smislu. Novi teleskopi, nove mašine, robotizovanje. Revitalizacija i modernizacija aerodroma i železnica. Zakon će se postaviti i za Internet. Humana tehnologija, koja uskraćuje čoveku ropstvo i u kojoj Jupiter sada vidi smisao. A šta ako baš zbog te nove tehnologije dobijete otkaz jer su vas zamenile mašine, što Saturn u Devici i dalje donosi dok je u opoziciji sa Uranom (naročito)? Pobunite se. Prečešljajte zakone, jer ako je Jupiter u Jarcu prirodni osećaj pravde i nepravde (treći svet vs. razvijene zemlje) onda je Jupiter u Vodoliji zakon nad zakonom, sud nad sudom i čovek iznad boga, pa ako smete da poverujete da biste sa svojim slučajem mogli da završite i na nekom medjunarodnom sudu gde tužite svoju firmu, ja vam kažem – samo napred! A ako mi se već sad smejete, smejte se bar dok ne pročitate naslov u novinama (a ja garantujem da će ga biti) o tome kako je jedan čovek iz Donjeg Milanovca ili ma odakle, uspeo da se izbori za pravo i čak dobio nadoknadu za pretrpljene štete. Kažete „ne postoji zakon koji reguliše mobing“, ja vam kažem postoji. Baš zato što nije napisan on utoliko više postoji. Budite medju onima koji će ga prvi napisati primerima. Jer čoveku je potreban čovek, i zato je ovo kažem obnova solidarnosti i bratstva. Jer kada vidite da je Pera iz komšiluka uspeo da se izbori za neko svoje pravo pokrenuće se i u vama hrabrost i vizija – vrlo bitna i potrebna da uradite isto. Ali ne očekujte da dobijete onoliko koliko je i on, jer najhrabriji i prvi (što je uvek odlika Vodolije) oni dakle koji su pomerili granice – dobijaju sada najviše!

Od ostalih aspekata na nebu, rekoh već, imamo i opoziciju Saturna i Urana, bila je jaka u januaru – kada su nam zavrnuli gas (gas je simbolika Urana u Ribama, a Saturn je simbolika reči „nema“ i „ne može“), ali će se ponoviti i u februaru, martu, avgustu i septembru. Sve iz simbolike Urana u Ribama tada trpi, pa evo šta bi to moglo da bude… avioni koji iz nekog razloga ne saobraćaju, internet provajderi koji se gase, crkvena rukovodstva koja se dele, razilaze, crkve i hramovi koje se ruše (bilo od dotrajalosti – Saturn, ili zato što kako mi kaže drugarica, u sred Londona od katedrala upravo prave stambene zgrade). To je i eksploatacija Sibira i novi progoni ljudstva, čistimo narod jer nam je potrebna zemlja za radove. Tektonski poremećaji, više u morima i okeanima, kao i vulkanima. Uran hoće da objavi sve, veliki protivnik zavera, tajni, laži, a Saturn pritiska i neda. Cenzuriše, proganja, preti, pritiska, ali još samo malo. U nekom momentu Uran prsne, tada eruptira vulkan, zemlja zadrhti, a radnik koji je nepravedno dobio otkaz – lukavo je na vreme pokupio dokumenta kojima javno i vrlo hrabro za ova vremena, upire prstom u prevare. Svi pišu o njemu a njega baš briga. Nije hteo slavu, samo istinu. Drugi radnik, malo poremećene psihe (opet Ribe) uzima oružje i ubija se jer ne vidi izlaz, treći – ulazi u zaveru i ubija direktora firme. Atentati i ubistva, kao posledica ovog aspekta (plus Jupiter u Vodoliji koji i atentatorima sada snagu i hrabrost daje) učiniće da se oni na vrhu zatresu od straha. Pa eto šta je izmedju ostalog Pluton u Jarcu (koji je kako rekoh tu od kraja 2008) to je slika naših (ali i svetskih) političara koji će se sada čitavom svitom bodigardova opasati. Ni ne vidite ga od tih namrčenih lica, al’ pre ili kasnije čovek sada sam mora biti i izgubiti glavu. Ubistva u javnosti, šokantne vesti koje unose dramu i bar na kratko remete rutinu običnog čoveka da ima o nečemu velikom da priča u dokolici ne misleći na svoj život. Velike saobraćajne nesreće na magistralima i putevima pored mora, uz obalu, na mostovima. Špijunaža svega poverljivog. Ništa sada nije sigurno, od vašeg passworda do kapija Pentagona, sve sada curi i propušta, ima rupu, a istina se lagano izliva u more. I kao što rekoh, ovo je samo početak, a vrhunac na kratko u maju 2010. da bi od proleća (mart, april) 2011. otpočelo novo poglavlje društva.

U individualnom smislu ovaj aspekt vam može naškoditi u traženju i nalaženju posla, nema utehe i nade pa da vam kažem – ’ma, biće’. Neće biti tako lako, a priča o Saturnu u Devici (o kome sam više pisala ovde) se nastavlja sve do novembra. Otkazi, problemi na poslu i sl… Od vas ovaj aspekt traži da u antagonizmu stvarate, da shvatite da čovek sada jednim svojim delom bića u stvari ne želi da bude spašen, te jednim delom on sebe samog žrtvuje, nesvestan da je bliži sada tome da bude skroman ali nezavisan poput seljaka koji prodaje svoj sir svake nedelje na pijaci, nego da teži tome da postane šef ili glavni od svih menadžera. No znam i sama da malo ljudi je toga istinski svesno, te će se mnogima desiti kao što rekoh, da napreduju gubeći. Pa dižu veštački standard kupovinom najskupljeg i nerealnog za uslove u kojima živi auta zbog kog će se posvadjati sa svima i ostati sam sa svojom materijom, kupuju stanove od 200 kvadrata a tri meseca nakon toga se razvode i ruše porodicu, uplaćuju najskuplje apartmane da bi ih tamo baš pokrao neko, jer ponavljam, ruga se Jupiter, i ruga se Uran, i ruga se Vodolija svemu što je materijalno, al’ negde iza svega pokazujući najveću ljubav spram čoveka u želji da ga spase i okrene… sebi? E, NE!!! Već drugom čoveku.

Zato, onoga časa kada budete u 2009. počeli da primećujete da pored vas ovom planetom, ovim gradom i u ovoj zgradi i drugi ljudi žive, kada budete počeli da ih stvarno vidite, da sa njima opštite, da ih upoznajete, kada budete pomogli prirodno jer ljudi trebaju ljude, kada budete samoinicijativno podigli djubre iz hodnika zgrade i bacili ga i očistili tako drugome put, kada humanost počnemo da pokazujemo počevši od onog koji sedi, živi i radi pored nas, a ne samo uplatom priloga deci sa Kosova, kada pokažemo poštovanje i obzir prema drugom ljudskom biću, možda i u sebi probudimo čoveka. Znam da ima onih koji su oduvek tako živeli, ali ovo i nije upućeno njima. A kako je 2009. godina apsurda, oni i neće imati poteškoća. Čak će jedan od partnera u braku gledati kako onaj drugi, koji je bio uvek sa ljudima i za ljude, pomagao i nudio se, u nekom smislu trošio i rasipao svoje vreme i energiju na druge, kome ništa nije bilo teško nikada, sada napreduje i kako doživljava progres, dok se njemu uvek suzdržanom i nezainteresovanom za druge sada ’lome kola’ na ledjima, gubi posao, doživljava kritike, poniženja ili blamove, gubi razum, postaje sve više nervozan. Iako i dlaje kritikuje ovog drugog da je naivan i lud, nervoza postaje sve jača u njemu i vodi ka antidepresivima dok ovaj prvi zdrav i nasmejan iz dana u dan se budi. Ovo je pobeda istinskog čoveka, pobunjenog čoveka, ovo je i u astrosimbolizmu slika velikog francuza književnika, dramaturga, otporaša, pobunjenog Kamija, u trenutku kada dobija Nobelovu nagradu, jer Jupiter je nagrada (novčana), Vodolija je Švedska, a Jupiter u Vodoliji je novčana nagrada Švedske akademije, kao i sam Nobel u kontekstu izumitelja.

Ostalo je da napomenem još jedan bitan dogadjaj o kome ću na jesen više pisati. Saturn krajem oktobra ulazi u Vagu. I nije tako strašno što će on biti u Vagi, koliko što će se u godinama koje slede (2010, 2011) na nebu u konstrukciji teškog aspekta (T-kvadrata) nalaziti. Saturn iz Vage, Pluton iz Jarca i Uran iz Ovna. Kao što rekoh, velike promene nas čekaju, slika sveta se menja, granice će se izmeniti u velikom broju zemalja, Vojvodina će se otcepiti tada, jer Vaga je Austrougarska, pa pohitajte svi vi koji imate sada neke veze sa Vojvodinom da unapred rezervišete još jedno državljanstvo. Kina, šta će biti sa njom i Kinezima ne znam, al svakako neka vrsta ’modernog genocida’ ili pokušaja suzbijanja koji će samo kao okidač ovoga puta srušiti svetsku ekonomiju ili je bar u nekom smislu blokirati ili šta već.. za detaljno objašnjenje bi mi trebalo poznavanje ekonomije, a moje je minorno, te dalje od ovoga ne bih umela da izvizioniram.

A ljubav?
U februarskoj ’Sensi’ biće objavljen moj tekst o Veneri o Ovnu, pa tu možete pronaći detaljno objašnjenje, ali ne o tome šta nas očekuje, već šta nebo u nama budi, jer upamtite nebo je u nama, sve je u nama, i taj put Venere kroz Ovna od početka februara do početka juna, na kom će se ona družiti i sa Marsom i sa Uranom, ali i biti u svadji sa Plutonom i Saturnom, doneće krajeve mnogim dugim i labilnim vezama, zablude će raskrinkati, a nove ljubavi rasplamsati, al’ opet, samo one koje zalivene iskrenošću, hrabrošću i jakim strastima – spremne da postoje uprkos razumu, uprkos vremenu, uprkos materiji ili društvu koje ih odobrava ili ne, i nadasve, uprkos moralu – samo će te ljubavi doneti, i samo onima koji zaista hrabri dovoljno za takve ljubavi jesu. Pa ako vam baba nije bila u partizanima, ako nemate u genetici priču o ljubavi iz logora i rata, priču o nekoj pra-prababi koja se odrekla svega ili koje su se odrekli jer je volela onoga koga nije smela, ako nemate makar jednu ali od početka do kraja istinski hrabru i prkosnu ženu u svojoj porodici, već više imate tihe i sitničave ili plašljive žene kojima je duh već vekovima slomljen trpljenjem i bolom, ma kolike one svetice baš zato bile, ne nadajte se previše.

Mislim da sam sve rekla što je bilo važno.

Imajte na umu da je ovo godina u kojoj će retki uspeti da pomere granice. Njima će sigurno biti dobro. Oni će skočiti, poleteti ka krovovima i visinama, odvojiti se od grupe bude li neophodno i podnoseći podsmeh ili nerazumevanje (na koje su navikli) napraviti preokret za sebe i one koji za njima dolaze. Sa vizijom je uvek ruku pod ruku išla vera. Čovek koji u cirkusu hoda po žici, žena na trapezu koja se baca u bezdan i hvata ruku partnera dok publika ostaje bez daha, metafora su onoga što će samo neki medju nama uspeti da naprave. Bez apsolutne vere ne krećite u akcije. Ali ako je imate, rizikujte, pobunite se i ne odustajte. Tamo negde gore je izlaz…
………………….
tekst pisan uz Darkwood Dub, i njihov poslednji album „Jedinstvo“

“…vežba iz motorike može da te pokrene
seti se instrukcije,
vežba iz motorike,
slobodan si robote…” (‘Robot’)

photo: “Heil” © Glen Lowry
Displayed here by kind permission of the artist / Slika je objavljena uz pisanu dozvolu umetnika.

“Još jedna izgubljena vrednost jeste stid. Da li ste primetili da ljudi više nemaju stida, te se tako događa da, u društvu časnih ljudi, čovek može da sretne tipa optuženog za najgoru korupciju, koji pri tom ne skida osmeh sa lica, kao da je to najnormalnija stvar na svetu. U neka ranija vremena, njegova porodica bi se od stida zatvorila u kuću, ali sada je sve jedno te isto i takvog tipa zovu da gostuje u nekim televizijskim programima, gde se prema njemu ophode kao prema gospodinu”. (Sabato “Otpor”)

Šta će nam u horoskopu ukazati na to ima li čovek u sebi stida, a samim tim i ljudskog poštenja, trudi li se i koliko da bude i ostane ispravan u svojim delima i mislima.
Nekada, na ovo pitanje bilo je lako dati odgovor. Uz jakog Jupitera se vezivao moral i jak duh, uz dobro postavljenog Marsa čojstvo i junaštvo, jak Mesec beše simbol svekolikog saosećanja i sapatništva u kome je nemoguće postati iole hladan i gluv na suze i tudje patnje. Ako je Saturn bio jak i u dobrim aspektima, mogli smo pred sobom imati strogog sudiju što sebi ne oprašta i sebe tiraniše sumnjama svakojakim, čoveka ozbiljnog lika, što je dosledno (tada) ulagao svoju kičmu u sistem i unapred se javljao kada je kriv bio – dolazio sam po svoju kaznu (u aspektu recimo sa Jupiterom) jer kazna oslobadja. Znao je tada on da reći kriv sam, ja sam pogrešio – nije bilo zlo, već spasenje. Jer nikakva patnja duha, beda, muka ne mogu čoveku oduzeti ispravnost i dobro, ne mogu ga pokvariti, pa ako se solidarišem i ja sa svim prognanima, namučenima, sirotima (mislio je on tada), ako i ja istupim i preuzmem na sebe svoje parče muke i krivice, moje poštenje spašavam, svoj duh uzdižem – a snagu za to da još bolji budem sebi vraćam.
Those were the days…

A danas? Kako smo danas… ljudi? I koliko smo uopšte još ljudi? Šta bi Dučić danas napisao u svojim esejima pitam se… Hoće li nam deca uopšte znati ko je bio Dučić? Znaju li? I zato šta mislite, da li i astrologija kada je sve izmenilo svoja lica može ostati ista? Već dugo znam istinu da sve je preokrenulo svoje lice i da danas, taj, nekada moralan Jupiter, kapitalista lako postaje, ka svetovnoj sreći hrli, mirisu novog stana i novo tapacirane kože još neotplaćenog auta dok dozvoljava da se u udarnom terminu za decu umesto obrazovnog programa smenjuju top shop reklame ne bi li na vreme napravio buduću vojsku svojih konzumera. Medjunarodni monetarni fond, šta je drugo nego Jupiter…

Šta danas kada Mars umesto na jače on na slabe kreće, ma gde da je, samo što će onaj slabiji Mars potčinjavati radnike, ljude, porodicu, komandovati im, on – tvorac mobinga, a onaj jači, u Jarcu, Škorpionu i sl. – manje države potčinjavati strahom i silom svojoj vlasti i moći, taj gradi nuklearne centrale i izvozi tone oružja na dan, oduzima pokrajne, cepa države, jer lakše mu je da ih tako porazi. Pa agresivno i bez prezanja od ma koga vlast osvaja, porobljava slabije, ubija i krvave tragove ostavlja za sobom, jer toliko je vekova bio najverniji legionar, najodaniji vojnik, ratnik, on – general Maximus Decimus koji ništa drugo do ratovati ne zna, ali danas on Armanijevo odelo umesto uniforme oblači i u rat da pokori ceo svet kreće, al ni za kralja ni za otadžbinu, već za monopoliste – koji su njegovi gospodari današnjice.

A Sunce, što svoje kraljevstvo želi da širi, što svoju volju za moć hoće da nametne, što ne trpi poraze i ignorisanja već trijumfuje i to najviše kada mu se usprotive jer tada se u tiraniju najgoru pretvara, to Sunce kome je osmeh od uva do uva sa blistavo belim zubima već decenijama zaštitni znak, to Sunce koje se u realizmu ostvaruje, koje tašto svoj lik i ego slavi i na zgarištima gde je ostavilo milione beskućnika, to Sunce, Amerika, postaje vladar sveta sa svojim moćnicima koji kao da jedini pravo na život imaju, koji kao da jedini žele život strastan, afirmativan za sebe same, pa od Sunca zaslepljeni više ni ne vide ikoga do sebe jer sve se slilo u tu jednu vlast i sliva se i dalje dok se sve ne centralizuje potpuno, i dok jedan gospodar za ceo svet ne bude.

A gotovo je tragično kada pomislim u tom globalnom sagledavanju na običnog čoveka i njegovo Sunce u horoskopu koje hoće da svojom voljom život stvara i da nekakvu realnost za sebe stvori. I to čovekovo Sunce je nečega gladno i željno, i ono bi da se smeje od uva do uva, pa uverava čoveka da ambiciozan jeste, da je kupovinom stana, unapredjenjem, život svoj realizovao, tera ga da veruje da je slavan i na pozornicu ovog današnjeg sveta ga penje, u stolicu Trenutka istine, seli ga u kuću Velikog brata da i ono nekome sija i njega neko vidi i gleda. Nikada u istoriji čovečanstva nije bilo ovoliko direktora i menadžera, ovoliko šefova i nekakvih nazovi ‘položaja’, što ambiciju bude, što glad za životom i snagu da se istraje u hijerarhiji donose, i sve bi to bilo gotovo afirmativno da iza svega ne leži jedna tragična istina koje nije ni svestan, da svim tim nahodjenjima, stremljenjima, zalaganjima, ambicijama, planovima, realizacijama – samo još zrno snage za životom i življenjem za sebe otima jer mu se drugačije ne bi ni živelo. Al’ teško je to i meni da vam napišem a kamoli da vam u lice kažem, da su sve te današnje ambicije veštački dopinzi da ostanete kol’ko tol’ko životni, jer kako drugačije kada ni države koje su nekada svaka bila po jedno Sunce sa svojim sistemom, uredjenjem, svojom centralnom vlasti što je bila Sunce – roditelj, otac jednog naroda – više ne postoje. Kako kada danas ni slavnih ljudi više nema, samo poznatih iz medija po dobru ili zlu, ali ne i slavnih, jedinstvenih, neponovljivih, što su onu originalnu simboliku Sunca – da primer daje drugima i u istoriju udje imali. Zato danas čovek kupuje svoju državu – stan, i posle tri dana iako konačno kralj, nezadovoljstvo oseća – kao da se ništa nije desilo, ili još i gore, depresivan zbog duga (kredita) postaje, i više rob nego gospodar.

A Mesec? Nekada porodica, miris kuhinje, kao dom što podseća na toplu ušuškanost materice, voljenost i pripadanje, kao saosećanje, duša i brižnost, hrana i pomilovanje, a danas grupisanje u gomilu, grupisanje u zajednicu, majka Evropska Unija, koja naredbe vlasti Sunca sluša, to su danas sve teretane i raznorazni centri u koje ljudi odlaze da bi se socijalizovali jer porodice zdrave nema a samaca je sve više, to su Facebook i druga slična realna ili virtuelna socio-community mesta u kojima nam se čini da nas prihvata neko, da nas voli, da nas očekuje ili da nas treba. To je takodje i svako ko sam sebi dete i roditelj postaje, o sebi brine, sebe neguje i hrani, sebe sažaljeva i sebi oprašta, sebe teši i sam sebe uspavljuje, to je danas naš slab otpor kada smo negde potrebni i razlog zašto uprkos hiljadu razloga ne napuštamo poslodavce koji nas koriste jer kako posle da negde postanemo dovoljno potrebni, kako da se posle neko dovoljno jako veže za nas. Medjutim, nešto mnogo tragičnije se dogodilo u ovoj deformaciji Meseca…

Mesec, koji je globalno duša pesnika, umetnika, reditelja, svih onih koji iz mašte crpe sa izvora ideje za svoja dela, danas upravo filmovima, pesmama, umetničkim delima, slikama, skulpturama prikazuje kapacitet današnjeg sveta u pogledu mašte, pa tu nema više zanosa, ljubavi, vatre u očima, niti drhtanja i groznice već ledena i često do gadjenja mučna galerija slika čeka vas na izložbama, u bioskopima samo bol i patnja Meseca, samo ono najjezivije čega se Mesec boji i od čega strepi – ratovi, brutalnost, bespomoćnost hrle. Pitala sam se, pa nemoguće, to jeste deformisan, iskrivljen Mesec koji je plod ove čovekove današnje mašte, ali ipak, nemoguće je Mesec iscrpeti jer ako je nešto prisutno u svim ljudima to je mašta, želja za zanosom, sanjarenja… gde su svi ti treni, divljenja zalascima sunca i mesečevoj svetlosti, gde je nestala romantika, ko je ukrao romantiku i shvatim! Danas su marketinške agencije te koje monopol nad Mesečevim kapacitetom mašte drže, kradu vam svaki sjaj u očima i plimu emocija duše, svakog trena kada sa zanosom i uzbudjeno gledate reklame i dok se divite kako je to neko smislio. Pogledajte oko sebe. Svi ti moderni oblici stolica u kojima sedite, sve te mirisne šare na vašem toalet papiru, vaš nagon da se u prehrambenim magnatskim mestima dok gurate ona najveća potrošačka kolica (koja su reper vaše gladi, ali ta glad ne ide iz stomaka već iz duše) zalepite za raznorazne proizvode, uglavnom nepotrebne i to samo zato što vas svojim oblicima, bojama, fontovima, mirisima, mame i zovu da ih u svoju kuću unesete -  to su kradljivci vaše mašte, to je razlog zašto se u Maksiju, Idei, Tempu, Veru lepo osećate, sigurno, dobro, srećno, duša oseća nekakav sklad – tamo je vaš Mesec umesto u kući, u toplom slatkom domu. A šta se dešava kada unesete sve to iz prodavnica u svoj dom? Pa baš ništa, kao u nekakvom apsurdnom crtanom filmu, sve do jednog gubi svoj trenutačni efekat koji je imao na onoj polici, i postaje još jedna hladna stavka vašeg hladnog doma. U vremenu u kome su domaćice kupovale običan toalet papir, i bez razmišljanja i tripa da je stvar prestiža da li imate Domestos ili Cif kupovale Vim, dok smo pisali i rukom a ne samo kucali na tastaturi, dok smo jedni kod drugih vidjali vrlo slične (a često i iste) komade nameštaja, mašta je bila naše blago, mi smo imali monopšol nad maštom, nad emocijama, nad osećanjima i bilo nam je u domu toplo.

Sada moramo da pravimo tu veštačku toplinu koja košta, da unosimo nekakve nove, moderne boje zidova, nekakve moderne oblike nameštaja, čeka nas Ikea širom otvorenih vrata, ali i pored svega – u duši je hladno, a mašte nema, dok na DVD-ju gledamo neki besomučan, težak film. Jer što je veća Njihova sigurnost, to je zbog Meseca baš veći naš strah. Što je više sreće po prodavnicama, na bilbordima, to je više bola u intimnom životu svakog od nas. I onda, dodjete i pitate: kada ću se zaljubiti? Možda vam se odgovor i sam nameće, jer “za ljubav, treba imat dušu”.

A Mesec kao ‘bliskost’, danas u fejsbuku živi, gde imate neke ljude koje ni ne poznajete, i za koje vas je, ruku na srce – baš i briga. A onih nekoliko, koji su vam stvarno prijatelji – šta znate o njima? Koju boju vole? Koja im je omiljena pesma? Šta vaša devojka, žena sanja? Ok je što ćete se pojaviti na vratima sa kesom iz Manga i izmamiti joj osmeh, ali šta ona sanja? I ne mogu a da ne dotaknem Neptuna. Svu tu vojsku new age foliranata, prevaranata, što preko raznih mondenskih časopisa, cvetno dizajniranih sajtova, zovu i hipnotišu, svih tih do juče domaćica koje danas postaju nasmejane učiteljice života koje vam savetuju pozitivna razmišljanja, jogu i pilates, kao obaveznu literaturu “Alhemičara”, koje sa uzbudjenjem pričaju kako je “in” biti spiritualan, dok beskrajna praznina čami u svima njima podjednako jer kakvo je to doba u kom je najvažnije da, kako vam već savetuju: “mislite samo na sebe”. Gde je ono divno posvećenje drugima? Gde je onaj momenat kada će vas stvarno interesovati šta prijatelj (ako ga uopšte još imate) ima da vam ispriča, zar ćete i dalje na njegove probvleme klimati glavom i savetovati mu da meditira dok vam govori o svojoj egzistencijalnoj tragici? Nema agresivnije vojske trenutno na svetu od tih lažova što najpre sebe ubedjuju da im je dobro i da su srećni, a već ih vidim sve do jednog kako sledeće godine kada Jupiter u Ribe udje punu šaku sedativa piju i naravno, počnu da donose profit farmaceutskim kompanijama, a ako ne u lekove, onda u alkohol, a ako ne u alkohol onda u očaj i beznadje Riba. Jer, znate li šta  predstavljaju Ribe? To je maksimum ljubavi, to je voleti drugog kao sebe, to je posvetiti se drugome potpuno, to je biti srećan i zahvalan bogu na tome, i kako će sve te naše uglavnom ženice i metroseksualci biti srećni kada ih Jupiter suoči da je u ovoj agresivnoj sebičnosti koja ih legalno uči da treba da čuvaju sebe od drugih – kada shvate da su počele da se boje drugih ljudi, da su zaboravile na to šta znači biti stvarno voljen, kada se suoče da ih je neko pokupio samo zbog te Neptunove šminke, što su slatke i nasmejane ali eto, saznaće sledeće godine da on u stvari voli svim srcem neku drugu, kada Jupiter u Ribama samo ono što je iskreno do srži i posvećenjem ovijeno spašava a sve ostalo u zatvor očaja i beznadja stavlja.

photo: “Revistaquo” © Patricio Betteo
Displayed here by kind permission of the artist / Slika je objavljena uz pisanu dozvolu umetnika.

I zato će tada baš taj na oko dobar, plemanit lik neke žene koja je spiritualna i moderna napuniti besom i zavišću, svojom sopstvenom gorčinom, a i to samo da bi je spasio kada poptuno padne, no pre spasenja – pokajanje je neophodno. I nemojte mi reći kako ja nisam još došla do tog ‘nivoa spiritualnosti’ pa da zato ne razumem. Jer su vaš ego i iskoristili da vas ubede da ste retki koji razumeju, a u stvari samo vas programiraju, pa vi zajapureno idete sa joge na meditaciju a odatle na akupunkturu i putujete po svetu da vidite piramide i hramove dok u manastire još naše niste ušli, niti do Djavolje varoši, niti do Avale, učite mantre dok zaboravljate što bi Mika Antić rekao, “pra-govor” ljubavi. I dok vi tako šetate po planeti, oni stvarno srećni imaju porodice, imaju ljubavi… i oni stvarno imaju život. Zato će sledeće godine Jupiter iz Riba pokazati koliko ima stvarno ljubavi na ovom svetu, koliko je blagoslovenih i onih koji su uspeli da odole uniformisanju i lukavo čuvali i svoje Sunce, i svoj Mesec, i svog Marsa, koji će ljubav širiti rečima, dodirom, i biti srećni. Ali i koliko će biti onih drugih, koji će ekspanziju očaja, beznadja, apsoultne samoće i osećaja nesrećnosti u koju je čovek sebičlukom sebe zakovao predvoditi.

A kako da sačuvate svoje Sunce, Mesec, svoje carstvo planeta pa da vaš horoskop bude stvarno samo vaš? Pa da to Sunce ne bude vaš direktor i njegov uspeh, kao što će biti kod svih vas sa Sunce/Jupiterom u dobrom aspektu, sve su to vaši uspešni poslodavci koji na vama danas zaradjuju dok je vama ista plata, isti poziv, nema ambicije, jer nema sigurnosti, nema izvesne budućnosti za vas, pa dok oni planiraju, šire se, dok oni doživljavaju tu ekspanziju vi stojite. E pa tako što ćete u potpunu simboliku svog Sunca ući. U tom kraljevstvu vi budite kralj i tako ćete dnevno sebi novu snagu vraćati, vi ćete volju nametati svom životu, vi ćete odlučivati. Meni je Sunce u Strelcu u trećoj kući, i svaki put kada pišem ja sam kralj, reči su moj narod, i svaki put kada se objavim pisanjem, kada neko pročita ono što sam napisala – moje Sunce zdravo ostaje i meni pomaže. I onda i nije važno što nemam još uvek svoj stan, jer Sunce je moć da čovek realizuje svoj život – to je simbolika koju vam niko ne može oduzeti osim ako je sami ne prodate “za šaku dolara”. Pa vremenom i to moje Sunce meni realizam daje i moć da u realizmu opstanem ma kakav da je, ma koja godina da je, ma koja vlast da je… i to baš od Sunca da živim, od pisanja, reči, govora, ja kojoj je Sunce u trećoj, a tako i svako od vas budite sigurni da može. Samo nije lako realizovati Sunce u horoskopu gde se otišlo u potpuno drugom smeru, pa ponekad to zahteva od vas potpuno uvodjenje nečeg novog u vaš život. Ako vam je Sunce u devetoj kući ili u Strelcu, započnite recimo svaki dan sa nekim citatom, a ako je u Blizancima još ga i napamet naučite, bodrite vi svoju pamet, svoj blistavi um, a ne čekajte da vam neko drugi kaže da ste promućurni i inteligentni, vi Blizanci, već sami sebi to svakodnevno pokazujte. Pišite, koristite svoje ruke, one su te koje sprovode vaše kapacitete i realizuju ih, počnite da nešto sami pravite, da stvarate, i videćete koliko će sreće za vas tu biti. A Sunce u Ovnu – fizički rad mu dajte za početak, otkažite sve te ženice koje plaćate da vam peglaju i peru prozore, otkažite servisima automobila, pa bosi i u šorcu sa crevom u ruci vratite sebe sebi. Inače u destrukciju sopstvenog tela odlazite, u autodestrukciju i potpuno gubljenje smisla kada ciljeva nema, nije cilj samo popeti se na vrh neke piramide u firmi, jer to je vama sa Suncem u Ovnu gotovo i nemoguće ako se i fizički ne angažujete, ako ne pešačite, ne planinarite, ne radite i svojim roditeljima pre svega ne pomažete. Ako vam je sve borba za ostvarenje cilja da budete moćni i da ciljeve svojih kompanija ostvarujete, samo još jedna degeneracija se dešava koja će se videti na deci. Na svoj našoj deci…

"Jer ima tamo negde jedan grad, gdje kiše dane broje. Gdje niko više nije mlad, grad bez boje." (Letu štuke, Grad bez boje)

E vidite, deca su žrtve. Zaboravili ste šta je to bol, ljubav, skromnost, mir, šta je razumevanje pogledima i šta je imati vremena za porodicu? Deca će vas naučiti. Ali ne tako što će ona postati drugačija od vas pa samim tim i učitelji, već bolom. Boleće vas vaša rodjena deca. Jer ono što nijedno vreme ljudima neće oduzeti jesu bol i moć ljubavi. Samo znajte da što je manje ljubavi iskrene, vremena za ljubav, što je manje osećanja u vama, to sebi i svojima strašniji bol prizivate, jer samo još bol ljude oslobadja i ljubav radja. Pa evo recite mi vi, šta se dogodi kada vam prijatelj umre, šta se dogodi kada vam se dete razboli, šta se dogodi kada bez roditelja ostanete, šta se dogodi kada od troje dece svo troje zaborave na vas jer ste vi sem što ste ih rodili zaboravljali na njih prepuštajući ih školama, dadiljama… desi se bol. Desi se potpuni besmisao svega što ste verovali da je ispunjen i srećan život, jer se prečicama do ljubavi a ni duha ne može. Pogotovo ne tim instant prečicama koje vas molim i preklinjem, da im ne verujete. Verujte da je tri sata pomaganja u polju starima (ako ih imate) sa rakijicom u pauzi pod tremom i cvrkutom ptica pravo izbavljenje za vašu moć ljubavi i za vašu dušu, a ne tri sata joge i meditacije koja vas potpuno otudjuje od drugih, od dece, koju ako nemate tek tada nećete sigurno, jer ono što vi time pokazujete svemiru jeste “da umete biti sami sebi dovoljni”. Jel umete? reći će Svemir, “e pa dobro, onda budi večno – sam, ili sama!” Igrajte se sa tudjom decom kad god imate vremena za to, deca dok su mala ona još neiskvareno osećaju ljubav, javite se prijateljima koje ste zaboravili jer su ih zamenili danas vama slični. Da li se baš toliko svidjate sebi, da li baš toliko ne možete da odolite sopstvenom narcizmu pa i prijatelje samo slične sebi imate? Ma milion je tu stavki, ali ako ste shvatili poentu, znaćete i sami šta dalje. Ja znam da kod nas još nije sve izgubljeno. Kod nas još uvek potpuna otudjenost nije oblikovana, kao na zapadu gde svi postaju neprijatelji jedni drugima. I zato, samo još Saturn, samo još Saturn je taj koji nas vraća, vraća i vraća korenima, koji nam ne dozvoljava da se potpuno od sebe otudjimo, Saturn koji je od svih možda jedini stvarno sam sebi dovoljan ali koji bez ekstaze i osećanja u tu otudjenost odlazi samo zato što su mu laži ovog sveta i ovi današnji lažni ljudi gadni.

Zato i kada udje u znak Vage od kraja oktobra (mada će se u 2010. opet vratiti malo u Devicu, pa zapravo od jula 2010. on konačno i definitivno ulazi u Vagu), Saturn će nam donesti brakove širom sveta. Brakove država, brakove kompanija, brakove delegacija, pa i brakove medju ljudima. Ali za Ljubav, i dalje, i posle toga “treba imat’ dušu.” I zato, ne cvikaj generacijo!

Čovjek je danas sve prazniji u duši
i planetu zemlju polagano ruši
od rata do rata, od vrata do vrata
prestaju da budu i mama i tata

Uz cvijeće mlado raste crna droga
i tko još tvrdi da ima Boga
od rata do rata, od vrata do vrata
prestaju da budu i mama i tata

Ostaće nam samo te betonske ruke
i mrtva mora bez valova i luke
od rata do rata, od vrata do vrata
prestaju da budu i mama i tata

Nebo je olovno, vjetar krešti
neki su već pobjegli u gudure
ti ne bježi, stani, stani
sjedi, jedi, sjedi, jedi

Ref.
Što te panika hvata
neće biti, neće biti
trećeg svjetskog rata

Gospoda lažu, spiker krešti
neki su zaglavili u psihozi
ti ne bježi, stani, stani
sjedi, jedi, sjedi, jedi

Ref.

Nećemo valjda biti mi
ta nesretna generacija
nad kojom ce se izvršiti
velika posljednja racija

(na ovom dugmencetu ispod možete ovaj tekst da prosledite dalje na vaš FB, umesto kvizova i aplikacija… naravno, samo ako vam se hoće.)

image: “Čekajući Godoa” © Sanja Perić
You are not authorised to use this artwork / All rights reserved

Jupiter u Ribama, ili: Hoće li Godo doći sutra?
(od 18. Januara do 6. Juna 2010 & od 9. Septembra 2010 do 22. Januara 2011)

2009 godina bila je godina prvog ozbiljnijeg prilagodjavanja sveta novom duhu vremena. Novom ubitačnom tempu života koji zahteva ostajanje na nogama ali istovremno i raspeće psihe – pa dok su pre 20-30 godina ljudi mogli da odu  na bolovanje zbog psihičkih i nervnih slomova, moramo da primetimo da se danas sve to smatra ’normalnim’ i neprivilegovanim stanjem.  Za razliku od psihe i emocija koje su u 2009 morale biti razapete i žrtvovane – um i telo su iz iznenadjujuće nepresušnih resursa crpeli snagu. To nas je prilično stavljalo u cipele zombija, dok hodamo, jurimo, radimo, živimo – nemajući kad da bilo šta doživimo. Ljudi su postali brojevi. „Pet hiljada tristapedeset šest ljudi je poginulo u…“ Nedavno sam istražujući svoje korene nabasala na neki stari opštinski dnevnik s početka 20. Veka u kome piše: u selu tom i tom živi „57 duša“. Možda bi se desila konekcija izmedju nesrećno nastradalih u zemljotresima, poplavama i drugim nesrećama i nas, kada bi postali duše umesto brojevi. To postepeno čišćenje autentičnih ljudskih emocija počelo je još pre desetak godina, prvom opozicijom Saturna i Plutona. Ove godine imaćemo ponovo kvadrat ove dve planete – ali o tome ću posebno. Poenta spominjanja svega ovog u priči o Jupiteru je ta što je ceo taj dugogodišnji scenario stvorio savršenu predstavu za Jupitera u Vodoliji. Njegov zadatak u 2009 bio je da nas dodatno ubrza, napne poput strele pa stavljeni u situaciju na gotovs pod tenzijom i sa nemirom uletali smo u novo, pravili reforme (bilo da je to bila naša želja ili smo morali pritisnuti teškim radnim uslovima, otkazima i sl), bunili se i ćutali čekajući na hrabrost – na šta su neki bili spremni, a neki i ne – okretajući se samodestrukciji.

Odjednom, u 2009 je sve postalo hitno. Urgentne službe su radile punom parom, a čovek nadilazio sebe i svoje prirodne kapacitete ne bi li udovoljio zahtevima. Sve to je ostavljalo traga na psihu. I šta čovek radi kada je nervozan i uzemiren? Popije lekić, sedativ, da smiri nerve. Da prizove san. Da u tom snu bar pobegne od žestokog tempa i milion obaveza. Analogno tome, celo čovečanstvo u 2010 sa Jupiterom u Ribama hrli ka džinovskom sedativu, priziva Hipnosa da baci svoju mrežu sna na njegove oči, psiha sada želi terapiju, izlečenje, jer smo je raskomadali u paramparčad, autodestruktivnim dinamitom srušili i ono nesalomivo u sebi i potrebno nam je isceljenje. Zato, od 18. januara – kada Jupiter udje u Ribe, svi smo na terapiji. Na lečenju. A u zavisnosti od toga kakvo će u tom času biti individualno ustrojstvo svakog od nas – zavisi i koja će terapija biti prepisana. Jedno je sigurno, farmaceutska industrija će procvetati i skladištiti milione dolara; psiholozi, astrolozi i proroci imaće pune ruke posla; sveti hramovi, crkve, džamije, sinagoge biće prepune; pojaviće se novi javni propovednici i ’učitelji Novog Doba’ (kao na primer Brajan Trejsi, kao što je nekada to bio Mahariši) koje će pratiti kolone i kolone sledbenika. Pa stani malo… šta je to što će očigledno hronično ljudima biti potrebno? Lek za psihu? Ne, već VERA. Kao Beketovi junaci Didi i Gogo, eto nas ispod stabla na koje se nismo obesili u 2009 jer nemamo uže, ali i Godo možda dolazi sutra, pa ajde da ga sačekamo.

U ovakvom haotičnom stanju čovečanstva, iako Jupiter u Ribama nikakvu malicioznost ne nosi, i čak je tu da blagosilja, podari, nauči opraštanju, ljubavi i dobroti, ne treba zaboraviti da se znak Riba pored utehe i milosti odnosi i na trikove, iluzije i prevare – te lako možemo biti prevareni od sebe samih. Lako možemo pravo lice Boga zameniti lažnim, lako može sada naš bog postati bensendin, persen, neka hindu molitva u koju verujemo jer što je nešto nerazumljivije, mističnije, nepojmljivije – to ćemo misliti da je i istina tu negde ne nalazivši je medju poznatim stvarima. Ali baš to je pogrešan put jer najveća laž i nevera nije kada čovek ne veruje u nešto, već kada misli i kaže da veruje u nešto u šta u stvari ne veruje. Serviran nam je poslužavnik pun omamljujućih i privlačnih drangulija, kojima treba okrenuti ledja, ili, konzumirati samo ono što smo stvarno upoznali i u šta stvarno verujemo. Jupiter u Ribama je dubok, on traži istinu i nalazi je ali mora da se potpuno posveti toj potrazi. Pa ako meditirate vreme je da naučite sve o tradiciji tehnike koju koristite, da sve strane reči prevedete i razumete, ako koristite nova alternativna lečenja – morate upoznati tu metodu, raspitati se i saznati sve o njoj i na dalje se držati istine koju ste spoznali, ako nešto predajete, i nečemu druge učite – morate iskreno verovati da je to znanje istinito, da je potrebno, morate biti posvećeni predavači. Ako ste trgovci – morate prodavati opet samo ono u šta verujete i ono što znate da je dobro, jer u suprotnom Jupiter u Ribama će postati teret vaše savesti pa recimo, umesto da u pravosudju radite svoje pravničke poslove – postaćete gori od agenta CIA-e koji je saznao sve laži, prevare, trikove i koji time postaje sve nesrećniji što je tu gde je, ali i sa više vere da sebe u čistu sredinu stavi i sebe spase prevaranata, lažljivaca i korupcija. Ljudi koji su čitav život posvetili prevarama i koji na ledjima i smrtima drugih grade svoj život – moraju biti rodjeni za to. Običan čovek čiste savesti nije sposoban da na sebe tu krivicu preuzme, pa se muči u besanim noćima i pita se zašto mira nema. Jupiter se sada ugnezdio u Ribama, u prevodu: Savest se ušuškala duboko u podsvest i odatle šljaka pa se niko neće izvući ako se okrenuo prevarama, aferama, lažima…! U praktičnom smislu kako to izgleda, imamo primer nedavne akcije raskrinkavanja lanca koji je krijumčario kokain iz Južne Amerike.. Brodovima (što je Jupiter u Ribama) ogromna količina je u pitanju (opet Jupiter koji je megaloman i odnosi se na sve veliko) Ribe su droga, a kako je savest otišla duboko u podsvest na čišćenje, čoveku se učini da može, da nema problem sa krivicom, da nema straha, pa kao bez savesti ulazi u takve poslove, da bi Jupiter iz nesvesnog morao da ga natera da napravi grešku. Neku čak i banalnu grešku, ali dovoljnu da bude otkriven, jer savest njegova je sada njegov uhoda, špijun, tajni agent i sam će sebe ove godine čovek otkucati, prijaviti, izdati nekom radnjom gotovo banalnom, nekom odlukom – gotovo nevažnom. Savest iz Riba zahteva da se čovek iskupi, da se pokaje, da se možda, promeni. Setih se sada najveće afere 20. Veka – Niksona i Votergejta koji se desio upravo 1974. Godine – kada je Jupiter isto bio u Ribama. Dakle, mislim da je jasno. Ostanite čiste savesti, a ako ste grešni – prijavite se. Izdajte sebe i kaznom, ukorom ili kako već sebe spasite. Pa iako će biti mnogo više prevara i kradja, verujte da će i tajne službe, policije i sl takodje imati puno uspešno završenih akcija jer čovek sam ostavlja trag.

image: “Always Hope” © Banksy

Budite hrabri da ne verujete u sve što vam ponude u godini najčistije savesti i vere i sigurno nalazite svoju veru! Prava vera je besplatna. Prava vera se uvek materijalizuje jer dok veruje, čovek gradi, stvara, hrli dalje, on živi. Milion je danas ljudi koji pogubljeno lutaju od jednog do drugog spiritualnog učitelja, što vrte kanal za kanalom dok potpuno bez snage sede slepljeni za svoje krevete, koji idu sa časa joge na celovikendni spa program i dolaze kući još prazniji, umorniji, život im se u krug zapliće a novac ide u New Age i Tele-Shop industriju – najveće dilere Novog doba. Hipnoza. Gde god u 2010 prepoznate hipnozu, trik, manipulaciju slikama i lepim licima u cilju zaradjivanja novca – okrenite ledja. Sa druge strane, ako ste filmski reditelj, industrijski dizajner, ako je vaš posao da imitirate stvarnost, da je oslikate, iskarikirate, ako ste i vi u neku ruku ’hipnotizeri’ koji efektima, muzikom, umetnošću, poezijom delujete na javnost – samo napred, jer ovo je godina umetnosti i filma. Ne libite se da svoje radove šaljete na medjunarodne (a ne samo domaće) konkurse, pa što dalje, preko okeana (Amerika ) gde je najveći ’dreamland’ možda stignu vaši radovi a vi se vratite sa nagradom.

Zato je jako važno da ostanete verni i dosledni svojoj veri i onome u šta vi verujete – bez obzira da li je to vera i drugih.

Sigurna sam da su i Isus i Buda i Muhamed bili prvi buntovnici, harizmatične persone snažne individualnosti, sposobne da kažu ’ne’ svemu dotadašnjem, ukorenjenom, lažnim učenjima, hrabri da javno kritikuju i gundjaju, a u žitijima svetaca koje sam čitala – jako ih je malo bilo oprostivo na način na koji nam to obično prikazuju. Uglavnom se radilo o visprenim bundžijama nepokorivog duha koji su prkosili i verujem, užasno iritirali svoje protivnike. Kjerkegor, nošen primerom Isusove žrtve u svojim „Raspravama“ pita: „Sme li čovek dati svoju glavu za istinu? Zar nije mogao Isus bar malo da popusti?“ (o Isusovoj tvrdoglavosti nije nam niko pričao, a činjenica je da je dosledno išao za onim u šta je verovao) i zatim dodaje, da „imati vere i razumeti Isusa znači njegov ljudski život razumeti.“  Skinuti, oljuštiti sve ono što je Crkva kao institucija oblepljivala i shvatiti da je individualnost čoveka u stvari individualnost njegove vere.

A tako i jeste. Svaki  je čovek biće vere – od momenta kada načini prvi korak (jer veruje), kada sa zanosom mašta o ljubavi (jer veruje), kada kreira i stvara čitav praktičan svet koji nemilice danas koristimo (od upaljača preko automobila i struje do raketa) – jer veruje. I samo je vera taj pogon za život koji nas čini zadovoljnima, i samo onda kada vere nema – život postaje prazan. I samo tamo gde ima vere možemo pričati astrološkim jezikom o tome hoće li biti novog posla ili nove ljubavi. Pa kao da ćemo u 2010 godini svi morati da pronadjemo svoj hram, da oživimo svoju veru, da se posvetimo radu u koji verujemo, delu koje stvaramo, porodici koju smo stvorili, ljudima koje volimo, veštinama i znanjima koja imamo i ostavimo po strani sve ono što smo bili prethodnih godina, poskidamo maske profesija i karaktera u koje smo voljno ili silom morali da udjemo – a koje nismo mi. Ili ćemo, kao što već navedoh: veru tražiti u lažnim učiteljima, idolima, lekovima, u tudjim verovanjima i načisto se tek tada izgubiti. To ne znači da nužno treba da ostavite posao koji vas hrani jer to „niste vi“. Ali vi treba da se potrudite da  mimo tog posla ponovo u nečemu nadjete opsesiju i zanos, nešto čemu ćete se stvarno posvetiti bilo da je to gajenje bilja, pisanje ili učenje, nešto što ćete moći sa istinskim uživanjem zaboravljajući na vreme da radite u tišini, miru i samoći. U suprotnom, ako to ni ne tražite, a radite ono što ’niste’, onda će nas potreba za bežanjem od takve stvarnosti i života u kome se radi ono u šta se ne veruje, u kome istine koje smo prihvatili su laži, dovesti pravo u lavirint. No ja sam optimista, i ipak se nadam da će mnogi sa osmehom u 2010 reći: „Konačno radim ono što volim!“ A zapravo, samo konačno radite ono u šta stvarno verujete.

Jupiter u Ribama je misionar. On spašava. Pa kako god da je – nema sumnje da će u pravom trenutku pružiti ruku spasenja, i to svakome kome je potrebna. Bitno je da se pojavljuje – kao produžena ruka boga, i to baš zato da spasavanjem u čoveku probudi veru. To je onaj trenutak kada se desi nešto stvarno dobro, kada preživimo nesreću, kada za dlaku izbegnemo opasnost, kada nam se otvore vrata koja su nam do juče bila zalupljena, kada u najbespmoćnijem stanju ne znajući kuda dalje neko dodje i osvetli nam put. To je onaj trenutak kada iskreno osetimo zahvalnost. „Hvala ti Bože“ je minimum što će svako od nas u više situacija biti u prilici da izgovori. No, ta ruka Jupitera je zapravo uvek ruka nekog drugog čoveka koji će nas u nekom momentu izvesti iz džungle, pomoći nam da realizujemo nešto, to je onaj koji nikakvu zahvalnost ne traži, on je ionako tu slučajno. Eto, desilo se da je naišao – „hvala bogu“. Desilo se da baš on ima posao za nas – Ha, kakva slučajnost, a u stvari – „hvala bogu“. Ljudi će jedni drugima gotovo stihijski pomagati, često i da ne znaju da su nekome spasili život ili ga spasili muka. Bilo da radite u trgovini, bolnici, u javnosti ili ma gde – činjenica je da mi radeći to što radimo dolazimo stalno u kontakt sa drugim ljudima, i zapravo nikada ne znamo koliko je važno nekome to što smo rekli ili uradili. Za nas, to može biti samo jedan u nizu obavljenih poslova – ali ako malo samo razmislite videćete i sami da nije uvek isto. Jupiter će tajno i tiho raditi, ne davajući ljudima priliku da slave sebe i ne dopuštajući njihovom egu da se nasladjuje time što su nekoga spasili – jer oni to neće znati. Tu i tamo, možda će pretpostaviti, ali uglavnom neće znati. Bitno je ono što se dešava u onome kome je pružena ruka, onome ko je spašen. Onome ko je očekivao kritiku, svadju, a naleteo na ljubaznost i lepu reč. Onome ko je zahvaljujući vama rešio problem. Tu će se desiti alhemija jer je psiha svakog od nas sada jedna mala laboratorija u kojoj se negativno, nervozno i uznemireno pretače u poverenje, zahvalnost i ljubav.

Idemo na sledeću priču koja je samo nastavak eseja o Jupiteru u Ribama…

Konjunkcija Jupitera i Urana u Ribama, ili: Susret Mojsija i Zaratustre
(april i maj 2010 & od septembra 2010 do januara 2011)

Mojsije (Jupiter u Ribama) bio je prvi biblijski zakonodavac i poslanik, borac protiv idolopoklonstva i pelcer vere u jednog boga koju je širio dalje.

Zaratustra (Uran u Ribama), persijski prorok,  veruje da svaki čovek nosi ličnu odgovornost za odabir dobra i zla. Kao prvi ’moralni demokrata’ ističe nebitnost da li je neko profesijom ’bliži bogu’ (sveštenstvo i sl) i da su svi apsolutno jednako u poziciji nadvlačenja konopca sa samim sobom na osnovu čega će im se suditi.

I ako bi zaista prepustili mašti na volju i zamsilili ova dva karaktera u ambijentu nekakvog savremenog zasedanja na svetskom nivou – rezultat bi bio stvaranje nove vere. Ta Nova vera odbacuje nekadašnje iluzije i premise. Pa kako će na nebu od marta do septembra 2010 biti završna faza opozicije Saturna u Devici i Urana iz Riba – vreme je da shvatimo da smo prilično zatrovani, nadjubreni, izmanipulisani doktrinama raznim (od školskog perioda pa nadalje) i  da taj raskol izmedju starog i novog, izmedju izdoktrinisanog, na silu upijenog i naučenog i onoga što je naša priroda i istinska potreba u šta da verujemo ili ko da budemo, sad doživljava svoj vrhunac. Recimo… Umberto Eko u romanu „Ime ruže“ piše: „Smeh ubija strah. A bez straha nema potrebe za bogom!“ I tako i jeste bilo nekad. Strah je bio neophodan da bi masa našla utehu, nadu, veru u spasenje božije. Ali to vreme je prošlo. Osvrnimo se oko sebe. Neka učenja i teorije iako su imale potpuno opravdanje u prošlosti – više nisu u primeni. Nema više ni stida a ni straha od božje kazne kao nekad. I to je taj Uran u Ribama, taj Zoroaster, ili Svedenborg koji najavljuje i proriče da će svako biti prorok za sebe, da bog više ne prima tudje greške, da je sve to bila zabluda da bog prašta. Zapravo, da! Bog prašta –  ali samo ako čovek sme sebi da oprosti a strah od boga – sada postaje strah od samoga sebe i onoga što smo krenuli od sebe da pravimo! Pogledajte se, on dovikuje, upoznajte svoje dobro i zlo, ne treba vam više sveta knjiga da bi vas naučila šta valja a šta ne. I šta je najinteresantnije, što Uran – koji skače i spašava svakoga, sada Boga želi da spase. I to liči na sliku današnjeg sveta u kome Istina, bog i vera trebaju urgentnu intervenciju više nego ma koja nacija ili čovek. Jer Uran nije tu, on je uvek zagledan daleko u budućnost. Pa dok mi mislimo na danas i sutra, on misli šta će biti sa svetom za sto godina, za pedeset… I videvši ono što samo prorok kao on može da vidi – a to je da čovek sada počinje sve više na boga da liči, ali umesto da bude zahvalan na svojoj inteligenciji, inventivnosti, sposobnosti kojima poput boga on čitav jedean novi svet stvara – čovek je postao sebičan, hvalisav i svoje ’oboženje’ maksimalno zloupotrebljava. I kako drugačije onda da Uran podseti čoveka da je ipak samo čovek kada su sve stare metode izandjale, nego starom školom ‘potopske’ metode, tj. prirodnim nepogodama, osvetom mašina koje je čovek stvorio i drastičnim povećanjem broja ljudskih žrtava – o čemu sam više pisala u tekstu o Saturnu i Uranu. Tome ovoga puta doprinosi još nekoliko teških aspekata koje ćemo posvedočiti u 2010 godini.

Mimo toga, činjenica je da ćemo svi u 2010 zahvaljujući ovoj konjunkciji biti više intuitivni, otvoreniji za novo, i sami zagledani daleko u budućnost pa će 2010 biti godina velikih otkrića, pronalazaka, demistifikacije tajni. Duh nam postaje avanturistički, željan da luta i otkriva neotkriveno, upoznaje nepoznato. I ta Nova vera je vera u ljudski um, u konstruktivno delovanje, inžinjerske vizije i otelotvorenje dojučerašnjih snova i maštanja. Zato ova konjunkcija Jupitera i Urana prikazuje sve najveće proroke čovečanstva, od biblijskih preko Nostradamusa do onih koji su proricali delima poput Žil Verna, Da Vinčija i drugih. U ovoj godini, neki od nas će isto tako ne znajući da to čine, najaviti delima budućnost čovečanstva. Ovo je i Žak Fresko sa svojom futurističkom idejom boljeg sveta. No svakako, svi smo na ovaj ili onaj način u 2010 godini proroci.

U tom zagrljenom putovanju nebom, Jupiter i Uran će gotovo neprimetno iz Riba nastaviti šetnju Ovnom…

Jupiter i Uran u konjunkciji u Ovnu, ili: Dobrodošli u „Vrli (Jupiter) Novi (Uran) svet!“

Uran će iz Riba ući u Ovna 28. Maja, a Jupiter, koji ga prati u stopu, u ovo Marsovo dvorište rata, vojnog, militantnog, opasnog, modernog, novog, ulazi 6. Juna i tako zajedno nastavljaju do prve nedelje septembra kada se vraćaju privremeno u Ribe.

Sigurno da ovo više nisu Mojsije i Zaratustra i sigurno da ovde niko ne razmišlja o veri, već sve je podredjeno akciji, stvaranju strogih zakona i intervenciji da se vlast jednom za sva vremena potpuno integriše u ljudski život. Misija ove konjunkcije je:  Stvaranje reda iliti – poretka (Jupiter), i to Novog (Ovan) koji će važiti za ceo svet (Uran)! Sve iz Ovna diktira i naredjuje. Ne pita za mišljenja, a kada pita – samo proverava stanje prema kome će odrediti intenzitet akcije.  Kako je sve u Ovnu vlastoljubivo u smislu slobode delovanja koju vlast daje, najviši vrh svetske sile – bilo on oličen u Ministarstvu odbrane sa sedištem u Pentagonu ili Nasi ili ne znam već gde, sada tek radi punom parom stvarajući potpuno nov svet. Ovan je prvi znak horoskopa, predstavlja početak, okretanje novog lista, i kako će i Jupiter i Uran biti na tom nultom stepenu Ovna dugo primajući aspekte od Plutona i Saturna koji će takodje biti na nultom stepenu kardinalnih znakova, sve to gotovo garantuje nešto sasvim novo, radikalno, kardinalno i ambiciozno. Prethodno, pobrinuće se o svemu starom, zaostalom i bespomoćnom koje ne podnosi, jer ovo Ovnovsko ustrojstvo zbog kvadrata sa Plutonom iz Jarca sada je nemilosrdno. Maltene kao da preti „prirodnom selekcijom“ i principom da najjači (i najizdržljiviji) o(p)staju. I kako to već biva, ta najviša svetska sila pritiskaće i surovo naredjivati onima ispod, oni dalje državnim vrhovima pojedinačno, a državni vrh neke zemlje (recimo Srbije) kao u domino igri – prenosi taj talas hitnog, ubrzanog, neminovnog, strogog i radikalnog na sve svoje institucije, firme, sudove, zdravstvo, školstvo i tako dalje… i na kraju lanca – smo mi.

photo: “Identity Crisis” © Dot Desperation
Displayed here by kind permission of the artist / Slika je objavljena uz pisanu dozvolu umetnika.

Hteli ne hteli, bićemo suočeni sa reformama i novinama u svim vitalnim poljima. Tehnološka revolucija se seli u svaki dom, digitalizacija života, sve postaje kod. Promene zakona i instant primena zakona – gde nema više čekanja, gde nema više odlaganja i tolerancije. Ako si kriv – snosi posledice. Nema tu griže savesti što neko nema za struju pa ne plaća redovno. Zbog toga mislim da će se smrtnost u nerazvijenim zemljama sigurno povećati i to upravo zbog Jarčevskih uzroka jer je Pluton tamo: glad, hronične i neizlečive bolesti, siromaštvo.

I tu dolazimo do preostalih aspekata koji će nas pratiti u 2010, ali i više godina nakon 2010: Kvadrat Saturna i Plutona, kvadrat Jupitera, Urana i Plutona, i opozicija Saturna sa Jupiterom i Uranom

Ništa Pluton u kvadratu sa Saturnom ne mrzi više nego bolesne, bedne, koji ga koče i vraćaju unazad, zbog njih nikako da se oseti slobodnim. „Ko to daje za pravo sebi da me stalno podseća na bol koji na svetu postoji?“ pa kao dželat donosi odluku da rat spram svetskog siromaštva povede. Ovo je zato slika tradicionalnih kolonijalnih sila, ali i svih militarnih država, koje imaju izraženu diktaturu, industriju – gde se puno manijački radi, te su stoga ovo uvek astrološki Japan i Nemačka, ali i Britanija, Holandija, Španija, što kolonijalne sile, što zemlje poznate po velikim osvajanjima. U političkim ideologijama ovo je fašizam, pa se pored Nemačke ovde može pridodati i Italija. Kako god, da uprostimo, neofašistički poredak koji će u cilju napretka ponovo zavesti jednu vrstu kolonijalizma je pred nama. Stradanja su neminovna iz dva razloga. Prvi razlog je već pomenuto stradanje ljudi u nerazvijenim državama koje već traje godinama, nedostupnost lekova u Africi i Indiji, glad, siromaštvo, epidemije, samo što će se sada milioni dolara ’prati’ na njihov račun dok stopa smrtnosti bude postajala sve veća. Saturn u kvadratu sa Plutonom je izumitelj eutanazije, smrtne kazne i legalno ali nesavesno (kvadrat Jupiter u Ovnu) primenjivanje ili eksperimentisanje (kvadrat Uran) na ljudima koje se takodje tragično završava. Svakako, ne prijavljujte se kao dobrovoljci ni na kakve eksperimente, ne znam koliko da vam plate! I baš kad to pomenuh, čini mi se da će i takvih oglasa biti u novinama. „Traže se volonteri…“  Ovo je dalje aspekt genocida, rasizma, istinske mržnje koja, budući da je Saturn naredne tri godine u Vagi koja se odnosi na Kinu, Indokinu i sl  – bojim se da će nekakva neprimerena politika zavladati koja će ili naterati Kineze da se povlače nazad, ili ih naterati na destrukciju i suicid. Ipak, obzirom da oni nose genetsko tragično iskustvo patnje i mučenja uprkos tome što su, kako je to jednom Milekić sjajno primetio, „najnasmejanija nacija na svetu“ (Saturn u Vagi), ne nalazim logiku da su skloni suicidu jer im je mučenje i trpljenje duboko pod kožom. No njihovo prisustvo će mnogima smetati, ili će se u samoj Kini desiti nešto kao rat, deljenje. Kada smo kod deljenja, Saturn u Vagi se u našoj zemlji može odnositi na odvajanje Vojvodine. Čitava priča o regionalizaciji Srbije iliti, deljenju Srbije na regije kako bi Vojvodina dobila izvesne autonomije – mislim da je samo prva faza tog postupka. I kod nas će fašističko-rasistički temperament raditi tamo gde ima koga da proteruje, muči, ubija – pa su u svim multietničkim sredinama  mogući takvi dogadjaji.

Jupiter u Ovnu je i punjenje kasa trgovinom oružja, kiselina, svega razornog, dinamitnog, eksplozivnog, a sa Plutonom – smrtnog. Ovo je izgradnja nuklearnih postrojenja širom sveta, rušenje i zatvaranje termoelektrana, novi načini da se dodje do energije – ali ovog puta ne toliko humani jer će opustošiti resurse (Pluton u Jarcu kvadrat Jupiter) Ovo je spaljivanje, uništavanje nuklearnog otpada i u godinama koje idu (a posebno kada Saturn bude bio u Škorpionu) neke nove bolesti i epidemije za koje nikad nismo čuli – a koje će u 2010 nastati što u laboratorijama, što kao posledica svih nastupajućih razornih delovanja.

Zavrtela sam malo kalendar unazad i tražila kada su Pluton i Uran bili zajedno u poslednjih 100 godina. Oni će se sve do 2017 nalaziti u kvadratu, a početak te priče se nazire od juna sledeće godine. Pre toga, bili su u teškim aspektima od ’62-’68 (Vijetnam); od ’30-’35 (Fašizam); i od 1899-1905. godine. Uvek su ih pratile velike svetske reforme, pojava novih ličnosti na svetskoj političkoj sceni koji se vremenom ispostavlja da su pomerali granice i postavljali temelje novih ciklusa, pa nema razloga da tako ne bude i sad. Atentati su redovno bivali za vreme ovog aspekta – te verujem da ni toga nećemo biti poštedjeni. No, Uran i Pluton moraju uvek pogubiti nekoga ko je bio mnogo napredan, ili mnogo human. Nekoga ko je išao mnogo ispred i zato bio opasan. Kao što su ’63 za vreme poslednje konjunkcije Urana i Plutona ubili Kenedija. Mnogi astrolozi i ljubitelji astrologije su videvši Obamin horoskop sa Uranom u sedmoj kući povukali u glas da mu preti atentat i da će biti ubijen. Ali ja se i dalje pitam, obzirom da Uran vlada Vodolijom, a da je Obama u podznaku Vodolija te je taj Uran upravo on sam – da li je Obama žrtva ili atentator? Jer, iskreno – ovo je i pad velikog i moćnog, ali i njegova diktatura uvijena u lažnu sliku demokratije.

Inače, sam Uran u Ovnu je slika buntovnog revolucionara koji više ne veruje u udruživanja, u sindikate i pokrete, ne veruje u svoje demonstriranje i zajedničku ili pasivnu, miroljubivu ideološku borbu. On se sada izdvaja i odlazi da sam povede revoluciju. On sam ide u rat. „Neka bude šta biti mora!“ pa sav ustreptao uzima pravdu u svoje ruke. Zato će ova planeta sve u zavisnosti u čijim rukama se ta odluka nalazi – biti i dobar i loš. U rukama hirurga koji rizikuje i koji sam donosi odluku u sekundi o kojoj ništa nije pisalo u medicinskim knjigama i spašava pacijenta, biće dobar. Mada je u primeru hirurga autentična slika Urana u Ovnu ako je to hirurg još i na ratnom terenu, dobrovoljac koji žrtvujući sebe vodi svoju borbu. Ovo su svi heroji koje će herojstvo izvući iz anonimnosti. Kao ona devojčica koja je nedavno u Nišu spasila sestre i sebe iz požara. Sve je više heroja bez ordenja i uniformi, medju nama, u komšiluku. I baš oni će biti najhrabriji i u bitnom momentu spremni i odlučni.Malo me i čini napetom doduše saznanje da će ljudi sve više biti u situaciji da spašavaju jedni druge – mimo službi koje tome služe, pa ako je naum svemira da postanemo istinski Prometeji – onda dobro; ali ako to ukazuje da će čitav svet biti preplavljen nepogodama, ruševinama, ratovima, prilikama u kojima je jedino očekivano da ljudi jedni druge spašavaju i štite, onda sve ovo može biti i pretnja kosmosa.

Medjutim, u svakodnevnim društveno socijalnim prilikama, Uran u Ovnu može biti i trenutak eksplozije svesti, jednog pomračenja koje zahteva instant akciju ne dozvoljavajući da se prethodno o ma čemu razmisli. Zbog toga kod labilnijih ljudi može uticati na pogrešne odluke i greške koje se ne mogu više nikad ispraviti, kod demonstranata i ljudi koji traže svoje prava – izdvajanje jednog od njih koji se sada namerio da se lično razračuna sa ’neprijateljima’, koji odlazi  na tavan po staru prangiju i kreće u osvetu u tom stanju pomračenja. Zbog toga može biti nemira svuda, pa i kod nas. Požari su neminovni sa Uranom u Ovnu, kao i eksplozije, erupcije i slično. On će sve do 2017 biti u ovom znaku pa ćemo njegovo dejstvo tek osetiti u toj sedmogodišnjoj kvadraturi sa Plutonom. Ovo je i ’Mlada Bosna’ na čelu sa Gavrilom Principom, pa kao da se Principov duh sada klonira u nekima.

’Kolonizacija svemira’ se nastavlja, misija za misijom, NASA će imati vrhunske domete ali i gubitke, greške i kolapse – samo je pitanje hoće li javnost to znati. Ako neko bude afirmativno iskoristio ove aspekte, neka to onda budu arheolozi i istraživači koji sada mogu akademije dići na noge svojim otkrićima koja će negirati dotadašnje teorije i uverenja. To može ići jako daleko, pa možda Troja, Atlantida i ostale svetske misterije konačno budu razrešene. Možda i ja preterujem, al’ to je zato što verujem u čuda i da je sve moguće. No tragično je neizbežno, pa kao što rekoh – humanisti, inžinjeri, hrabri piloti, vatrogasci i ostali koji se bave opasnim a humanim profesijama – moraju imati i velike gubitke. Pluton ne dozvoljava Uranu da prodje bez lične žrtve. Mimo toga, ovo su sve šokantne smrti, na koje svet nije bio spreman. Zbog Ovna – smrt mladih ljudi, uspešnih, slavnih,sportista, ili jednostavno genijalnih, kao i rušenja klasičnih monumenata, spomenika, hramova. Kao da sve staro što je predstavljalo spomenik prethodnog perioda mora da umre, pa u furiji rušenja (a to je onaj prvi udarac) moraju se napraviti greške, i  mora se srušiti, zapaliti, uništiti nešto što čovečanstvo neće oprostiti (nešto poput Aleksandrijske biblioteke). Recimo, kao kada bi srušili Ajfelov toranj ili Kineski zid. Kao da bi time srušili nevidljivi arhetip koji nosimo. Saturn u Vagi je i Beč kao grad sa najboljim umetničkim akademijama, grad kulture, opere, najlepših valcera, pa i Beč mora pretrpeti odredjenu štetu. Pada mi na pamet Kuba, za koju sam negde pročitala da je na čelu sa Fidelom još jedini patrljak zaostavštine 20. veka. U narednih par godina, bukvalno neće biti aktuelno ništa što je vezano za prošli vek. Stavlja se ogromna tačka na politiku, likove i sl koji su pretekli, pa ako još niste išli na Kubu pohitajte, jer već dogodine možda Kuba više neće biti Kastrova Kuba.

No, da se ovo ne bi pretvorilo u astrološku pretnju, tekst završavam pričom o Saturnu.

Saturn u Vagi, ili: „Love Will Tear Us Apart“

29. oktobra 2009 (danas) Saturn ulazi u znak Vage. U 2010 će napraviti privremeno vraćanje u Devicu (od 7. aprila do 21. jula) da bi nastavio posle dalje Vagom sve do oktobra 2012.

U tom periodu akcenat je na saradnji. Uparivanju i nalaženju čvrstog oslonca poput dorskih i jonskih stubova. Jer, Saturn u Vagi i jesu sve skulpture na svetu koje su izložene po muzejima, to su monumenti posvećeni ljubavi (Tadž Mahal, Djavolja varoš – „okamenjeni svatovi“), ovo je zabrana prilaženja i dodirivanja skupocenih umetničkih dela u muzejima, ali su zato ovo i gejše, svi izlozi u najskupljim svetskim ulicama  koje možete samo da gledate jer ma koliko novca da imate – osećate se bedno. Ali se ipak smejete, jer Saturn u Vagi je nasmejan.

Jer, Saturn u Vagi je jednostavno miran i radostan što na svetu postoji umetnost. Što postoje valceri, balske dvorane i holovi, što postoji ’visoka’ (Saturn) moda (Vaga). Što postoje balet i opera. Da se uživa u lepom, ali i da se bude vidjen. Stvar prestiža ko kakva sedišta na prijemima ima, ko je u loži taj je bliži Saturnu u Vagi. Ovo je zato svako odmeravanje garderobe, stila, frizure, držanja. Sa Saturnom u Vagi nam ne treba ogledalo, tu su drugi ljudi da se sa njima ’tasamo’. I dok jedan tas sada čini elita, na drugom tasu vage nalazi se svet koji nema prilaz ovakvim blještavim i raskošnim mestima u koja mogu ući samo ’odabrani’. I zbog toga će baš ti koji nemaju, umesto da konzumiraju – baš ovde više nego igde drugde da stvaraju umetnost. Da stvaraju modu, kroje, šiju, crtaju. Nije čudno što baš Kina koju sam već pominjala je zemlja najvećih zanatlija, ilustratora, bilo klasičnih crtača, kaligrafa ili onih koji se danas bave animacijom, a u tradiciji kroz sve dinastije se provlači visoko mesto koje u Kini imaju umetnici, grnčari i sl. I zato je Saturn u Vagi svaka kineska vaza koju će neko na aukcijama basloslovno platiti. To je i skupa kineska keramika, put svile,ručni radovi, lutkarstvo. Ali i kod nas i uopšte u svetu – to je uvek svet umetnosti, filma i poezije inspirisane ljubavlju. Pa je ovo Kostićeva „Santa Marija“ posvećena Lenki Dundjerski,  Petrarkini soneti Lauri, ovo je ljubav Fride Kalo i Dijega Rivere, kao i sve pesme, ilustracije za Vogue i druge prestižne modne magazine, svi dizajni baletskih haljina i pre svega tog što je za života radila, sve predivne slike Milene Pavlović Barili – koja je ostala nedovoljno ljubljena za života i pretežno sama. Ovo su svi filmovi o velikim umetnicima koji će biti snimljeni u naredne tri godine. Ovo su sve škole lepe umetnosti, akademije, slikarske škole i fakulteti po Budimpešti, Beču, Gracu, u negdašnjoj Austro-Ugarskoj,  gde se nebrojeno velikana školovalo. Ovo je prestižna umetnost, ali i umetnost radi umetnosti – lartpulartizam. Ovo je možda konačno završavanje renoviranja Narodnog muzeja u Beogradu.

U političkom kontekstu – budući da je Vaga uvek odnos dva bića, ali i dve države, dva sistema, dve institucije, dva doba, pa tako prikazuje sklapanje i mira i rata, ovo su sada mostovi izmedju država, “peglanje” odnosa, sve sa osmehom.Ovo je parlament, pa što je konzervativniji – više liči. Ovo su sve zgrade skupština u svetu, i ostalih velelepnih za obične gradjane zatvorenih gradjevina u kojima se kroji sudbina naroda, a koje spolja uvek svojim prelepim fasadama vuku turiste da ih slikaju.

No mimo tog izraženog umetničkog naboja – kome se iskreno radujem, Saturn u Vagi nas sada okreće ljubavi. No za razliku od Neptunovih leptirića i zaljubljenosti, Saturn je ozbiljan i traži da se stvarno upoznamo. Da se pre toga prvo – stvarno vidimo. Postoji li večna ljubav? Postoji li ’prava osoba’? Pa umesto da tragamo za navedenim pojmovima pecajući se stalno na Neptunovu udicu iluzija, ovog puta Saturn pita: Da li si sposoban da voliš večno? Da li si kadar da ostaneš veran? Da li umeš da čekaš na ljubav? Niče je negde napisao „možete li svom prijatelju da pridjete blizu, a da mu ne pridjete“ pa isto tako i u ljubavi – možete li da pridjete svom partneru stvarno?  Saturn će doneti ljubav. Nije tačno da neće. Ali traži da je ljubav na jakim temeljima. On je tu najbolji za dugogodišnje veze – koje će krunisati brakom i brakove same gde su partneri već ’pojeli džak soli’ davajući im sada ponos onim što su preživeli, ostavili za sobom i snagu da od braka naprave spomenik vernosti i ljubavi, podsećajući ih na sve ono zbog čega je ta osoba tu pored njih tolike godine. Ali tamo gde ljubavi nema, gde nesloga i haos vladaju, u vezama i brakovima gde ima nemira i agresije – on stavlja tačku. Kada su nova poznanstva u pitanju – podržava ozbiljne priče, pa tamo gde se dve zrele i odrasle osobe sreću koje su svesne sebe, i svesne da ni sami nisu savršeni pa ni ne traže savršenost u drugome – on maksimalno podržava i venčava, jer je Saturn u Vagi i matičar koji će u naredne tri godine imati dosta posla, ali i sudija pred kojim se brakovi raskidaju. Tasovi će biti u ravnoteži što je opet bolje nego do sada kada je broj razvoda premašivao broj venčavanja. Zato smatram da će se broj brakova znatno povećati (ili će se broj razvoda drastično smanjiti), jer ćemo postati realniji, svesni svojih nesavršenosti (zahvaljujući njegovom dugom boravku u Devici) pa samim tim više u prilici da nadjemo ono što je realno naći. Ljubav kakva postoji na zemlji a koja se ogleda u prihvatanju, udruživanju, saradnji i poštovanju. Nema zato ovde zaludjenosti, izgubljenosti, lelujanja na oblacima zavodljivog sna i iluziji. Ovde je sve jasno. Kada prihvatite sopstvenu nesavršenost prihvatićete savršensost drugog da vas dopuni, dok će vaša savršenost dopunjavati nesavršenost partnera. Jin i jang, taj simbol (opet) Kineske filozofije koji predstavlja spoj dobrog i lošeg kao jedinu savršenost – je jedini put do trajne i čvrste ljubavi.

photo: “Story of the Apples” © Mahir Ates
Displayed here by kind permission of the artist / Slika je objavljena uz pisanu dozvolu umetnika.

Pa šta ako ljubav ume da zapadne u monotoniju? Pa šta ako vas nekad partner nervira? Pa šta ako nekada nema seksa danima i nedeljama? Umesto da kao do sada odmah otrčite kod prijateljice na kafu i ogovaranje muža, umesto da ženu odmah zamenite zgodnom koleginicom, umesto da dozvolite majci, prijateljima i nekim nepoznatim novim ’frendovima’ na fejsbuku gušt da se slade dok ružite onoga koji je tu i dalje u vašem krevetu, stanite. Osamite se i posmatrajte tu osobu ne kritikujući je, već se upitajte – da li ste je ikada upoznali stvarno? I pitajte se kako ona vas vidi i budite realni. Ne zaboravite svoja ponašanja i neostrugane pete. Čovek u stanju zaljubljenosti ili kada je nošen nagonom da oseti to stanje nevidjeno je sposoban da instant zaboravi na pravu sliku sebe. On je tada opčinjen drugom osobom. Koliko samo puta sam imala priliku da čujem kako su se internet veze koje su na chatu vrcale od ljubavi i razumevanje i što je najapsurdnije ’sličnosti’ raspukle pri prvom susretu. Možda se samo niste potrudili. Možda vi i ne trebate stvarni odnos pa bežite od ljubavi, koja je uvek prihvatanje i odgovornost. Ne pitajte zato ’kada ću se zaljubiti’ jer ako imate potrebu da se zaljubite – zaljubićete se preko noći u ma koga samo da bi ste se nahranili time, ali ako vas zanima ’kada će se desiti prava veza, brak’ onda prvo nadjite odgovor u sebi jeste li svesni da je imati vezu – imati pored sebe biće često potpuno drugačije od nas, sa potpunim pravom da takvo bude i ostane, i da je prava ljubav prava samo ako je oslobodjena narcizma koji nas tera da volimo samo one koji su nam slični ili naše kopije.

Za kraj vas pozdravljam savršenom pesmom – ilustracijom uz priču o Saturnu u Vagi. Joy Division, „Love Will Tear Us Apart“…

When the routine bites hard
and ambitions are low
And the resentment rides high
but emotions won’t grow
And we’re changing our ways,
taking different roads
Then love, love will tear us apart again

Why is the bedroom so cold
Turned away on your side?
Is my timing that flawed,
our feelings run so dry?
Yet there’s still this appeal
That we’ve kept through
our lives
Love, love will tear us apart again

Do you cry out in your sleep
All my failings expose?
Get a taste in my mouth
As desperation takes hold
Is it something so good
Just can’t function no more?
When love, love will tear us apart again

PS  Molim vas da ovaj tekst ne kopirate već za prosledjivanje i postavljanje na druge sajtove i forume poštujte autorska prava i koristite za to opciju za prosledjivanje koja se nalazi na kraju posta, ili jednostavno postavite link do ove strane. Veliko Hvala.

Gustav Holst, britanski kompozitor – početkom 20. veka komponovao je svitu za orkestar “The Planets” sačinjenu od sedam stavova: Mars, Venus, Mercury, Jupiter, Saturn, Uranus, Neptune.

Jupiter mi je najdraži pa ga postavljam kao ilustraciju.
Izvodi: Tokyo Philharmonic orchestra
Dirigent: Seiji Ozawa

Merkur nekada stvarno ume da zagorča život. Još ako u svom natalnom horoskopu imate aflikovanog Merkura (u lošim aspektima), tada ove njegove tranzitne nebeske manguparije samo budu mirodjija za gubitak koncentracije, haos, lošu organizaciju, propale planove, gubljenje stvari, zaboravnost, otkazivanje, odlaganje, pa predomišljanje i ponovno zakazivanje, za dogovore koji nisu konačni, za ugovore koji nisu pokrili baš sve što bi vas zaštitilo, za odnose sa drugima u kojima se kaže sve sem bitnoga. Pa dok srećni mislite, ok – sve je u redu, dogovor je pao, plan je napravljen, put zakazan, škola upisana – na povratku kući setite se vrlo važne činjenice koju ste prevideli a koja sve to stavlja u pitanje ili vas tera na sredjivanje haosa, prerasporedjivanje prioriteta, obaveza… igra se Merkur i zeza na sitno, što je sasvim dovoljno da vas poremeti i odvuče pažnju sa velikog, bitnog. Da dok utonuli u duh čitate knjigu, samo jednim javljanjem na telefon potpuno poremeti koncepciju dana gde ni ne shvatate da ćete na toj stranici ostati možda još dve nedelje, a koliko tren pre telefona bili ste ubedjeni da vas niko i ništa sada ne može izbaciti iz tog uljuljkanog optimizma i želje da pokriveni ćebetom sa šoljom toplog čaja ostanete do ponoći, dok ne dodjete do zadnje strane.

Obično ovakve tekstove pišem na početku nekog takvog perioda, kao najavu i preventivni savet, ali sada je drugačije, pa tekst o Merkuru u Devici pišem na kraju njegovog tranzita koji je trajao 68 dana. Doduše, iz Device izlazi konačno 3. oktobra u 16h 05 minuta (za našu vremensku zonu), i ono što je ostalo još da razbuca – jeste njegov trenutni izazovni aspekt opozicije koji pravi trenutno pa sve do 3. oktobra sa Jupiterom i Uranom iz Riba.

Merkurovo neslaganje sa Jupiterom je meni lično dobro poznato, jer kvadrat ove dve planete nosim u svom natalnom horoskopu, i mogao bi se najjednostavnijim rečima opisati ovako: “Ako želiš da budeš u duhu, znanju, mislima, filozofiji, misiji, školovanjima, eudkacijama, obrazovanju – onda se oprosti sa parama i praktičnim sitnicama koje (takodje) život znače!” Jer pustite li praktično da udje u vaš život, dakle: majstori, telefoni, kupovine, administracije, susreti sa ljudima od kojih nemate šta novo i pametno da naučite, već kafa – kafe radi i nekog usputnog ćaskanja, dozvolite li Merkuru da vas samo fejsbukohipnotiše, da vam odvrati pažnju od duha i bitnog, od znanja i misije, od suštine i dalekosežnog cilja koji može obogatiti vaš duh a ne samo da upotpuni vreme u danu, prevarićete se jer je onda povratak na šine smirenosti i optimizma jako težak, a nekad gotovo nemoguć dok aspekt ne prodje! Obično Merkurova anksioznost, nemir nerava, smanjena pažnja (zbog aflikcije=lošeg aspekta) preuzimaju uzde u svoje ruke, pa su to oni momenti kada biste tako rado da nešto ispratite do kraja – ali nemate uslova, niste smireni, neko vas stalno prekida, zove, cima, mami vas zvuk sa kompa koji najavljuje novu poruku ili notifikaciju, pa milion prekida koje nesvesno stvaraju psihički umor, nervozu i odsustvo duha. Jer, duh je Jupiter, koji sada da bi dobio svoje i došao do hrama vašeg bića gde bi se eventualno malo naselio, traži da je put raskrčen i da nikakvih Merkura na tom putu ne bude. Nikakvih nebitnih, tričavih, površnih pitanja, ljudi, situacija, razgovora, poslova. Nije da ne zna Jupiter da se bez tih površnih, svakodnevnih ali praktičnih stvari ne može živeti, da su i one deo našeg života. Zna on to, ali je sada samo strog, to je onaj ljutit lik Zevsa = Jupitera, koji pedagoško, učiteljski strogim glasom naredjuje da ne palite TV, da ugasite Facebook, da isključite telefon, i da učite! Da se udubite u ono što je važno a ne ono što je nevažno! I čuće on vaše jadikovanje: “Ali od čega ću da živim, pa ja moram da završim ovu administraciju, pa moram i auto da odvezem kod majstora, a i posla nema ako nema telefona, mailova, moram zbog mailova koji su mi posao da budem na internetu… a hteo bih istovremeno da imam vremena za sebe, nikada mi kao sad nije nedostajalo to vreme koje ću posvetiti sebi, da odem u pozorište, na koncert klasične muzike, da pročitam knjigu, da me niko ne cima i ne dira, da meditiram, da učim, da ćutim i da mislim…” I neće vas on pomilovati, neće vas utešiti i pokazati razumevanja, već će vas samo podsetiti da sami pravite prioritete, a da je zadovoljstvo duha kada sebe stavi ispred ostalog – najmoćniji doping bića koje odjednom maltene opušteno postaje, i kao da briga uopšte nema! I tako možda jedan dan, pa onda sledeći dan sanduče puno računa – treba sve to platiti nekako…

I takav je ovo period koji nas prati do 3. oktobra, iz duha u praktično, iz praktičnog i površnog u duh, al’ zajedno ne ide nikako! Pa ako krenete u završavanje tih sitnih, praktičnih stvari, tada odgovorite i na sve mailove, javite se svima na fejsbuku, narežite filmove, napravite kompilacije, platite račune, odnesite odelo na hemijsko, operite auto, idite tada na depilaciju i kod kozmetičara, zakažite poslove, gledajte Farmu i tričarije iz naroda, ali već sledećeg dana pogasite sve medijalne tehnološke sprave, i komp, i telefone i TV, pa knjigu u šake, ili na neki kurs, seminar, u školu, na meditaciju ili psihoterapiju, pa mislite, diskutujte o globalnim stvarima, o psihologiji, o astrologiji, o metafizici, bogu, religijama, antiglobalizmu, terorizmu, budite u apstrakciji u odnosu na ono što život praktično jeste. I tih dana posla nema možda, ali se duh snaži da sutra kada dodje opet dan za Merkura, vi optimistični, osnaženi duhom idete dalje… Novac odlazi na duh, ili na račune. Svakako – odlazi, pa ga trenutno nema niko! Niste jedini. Sve košta. I znanje i parking. I savet stručnjaka i dnevne novine u kojima već dugo nema šta pametno da se pročita. Pa malo ovo malo ono, a ko ima decu – tek tu će se jasno videti jaz izmedju potrebe da se detetu priušti ono što mu je realno potrebno, i onog drugog – priuštiti sebi.

Uglavnom, na ovakve tranzite – ako radite nešto iz ljubavi, misije, zbog edukacije (svoje ili tudje), radite na obrazovanju, dajete znanje i slično – od toga sada zarade nema! Pa svako ko živi od svog znanja, deli savete, usmerava, tu je da sluša ili razume, da održi nekakvu edukaciju i slično – sada će više volontirati, davati popuste, razumevanja, pristajati na plaćanja na rate, poklanjati gratis sav svoj optimizam, ili potpuno besplatno odraditi posao koji nije njegov a koji zna da uradi samo on, shvativši da je celokupan deo njegovog posla ostao neuradjen i da ga strpljivo čeka… Takodje će se vama takvima dešavati da sada vaši pacijenti, klijenti, mušterije, mladji od vas dosta, deca, postave takva pitanja da svo vaše znanje u pitanje dovedu, pa vas nateraju da se pitate da li baš sve znate, da li dovoljno znate i sl.

A ako se bavite praktičnim poslom, radite u pošti, banci, bavite se trgovinom, knjigovodstvom i slično, eto situacija u kojima lako možete napraviti grešku jer je pažnja smanjena, nefokusirani ste, radite šest stvari istovremeno, pa zbog toga snositi kaznu, disciplinska komisija možda može biti uključena, a moral i savest preuzimaju ulogu – pa da vidimo, hoće li taj koji je načinio propust z banci ili veletrgovini priznati sam ili da ga ganjamo? A kako praktično priziva praktično, za vas je naročito opasan ovaj period jer možete sada baš pokupovati milion gluposti sa Tele Shopa, nekakve djakonije koje ničemu ne vrede, niti koriste, al’ samo zato što je na rasprodaji, povoljno, pa umesto jednu stvar – vi uzmete šest, da na kraju nijednu ne koristite… a hteli ste da budete praktični, no ispadoste na kraju magarac i to naivni magarac!

Merkur i Uran u opoziciji su iznenadne promene planova, cimanje, nervoze, nedovršeni odnosi, rečenice, kao i neizbalansirane, neodmerene izjave, prebrzo zaključivanje, neslušanje drugog – ovo su kuršulsi, jednosmerna struja, crkavanje malih kućnih aparata, koji čak mogu sada da prestanu da rade iz čista mira pa da ničim izazvani opet prorade, ako nešto nije pregorelo. Lampe se pale i gase same od sebe jer je napon slab ili kabl u utičnici labavo stoji pa se klima, sve se klima i sve lako pada, telefoni, satovi, lome se ili mogu da naprsnu, kontakti se greškom brišu, ili ishitreno. No, nije tako strašno, samo malo više pažnje u saobraćaju i to posebno pešacima, jer oni sada ni ne gledaju pa prelaze, pa izleću, taksisti, GSP, i transporteri polude (možda opet štrajkuju, krenulo ih…) ali preživi se sve to.

A onda, kada 3. oktobra udje u Vagu, zaboravićemo da je ikada bio u Devici, pa ćemo otići u najlepše butike i modne kuće da se obučemo od glave do pete i lepotu pokažemo svetu, gracioznost i stil. Rečnik će nam se popraviti, manje ćemo psovati, nervi su smireniji, eros mami lepe reči, a reči eros, odobravanja, takt nam klizi sa usana, pogotovo što će tada biti tu u Vagi zajedno sa Saturnom – jednom velikom kočnicom da stanemo kad treba. Ljubav će biti glavna tema, kao i izgled, moda, lepota, zbližavanje sa partnerom i generalno – drugima.

Update: Sad se baš vratih iz grada, pa mi padoše na pamet još neke sličice tipične za Merkur/Uran – kradja interneta, kradja struje, ali će možda dosadašnji vaš snabdevač na koji ste se kačili (izvor signala) da zavrne signal, zaštiti ga u stvari passwordom pa ostanete bez neta. Generalno prekidi u komunikaciji i posebno – prekid signala – je očekivan, a kad smo kod signala tu je i signalizacija – samo od Dušanovca do Bulevara tri semafora večeras nisu radila.
Ovo je medjutim eksplozija same misli, koja ne može da se domisli do kraja, pa je zato zaboravljamo ili rušimo, brišemo, ali i ideje kojoj nedostaje realizacija, talenta kome nedostaje praksa, proroka koji neće reći ono što će biti a reći će ono što možda neće biti – ali će pomisliti na to što će se stvarno dogoditi no samo za sebe i u tišini, shvativši da je na proroku nekada i da ćuti.
Ovo je antena koja može pasti sa krova, kablovi gube kontakt, disk neće da se nareže – jer Merkur ima ambiciju da ne bude zapisan, da bude zaboravljen, izgubljen, zbrisan, ovo su šifre i passwordi koje će mnogi sada slučajno ostaviti u brzini drugima na uvid, mobilni telefoni koji će odati tajne poruke, ovo su i sve slučajno poslate poruke na pogrešnu adresu, kao i mailovi. Ovo su bagovi, svi bagovi svih softvera. Ovo je programer koji iz straha ne nudi ideju da mu je ne bi ukrali, jer nikome ne veruje, jer ovo su baš sve ukradene ideje, zamisli, i to ne kopirane, već ukradene, sve što se reklo a nije se zapisalo, bez svedoka i materijalnog dokaza. Ovo je dete koje izleće pred auto ako ga majka čvrsto ne drži za ruku, ovo je strah majki svih da dete ne padne kroz prozor kada mu pridje malo bliže, strah da kuče ne prodje kroz rešetke terase (Merkur je u Devici – a Devica su i kućni ljubimci). Ovo je ruganje i ovo su baš slike Paje Patka koje sam iz nesvesnog (kolektivnog) izvukla i stavila da idu uz ovaj post – jer su Merkur/Uran sve karikature i likovi iz crtaća koji samo karikiraju ljudske osobine.
Ovo je prolongiranje grejne sezone ili nekakvo ucenjivanje, sečenje struje, zakrčenje cevi i vodova, ovo je djak koga će uhvatiti sada da prepisuje, student koji neće položiti ako ne zna – jer sada ne veruje u sreću. A i ako zna, zbog opozicije i sa Jupiterom – nije siguran da li dovoljno zna, pa ko za inat baš sad može pasti neko logično pitanje koga nema u knjizi na koje on samo iz straha i panike (Merkur/Uran) možda neće umeti da odgovori.

Ovo je i moja drugarica koja dok sam pisala ovaj tekst danas je na svom Facebook profilu postavila sliku mene kako letos u Rovinju na ulici kradem struju i internet. :)

photo: Solar Simphonies © AquaSixio

Kakva je sledeća godina?

Vredna pažnje. Vredna truda. Godina koju smo čekali, a za koju možda i nismo svi spremni. Četiri predavanja koja sam održala u novembru na ovu temu bila su moj pokušaj da živom reči ljudima dočaram proces u koji ulazimo sa 2011-om i koji će trajati narednih 7-8 godina. Samim tim, slobodno na 2011 gledajte kao na godinu Velikog početka,jednu od najvažnijih godina u istoriji, godinu koja otvara kapije za progresivne, hrabre, spremne, sve one sa idejom, sve one za iskrom vatre u sebi – obzirom da ćemo Ovna svi osetiti, ma šta da smo u horoskopu. I baš kao što nijedno od predavanja nije bilo isto, jer mi ne ide baš to ’pisanje scenarija’ već je sve stvar trenutka, i ovaj tekst će imati neku svoju intonaciju ali ću se potruditi da vam prenesem sve ono što Svemir kroz 2011 najavljuje za jedan u stvari duži period.

JUPITER U OVNU

22. januara Jupiter će ući u Ovna. Protutnjaće ovim prvim znakom zodijaka, kardinalnim i vatrenim što mu daje tu nezaustavljivu snagu da pokreće stvari, ide ka cilju, da sledi sebe, da dosledno bez klečanja, izvinjavanja, kajanja ostvari svoje najveće snove – iako je svestan možda da drugi u to ne veruju. Upravo zbog toga, Jupiter u Ovnu jeste večiti pobednik, iako mnogi i koji ga imaju u horoskopu – ne žive ga baš u punoj snazi.  Jer sa Jupiterom je uvek jasna ’trgovina’ – moraš ga zaslužiti. Kako? Znanjem i iskustvom. Dakle, samo nas iskustvo uči i mudrosti Jupiterovoj, ali i hrabrosti Jupitera u Ovnu, pa baš od toga, koliko ste puta ostavljeni na cedilu nalazili načina da ostanete na nogama i ne posrnete – već bez zastoja krenete od početka sve nanovo, baš od toga šta ste sve u životu morali da srušite ili daleko od sebe ostavite  bez okretanja, jer se Jupiter u Ovnu neće okrenuti, on gleda pravo ispred sebe, napred i nikako drugačije, samo od svega toga zavisi koliko ste u formi i spremni da na isti način idete dalje. Oduševljenje, spoj snage i mudrosti, optimizma i akcije vodi ka cilju. On je taj koji nakon dvanaest godina ponovo dolazi da nas digne na noge (pa iako je to i NATO kao najveća militantna organizacija koja se vraća u našu zemlju nakon tačno toliko vremena, samo sada sa drugim ciljem)Vesti -update (10.2.2011): http://www.srbijanet.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/74990-beograd-u-junu-domacin-skupa-nato.html

Jupiter je tu da nas postroji i da direktivu. Avantura je njegov hir, istraživanje novog i potreba da se uradi nešto što nikada pre nije i što niko pre nije njegova misija, poraz mu je nepoznata reč , pobeda – jedini cilj, novo- pokretač.

Pravda Jupitera u Ovnu je najviše nalik onom najstarijem prirodnom pravu (jus naturale) koje je dugo smatrano božanskim i koje svi ustavi sveta već vekovima na potpuno identičan način definišu: „pravo na život i telesnu nepovredivost, pravo na ličnu slobodu nezavisno od pola, starosti, položaja u društvu, nezavisno od vremena, od mesta ili državnog uređenja u kojem živimo.” Prirodna prava su naddržavna i zbog tog neotuđiva, “večna” prava. Samim tim, Jupiter u Ovnu će nas sledeće godine bodriti da se borimo za ta, prirodna, od života neodvojiva prava. Svi ćemo se, pa i oni najpacifičniji medju nama, bar jednom naći u prilici da isterujemo pravdu, da se borimo za nešto što pravdom smatramo. Što je veća nepravda, što je veća ugroženost slobode i prava na život to će Jupiter od nas shodno duhu i moralu koji već nosimo, praviti socijalnio odgovorne aktiviste, ili surove generale koji će sistem taliona i u 21. veku smatrati jedinim merilom pravde. Arkan, Če Gevara, Francisko Franko, Gering, Mekenzi, Openhajmer… svi imaju Jupitera u Ovnu.  Ako je neko izmislio opravdanje za rat – onda je to Jupiter u Ovnu. On je pisao sve vojne zakone, ratne knjige, od kodeksa samuraja pa dalje, on je taj koji je oduševljen čak što rat postoji, što osvajanja ima, ubedjen pri tom da radi najispravniju stvar na svetu. Ali rat nije samo na bojnom polju. Pogotovo danas. Rat je i kada ste hrabri da onda kada niko ne sme vi uprete prstom ili delom u ono što je nepravedno i zlo. Rat je i kada se suprotstavite, kada odbijete, kada ne dozvolite nešto što vas ugrožava. Akcija je ključna reč, pa je ovoga puta neminovna, i na rečima ništa neće ostati. A primera, sem malo pre navedenih, ima i ovakvih:  Jedan Bob Geldof poveruje da je moguće napraviti koncert za gladne u Etiopiji koji će gledati ceo svet, i dok drugi ne veruju on radi, on je u akciji, jer njegov Jupiter u Ovnu veruje i baš tako i biva pa se dogadja Live Aid 1985. godine. Veliki humanista Tomas More, pa Klara Barton – ne toliko poznato ime koliko Crveni Krst koji je upravo ona osnovala, takodje su imali Jupitera u Ovnu. Ili možda, čovek koji je verovao u bukvalno nemoguće, i svet promenio – Nikola Tesla.

Možda smo spoznali kakvi smo u ljubavi, kakvi smo u poslu, u kontaktu sa ljudima, ali kakav je ko čovek kao čovek – to ćemo sad pokazati jer će iz svakoga od nas (ali sva-ko-ga!) planuti slika i prilika onoga što jesmo. Jer ovo nije Jupiter koji plemenitost seje, on je tu da svaku svoju akciju i radnju i delo i reč opravda, on će nas sto puta u tih šest meseci ubediti da radimo najispravniju stvar na svetu iako možda nećemo primetiti da kolege počinju da nas izbegavaju i pričaju da smo postali nepodnošljivi, naporni, surovi.. gotovo tirani. A možda ćemo baš suprotno – primer postati za pravdu, slobodu i hrabrost! Zato znajte, da će vas svako drugi videti deset puta bolje nego što ćete vi biti u stanju da vidite sami sebe. I baš tu je zamka ovog Jupitera, jer on moral po svojoj kapi kroji. On sam za sebe kroji zakone, morale, pravila, smišlja trenutne filozofije koje mu idu na ruku, i dok oduševljeno ide dalje, ne shvata da lako može do kraja postati zver bez trunke humanog, a evo zašto…

Nijedan tren u stvari nećemo imati sledeće godine ’čistog’ Jupitera u Ovnu (neaspektovanog) koji bi nam garantovao tu olimpijsku euforiju i avanturizam, spremnost na borbu u pozitivnom smislu, već ćemo najpre u februaru i martu imati Jupitera u Ovnu u kvadratu sa Plutonom u Jarcu, a odmah zatim sve do juna, u opoziciji sa Saturnom u Vagi.

JUPITER U OVNU KVADRAT PLUTON U JARCU

Sve je lažno! U stvari, sve može biti lažno… ako vas zverski nagon bude terao na to da hrlite ka svojim ciljevima nezajažljivo, bezobzirno i pomahnitalo rušeći sve i svakoga pred sobom, znajte da sem što će se lažna moć u vama probuditi koja će vam doneti par meseci radosti (lažne) i oduševljenja (lažnog) zbog slobode (lažne) koju ste izvojevali (pokvareno, jer iza vas su ’leševi ostali’) možete posrnuti i dotaći dno, koje će svoje tragove ostaviti zauvek. To nisu padovi posle kojih se ’peru ruke’ i ide dalje. To su greške koje mogu dugo godina još da odrede vaš život u potpuno drugom smeru od onog koji ste sebi namenili. Da li ste u stanju da shvatite da ako danas u Srbiji imate platu od više hiljada evra  – da to nije realna plata i da ste je dobili samo zato što je nekome na račun vaše mega-plate, već mali prihod postao još manji. Morate shvatiti tu logistiku da je svaki takav novac (a Jupiter je baš novac) lažna nagrada, nagrada od muke drugih. Budžet vaše firme je budžet, i to što početkom 2011 dobijete kao  mnogo više, ma koliko da se trudite i vredno radite, nije realno, i dobili ste ga jer je nekome upravo plata smanjena ili je neko upravo ostao bez posla. Zbog toga je to lažna nagrada, lažna zasluga. Zato ste dužni da razumete, da imate više – samo zato da biste davali i kalili svoj moral i savest, ili ćete pravo u moć pa gde god da završite. Znajte da je sad poželjno da razumete da i visoka pozicija koju imate (ako je imate) to je zato da biste i druge zapošljavali,  jer na žalost, u prvih šest meseci sledi skok nezaposlenosti, hiljade ljudi će ostati bez posla. Radnici su Ovan, jer Ovan je rad, svaki napor, znoj, ustajanje, sve ono što svako od nas uloži da bi zaslužio novac od koga će moći dalje da živi. Ukidanjem novca nekome – što je davanje otkaza (kvadrat Pluton i opozcija sa Saturnom), ukida se pravo tom nekom na život – dakle, ono primarno pravo. I bez obzira što do sada nije bilo možda većih problema, sem štrajkova, sada će i radnik u toplani, i radnik i rudniku, i radnik u administraciji i profesor koga su smenili, i bibliotekar koji nema gde da radi, i bankari (a posebno oni jer će mnogo bankara ostati bez posla) tražiti svoju pravdu. Svak na svoj način, shodno duhu, intelektu, strpljenju. Neko sudom, neko pretnjom, neko preko medija, neko talionom. Sebe i svoje bogatstvo zato sada jedino pravdate davanjem, pomaganjem, zapošljavanjem nezaposlenih, dok u suprotnom, kad slava prodje – a ovog puta prolazi brzo, shvatićete ono drugo, ono što Pluton u Jarcu donosi, shvatićete šta je strah koji vas tera da promenite brojeve telefona, a moguće je i adrese. Strah od siromašnih, i  strah u stvari od siromaštva postaje fobija i tera u samoću. Znam da ovo zvuči neverovatno, ali pametni ste i dovoljno logični da možete sami da zaključite – koga će u ovom ratu biti više kada je ova zemlja u pitanju? Čije vojske? Bogatih ili onih drugih? U lošim aspektima, Jupiter u Ovnu u kvadratu sa Plutonom u Jarcu je poraz generala, to je samoubistvo nekog velikog bogataša (sa Uranom od marta ubistvo i atentat vrhovnih, bogatih, sudija i sl o čemu sam već pisala u horoskopu za 2010. godinu),  to je i Karnagi koji otpušta 20 hiljada ljudi bez problema, a onda, pred svoju smrt sve svoje milione razdeljuje baš penzionerima ne bi li umro mirno. Jer savest je Jupiter pre svega ostalog, savest koja sebi  samoj čistilište (a ponekad gubilište, sa Plutonom) gradi. Pa što je krvi više, kod mnogih generala život beše kraći. Što je savesti više na delu, to je onda više istinitog – a ne lažnog – entuzijazma, to je onda više hrabrosti, idealizma i morala. Zato iako jesmo rodjeni sa pravom da načinimo i greške u životu, pa da iz njih nešto naučimo, u prvih šest meseci 2011 znajte da  nema malih grešaka. Samo onih koje ostavljaju za sobom rusvaj. Ajnštajn ima ovaj kvadrat u svom horoskopu. Da li mu je bila neophodna Hirošima? Jer ispravljanja grešaka ovde – nema. I zato ne nasedajte na lažni i licemerni glas vaše savesti „da niste krivi ni odgovorni“  – a niste isto onoliko koliko ni dželat nije kriv,  jer kada taj kadar prodje, a proći će, savest je iz ovog aspekta najgori dželat i mučitelj koji nekada, u najradikalnijim slučajevima do samoubistva dovodi ili nešto drugačijih metoda samomučenja i kažnjavanja. Bankrota, propasti duhovne, moralne, psihičke, ludnica, zatvora – koji nekima ne ginu, iako afirmativni i optimistični ne verujemo da će se i to desiti.

And justice for all…

Još da dodam, ovakav kvadrirani od Plutona Jupiter, najveća je šlihtara, izdajnik i cinkaroš, koji samo sebe vidi kao pravi primer pa druge nipodištava, i često sapliće. To je baš onaj koji će sve ’sebi ravne’ i jače od sebe prvo potamaniti jer mu ruše samopouzdanje i sigurnost i ulivaju mu strah. Licemeran kao dželat, i ono malo morala koje možda ima, ono malo dobrog u sebi sada ubija nepovratno. Ide vrlo opasna godina, godina vatrenog krštenja naše savesti, i ne brinite – ako ne znate ko je kakav, samo gledajte u prvih šest meseci, svi ćemo pokazati svoja prava lica.

A opozicija Jupitera sa Saturnom, je isto to. Samo koliko vas Plutonova moć može izolovati nekakvom lažnom moći da ne bi morali da gledate ka bolesnima, napaćenima, penzionerima, koliko vas tera da se gadite slabosti ljudske i nekakve skromnosti, toliko vam opozicija sa Saturnom bukvalno pred noge baca baš nekog takvog, ovoga puta nekog pored koga ne možete samo proći mimo. Neko ko sad traži da mu se da. Bolest je prva asocijacija opozicije Jupitera i Saturna, zbog Jupitera u Ovnu često bolesti krvi, krvnih sudova, ali svakako mnogo krvi. Kao rat da je – a nije, ali krvi ima. Samo što se na ove loše aspekte baš krvlju može I trgovati na veliko… Kriminal krvlju. Mnogo operacija, i onih situacija kada čovek shvata da je ’zdravlje najvažnije’. Sa Saturnom u lošem aspektu, ta poslovična mudrost kod nekih može doći kasno. Mudrost (Jupiter) kasni(Saturn). To je novac koji se daje advokatima, lekarima, lečenja su tada preskupa, daje se državi jer stižu plave koverte sa nekim obračunatim dugovima, ili ako nekome dugujete, to su (kao i sa Plutonom) banke i zelenaši koji vam strah u kosti (Pluton u Jarcu) ulivaju. Zato se ne zadužujte, a pogotovo ne nasedajte na nekakve multilevel brze zarade (Ovan uvek srlja u sve što mu se čini da je moguće preko noći i brzo). Nadjoh na netu ovu reklamu koja je osvanula u američkim dnevnim novinama tridesetih godina XX veka u vreme ekonomske krize… na takve stvari mislim. Toga će biti sada i kod nas. Nesrećni ste? Nemate dovoljno para? Neko trlja ruke sada na ove loše aspekte, da vam i to malo istera iz džepa. Ne nasedajte, i ne ulazite u te lažne optimizme, koji seju nadu u srećnu i bogatu budućnost.

Sa druge strane, ovo su svi oni koji će nešto bogatstva, zdrave snage i svog rada pokloniti drugima, biti tu za druge, naći se u nevolji, oni koji neće naplatiti nekada usluge, učiniti dobro delo prvom komšiji koji se jedva kreće, koji neće okrenuti ledja patnji, koji znaju da je patnja večna, i da će uvek biti samih, bolesnih, starih, bespomoćnih. I oni mogu biti u podjednako jakom optimizmu i oduševljenju, jer afirmacija rada, pružanja pomoći, spasavanja nadahnjuje (ovo su sve misije i akcije spasavanja, ordenja za hrabrost koju može dobiti i običan čovek kao primer). Zato ulagati u decu, kulturu, pomagati i negovati, darivati, ovo je zaštita spomenika, čitaćemo o nekome ko za života poklanja deo bogatstva, baš kao sada što je aktuelno navaljivanje na bogataše biznismene da se odreknu dela bogatstva.  Na ove aspekte se traže zajmovi, pa od 20 do 2000 evra – i uvek će vam neko tražiti u ravnoj meri s tim koliko realno vi imate i možete, jer samo ovaj aspekt daje tu kosmičku ravnotežu, i opominje da pravda postoji. I da ako date, čak i da i sami imate neodložna plaćanja tada, novčane izdatke, ne treba da se bojite, jer kako date – novac će stići, posao, vest o ozdravljenju vama drage osobe. Kako udjete u sebičnost – sve stoji i nikako da krene, razboljeva se i vaša biljka i pas, a kamoli ljudi, koji ako su i zdravi onda im je država za petama, sudovi, porazi neke druge vrste koji se nadvijaju kao oblak i traže žrtvu onoga koji je zdrav pa eto ih baš pred vašim vratima.

I utoliko više što već dugo živimo u svetu i vremenu u kome nakon jezivih tv-scena iz Kraljeva posle zemljotresa mirno i veselo u istoj minuti odlazimo da nastavimo ’zezanje’ na facebooku, što nam naslovne novina sa rasparčanim leševima više ne smetaju, kao ’navikli smo’, e pa utoliko je ovo opasan i jeziv period, jer smo već dokaz da nema svesti o socijalnoj odgovornosti i da se mahom uzima zdravo za gotovo ono što nam se daje i što od života dobijamo. Zbog toga, sve pozitivno ovog Jupitera u sebi probudite akcijom koja progresivno najavljuje pobedu pravde, morala, slobode. Nećemo voleti poraz, i nećemo ga lako prihvatati kao ni Novak Djoković što ga ne prihvata (isto ima Jupitera u Ovnu) ali borba -da, i da smo stalno u pokretu i na nogama. Da smo korisni i drugima a ne samo sebi. Da smo socijalno odgovorni. Da živimo ono u šta verujemo, da sami sebe ispravljamo i postajemo ispravni, časni, moralniji.

Još jedna njegova dobra strana je što budi animalno u nama, nagonsko pa i kada su odnosi u pitanju. U muškarcima budi potenciju i kuražnost, a kod žena donosi ’češća krvarenja’, dakle više ovulacija, spremnost da se reprodukcija dogodi. Ovo je odličan period zato za začeća, mnogo spontanije, više nagonske veze izmedju muškaraca i žena, one koji više strastveno i sa nestrpljenjem idu jedno ka drugom, bez grčeva, bez straha, bez foliranja i čekanja. Ako ste takvi – desiće vam se ljubav, ako niste, Saturn u Vagi je tu da vas uteši da na svetu sem ljubavi postoji i umetnost, i da vam ponavlja na uvo kako se svaka veza kad tad olinja, kad tad počne da umara, vodi u agoniju… Razlika je u tome, što ovi prvi sada ne razmišljaju o tome. Pratiti sebe, pratiti nagone, telo, biti slobodan sa svojim telom, bez instruktora joge ili plesa, već u akciji, pred ogledalom, u kretanju, kontaktu sa drugima, bez opterećujućih misli da li se nekome dopadate ili ne, bez sumnje u svoj izgled. Jupiter u Ovnu ne sumnja ne zato što je Apolon, već zato što mu to nije bitno. On traži snagu ravnu sebi, strast ravnu svojoj, prirodu neokrnjenu veštačkim slojevima. I tu je razumevanje gotovo instant i tada za potomstvo nije potreban stan unapred, pristojna plata, već baš borbom se ide kroz život koji onda nadahnjuje, oživljava oboje i vraća im. Zbog toga znam da ga neće svi iskoristiti maksimalno jer traži mnogo hrabrosti i rizika (naročito kada još Uran dodje u Ovna)

Još će doneti veliki odliv mladih u inostranstvo i generalno će ljudi putovati mnogo više. Znajte da on najviše entuzijazma, zaleta i snage daje na početku. Pa sve što počnete gledajte da u dahu završite, da istrajete u tom elanu, održite ga vi i onda kada vam se čini da bi mogli sutra da nastavite, nastavite bar još pola sata pa ćete videti kako se pola sata pretvara u dva, dva u tri sve dok ne dodjete do kraja. Radite stvari kad god je to moguće ’iz cuga’, od početka do kraja, sa malo odmora i konstantnim fokusom na cilj. U industriji, privredi, ovo su metalurgija, čeličane, gradilišta, ali ovo su rušenja (zbog loših aspekata – i to po naredbi zakona ili urbanističkih planova) a gradiće se pre sportski centri, vojni poligoni, skladišta, novac ide vojsci, plaćena vojska, policija. Šume (Pluton u Jarcu) mogu biti ozbiljno ugrožene, od Ovna – mogu da gore (požari nam ne ginu naročito kada i Uran bude bio u Ovnu od marta), ali generalno sva skladišta mogu goreti, pa možda i neke veće katastrofe (ekološke) mogu da se dese u svetu.

PLUTON U JARCU

Za poznavaoce astrologije će biti ovo jasna astrosimbolička slika „straha u kostima“ (strah – Pluton, kosti – Saturn, Jarac) i taj strah umrtvljuje i potpuno hendikepira kretanje energije. Pluton, koji je ljudska energija da nešto stalno stvara, kreira razara, pa opet stvara, da živi i život multiplicira na razne načine, sada stoji. Života nema, posebno od 2008. kada je Pluton prvi put ušao u Jarca u kome će ostati sve do 2024. godine. Životna energija kao da je zaledjena, poput Diznijevog tela što duboko zamrznuto u ledu čeka da ga neko oživi. Ovo je slika patnje i bespomoćnosti penzionera, ali i surovost i brutalnost vlasti i sudija, svih autoriteta državnih što baš za sve one prikazane Jarcem ne haju i ne mare ni malo.

image: © Banksy (astrološki, ovo je tipičan Pluton u Jarcu u smislu vlasti i parlamenta koji čine majmuni (Jarac su životinje)

Zato ćemo čitati u novinama kako se neki penzioner ubio jer nije imao od čega da živi, zato ćemo čitati da su se životinje u zoo vrtu smrzle od hladnoće ili umrle od nečega – a u stvari isprebijali su ih (Jupiter u Ovnu, surovo kažnjava na tradicionalne načine batinjanjem). Ovo su šume koje umiru, ovo je planina koja teče kao reka, a to je moguće samo kada snega ima pa kada krenu lavine, jer ovo jesu i lavine, i sve čime priroda može nekoga zatrpati živog i ubiti. Rudari, na primer, već dve veće nesreće u rudnicima u svetu za kratko vreme. Vulkani se javljaju, oživljavaju, reke presušuju, ali sa rekama ćemo problem imati naročito od oktobra 2012. godine kada Saturn bude bio u Škorpionu – kada uz reke budu nicala postrojenja zvana hidrocentrale, i kada će kupanje na rekama možda biti ’zabranjeno’. I da li je moguće da se i Djerdap može prodati? Saturn u Škorpionu kaže – moglo bi da se desi. Saturn u Škorpionu je zato astrosimbolika ’bolesne reke’, i to su sve granice na rekama, bedemi, brane ili reka kao granica pa se priča o deljenju nastavlja… Ograde, kamen graničnik i naoružani ljudi u uniformama.

Pluton u Jarcu donosi dalje mogućnost reaktiviranje smrtne kazne u zemljama koje je nemaju, što se u neku ruku odnosi i na nas. Ali kada sam spomenula strah u kostima, znajte da je to strah od pokreta, od akcije, od delovanja, strah od života. Od toga da možemo nešto loše uraditi. Zato ovde ljudi zamrznuto čekaju da se nešto promeni samo – a ne menja se ništa i baš zato će mnogi, baš mnogi, čekati neminovnost – koju Pluton u Jarcu donosi. Neminovnost, što znači ’nemam više izbora’, ili toliko mi je mučno, teško i naporno da postaje život mrtav i neizdrživ, pa tek onda ući u akciju – zahvaljujući Uranu u Ovnu.

Ono dobro što Pluton u Jarcu donosi jeste masovno ekološko osvešćivanje, pronalaženje lekova za teške bolesti (od kojih se umiralo) a to naročito kada bude i Neptun u Ribama pa u sekstilu sa Plutonom, nova otkrića arheologa, speleologa, novi tragovi o ljudima i trenutak kada ćemo svi tragati za poreklom, korenima, svojoj bazi, moguću popularizaciju kod nas staroslovenske mitologije, drevnih lekova, ovo su predanja i najstarije veštine koje se ponovo počinju primenjivati posebno u lečenju.  Ali ovo je i seljak koji je nezadovoljan, koji je očajan i koji čeka Urana iz Ovna da digne bunu.

video update (10.2.2011): http://www.facebook.com/video/video.php?v=161989133851293

Ovo može biti velika šteta u najvećim muzejima koji imaju velike podrume i skladišta kao Luvr ili Vatikan i sl. Ovo je i trgovina ukradenim eksponatima, retkim kamenjem (dragim, ah dragim) i svako ko ima nešto prastaro u svojini, neki prastari sat, novčić šta god možda će od juna moći da se povrati iz finnasijskog kraha zahvaljujući nečemu što je oduvek bilo tu.

URAN U OVNU i NEPTUN U RIBAMA

Naravno da imam nameru ovaj tekst da završim pobednički, da vas zateknem probudjeno i na nogama, i zato zapamtite ove tri reči koje će vas spasiti u periodu od narednih sedam godina: „ALERGIJA NA STRAH“

Uran će u Ovna ući 12. marta i tu će biti sedam godina, i svih sedam praviće težak aspekt kvadrata sa Plutonom iz Jarca. I kao što Jupiter nije običan Jupiter u Ovnu več ima tu ‘iskvarenost’ usled lošeg aspekta sa Plutonom, e tako Uran u Ovnu, nije čist ‘Uran u Ovnu’, već Uran u Ovnu na kvadrat! Jer kako da Uran pokaže koliko je hrabar, spreman na skok i promenu, kako da primerom probudi isto to kod svakog od nas  -ako ga neko ne oponira, ne koči, ne protivreči i baš ono što Pluton u Jarcu radi, ne daje osnov za takvu reakciju. Uran mora biti iritiran, da bi bio jak! Mora da mu ukinu slobodu da bi se borio za nju, moraju da mu dižu bedeme ne bi li sputali njegovu viziju – pa da on razruši dinamitno sve to… otuda ta nečovečna hrabrost i spremnost sad. Njemu je dosta svega, on je ljut (pogledajte video)

Nema ničeg gadnijeg, odvratnijeg, nema te gorčine i prezira koji bi bili ravni onoj koju Uran i to baš u Ovnu oseća kada vidi ili kada doživi da neko želi da mu preti strahom. Baš taj strah bespomoćnosti, strah od rizika, strah od smrti, strah od svega čime Pluton u Jarcu manipuliše, njega hrabrog, smelog, progresivnog, zagledanog u budućnost u besnilo nagoni. Alergičan na nemoć i svestan da je čovek po svojoj prirodi slobodan i vredan života koji je dobio da živi, on sada sme ono što nije sanjao da će ikada smeti. Ovo je preokret u svesti čovečanstva, ali ne kroz škole, kurseve, astrologiju, jogu, meditacije. Ovo je svest koja se stiče samo i isključivo životnim iskustvom, jer sedam godina spirtiualnih čarolija i introspekcija je prošlo.

Ali da bismo dobro shvatili Urana u Ovnu moramo se vratiti na sedam godina Urana u Ribama i čak četrnaest godina Neptuna u Vodoliji koji je omamio svet i ubedio čoveka da je bog, da može sve – pa i ono što ne može, a koji će od aprila promeniti znak i ući u Ribe. Neptun u Vodoliji je već četrnaest godina tu, da svemu hrabrom oduzme snagu, da vizionarsko oslepi, i čoveka na najveći test vere stavi. Veruješ li u Boga ili ćeš napraviti nekog svog novog boga kome veruješ? Studenica pred nosom, ali hiljade kilometara i hiljade evra do Tibeta, mada treba možda videti i Dalaj Lamu (Pluton u Jarcu može novog lamu doneti u naredne dve godine), umesto na maternjem molimo se na sanskritu, i tako dalje. Ja ne želim da me neko pogrešno shvati – jer sve to je možda ’in’, znam, 21. vek je, ali morate prvo zdrav koren vere imati da biste pravilno sve ostalo mogli kalemiti. Drugačije je nemoguće. Drugačije je lutanje ili kako dovitljivo reče jedna moja prijateljica „duhovni šoping“. Ovako, što je mirisa više, što je šarenilo veće, vera naizgled tinja, a u stvari sve je zagušljiva para što omorinu od vere stvara. Brend postaje bog, bogove vidjamo na bilbordima, crkva postaje tržni centar i tržni centar – crkva, a novac put do sreće.  Jer zašto bi Neptun bio egzaltiran u Vodoliji, kao što jeste, ako ne baš zbog tih muka na koje će čoveka staviti da bi proverio njegovu snagu vere. Zato je Neptun u tom periodu doneo najrazličitije čarolije i madjije, šarenilo brendova, a čovek što je bivao više slep to je veći ekran televizora kupovao, više ulazio u laž, menjao kanale i slivao svoje božansko nesvesno umesto u veru i tišinu mira i spokoja, u maglu senzacionalizma postajući konzumer prve klase koji će prihvatiti i neprihvatljivo i progutati bez žvakanja namazano pretvaranje ’ljudskih prava i sloboda’ u bljutavo korišćenje svakog prava i sloboda koje čoveku mogu pasti na pamet. Nije Neptun egzaltiran u Vodoliji zato što je tu najhumaniji, najposvećeniji. Ne, to je momenat u kome se bog (vi ga slobodno čitajte onako kako ga zovete) prerušava i iskušava, u kome najveći iluzionista postaje pa prosipa pred ljude madjioničarski svet koji ne postoji, svet koji nije održiv, koji nije njihova realnost, pa mu ni to nije bilo dovoljno, već je uspeo mnoge ljude da ubedi da boga nema – Neptun u Vodoliji je iluzija kao kada Koperfild učini da nestane avion, e tako je Bog učinio da nestane on sam! Kakav trik i parada, dovoljna da u tom času čovek sebe bogom proglasi i krene nekakve razne moći sebi da pripisuje. Fantastična astrološka slika božje iluzije, a u stvari – slika najvećeg  testa vere. Zato se Neptun u Vodoliji ruga, kao i sve što se u Vodoliji ruga. Bog se ruga pa rešava da se izgubi na kratko, na eto tih 14 godina, do aprila 2011. kada se u Carstvo nebesko vraća (znak Riba).

Religioznost je u nama, mi smo religiozna bića isto onoliko koliko smo materijalna. A religija možda i nije neophodna ako čovek mir i spokoj vere u sebi nadje bilo kad i bilo gde, što je moguće jedino ljubavlju na delu, ljubavlju koja je napor, trud, angažovanje. Jer i kada nam ljubav fali pa kažemo da nam treba ’neko’, ne mislimo mi na nekoga ko će nam samo izgovoriti te dve reči ’volim te’, ne mislimo ni na prijatelje koji će biti tu kraj nas onda kada im je to usput i kada su u prolazu, ne! Mi baš tražimo da vidimo očigledan trud bića da se angažuje i od sebe odvoji i da sebe. Ljubav drugo nije, i zato je i Saturn egzaltiran u Vagi, jer ljubav jeste dobrovoljno davanje sebe. Davanje u oduševljenju, što ne možete nikako smatrati žrtvom. Niti je to žrtva. Ali pita se savremeni čovek, zašto tako kada je Neptun u Vodoliji dao ponudu instant serviranih načina, tenika, kurseva, filozofija, veština koje daju osećaj spiritualne ispunjenosti, instant sreće i zadovoljstva? E zato što to sve morate da platite. A vera je besplatna i nosite je u sebi. I svaka vera za koju ste platili makar jedan dinar – vera nije, jer Bog ne naplaćuje svoje usluge, nazvali ga vi možda nekako i drugačije. Sve što jeste važno pogotovo kada Neptun udje u Ribe i napravi sekstil sa Plutonom (i to u Jarcu) jeste AGAPE. Jer vera i religioznost (što je potpuno nešto drugo od religije) i mir, sreća, ljubav i spokoj su uvek u vama onda kada pustite sebe da stvarate, kreirate, dajete, usrećujete, zahvalni kad ste. I tada se u vama samo još više ljubavi stvara, što neko kaže ’vratilo se’ a u stvari ne, nego se ’još stvorilo’. Zato i tehnike prizivanja pozitivnim mislima ne mogu da rade sve dok ih budete svodili na davanje-koje kod vas stvara očekivanje da vam se vrati i nešto desi, jer svemir ne funkcioniše tako. Kada rušite, svemir ruši sa vama, kada stvarate on pomaže da u toj kreaciji nikada ne stanete. Očekivanja ograničavaju, a misli su najmanji domet koji u spiritualnom smislu možemo da dosegnemo. Zbog toga se u molitvama bilo koje religije ‘misli stišavaju’ da bi čisto duhovno biće u nama zasijalo. I taj bog šeret iz Neptuna u Vodoliji doneo je još jednu veliku pošast – senzacionalizam. Ko će prvi da izvesti o zemljotresu na fejsbuku, ko se slikao pored mršavih afrikančića, ta potreba da se bude prvi, da se egzotikom počinju smatrati i stvari koje bi trebalo da nam pobude neke potpuno drugačije emocije i doživljaje, intenzivno krivi svest, svest savest, a savest moral, i moral na kraju ljudskost. Zato, senzacionalizma se posebno čuvajte. Uvek pominjem primer Kevin Cartera, fotografa. On je u Sudanu uslikao jeziv prizor iz svakodnevnice, devojčicu koja umire od gladi i lešinara koji čeka da ona umre. I možda bi Carter danas bio živ da je ostalo na tome. Sliku je prodao New York Timesu i video ju je ceo svet. I to jeste posao fotografa – da proda sliku, ali kada je dobio i Pulicera jer je ta slika proglašena za najbolju dokumentarnu fotografiju 1994 godine, njegov svet se prevrnuo. Iako je Carter već bio deprimiran slikama koje je u Africi video, iako je bio u dugovima za stan, slava i osmeh kada se prima nagrada za fotografiju koja je najbrutalnija realnost nekih nacija i danas, ne može doneti mir savesti. Već na postojeće probleme još veći teret. Kevin Carter se ubio u julu iste godine.

Zato sa Neptunom u Ribama neka anonimnost postane senzacionalizam. Kao nov doživljaj i egzotika doživljaja kada sve što dobro uradimo ne podelimo ni sa kim, ne hvalimo se, jer i jednoj osobi kada kažemo da smo nešto plemenito uradili, znajte da to naš ego želi da se pohvali kako je dobar i human. Sačuvajmo to za sebe. Misija u tajni, Neptun u Ribama, kao najjači lek jer se tog časa lepi za Plutona u Jarcu pa i snagu i veru daje za ma kakve dalje akcije, dela, ljubavi, za život. Samo tada davanje leči, samo tada smo spasili i sebe spasavajući druge.  Zato baš, iako imamo svi različite horoskope, svi imamo u natalnom horoskopu sekstil Neptuna i Plutona, svi imamo to jezgro apsolutne vere u sebi koje može da postane samoisceljenje na nivou čuda, koje nas diže posle najtraumatičnijih iskustava, kada sami na dnu jesmo i kada očaj zavlada, e tada, tog trena Neptun nam pruža svoj trozubac da se spasemo, ili možda bog ruku? Ali baš to što nam je prirodno dato kao blagoslov, i što ćemo od 2012 pa dalje imati na nebesima, a i u 2011, samo što je od 2012 mnogo jače, neće raditi tako silno ako već nismo hranili tu veru i naučili da je spasiti druge uvek ujedno i spasiti sebe, jer samo tada dokazujemo da smo svi Jedno – čemu sve religije, tehnike, discipline, veštine, uče, ali tek neke od njih govore istinu kako se to postiže. One koje ne govore – ne govore ne zato što ne znaju, već zato što nije komercijalno, jer je istina da je to što Neptun/Pluton sekstilom na rodjenju svi dobijamo potpuno besplatno  – i zato zapamtite:

Da energija života, koja je u svemu onome dobrom što želimo za sebe, uvek rame uz rame sa verom koja će biti onoliko jaka koliko smo joj dosledni, koliko smo nečemu il’ drugima posvećeni, koliko misije Neptunovske u našem životu ima. Samo toliko i ni malo više, jer vera može sve. A da je tako, uveriće nas Neptun – bog sam, kada se vrati svome carstvu, carstvu Riba. To će biti vreme od narednih 14 godina kada ćemo čudo videti i za čudo čuti, kada nešto ’nemoguće na nivou fantastike i bajke’ postaje stvarno moguće, kad strah od smrti (Pluton u Jarcu) postaje vera u večnost (Neptun u Ribama) – a ljudi veruju jer ’hteli ste dokaz? evo vam ga!’ Pa skrušeni i manji od makova zrna ljudi postaju nakon 14 godina bogovanja, jer možda konačno shvatiše da je Bog, Jedno, Svemir, ta sila koju smo ekstatički tražili kojekuda u stvari nešto mnogo jednostavnije, prostije, oduvek tu, nešto u šta je samo bilo potrebno verovati i ništa više. I zato, on kao i sve ovo u Ovnu deli nas od sledeće godine na labilne i stabilne, na nadjene i izgubljene, na one od akcije i one od straha, na one koji će biti ekstatično uzbudjeni i pod neočekivanim ali zasluženim vrtlogom energije ljubavi i kreacije i one koji zbog straha to neće moći da osete jer će se svi njihovi dojučerašnji (a iluzorni od Neptuna u Vodoliji) svetovi raspasti ili pretočiti u samoću u strahu, sedative, negde i psihijatriju i slično. Pada mi na pamet onaj deo iz Biblije o povratku Isusovom kada se i ljudi dele na ovakve i onakve… pa, recimo da liči, samo bih ja umesto Isusovog stavila neko drugo ime. Samo da ga znam…  ali astrologija i tu tajnu zna, jer Ribe su bezimene pa zato lako menjaju imena, baš kao i sam bog koji se zove i ovako i onako, ali ime bitno nije.

photo: “Wet dreams on open water” © Erik Johansson

I zato, sa tom takvom verom i smelošću koja ide iz ‘alergije na strah’ Uran u Ovnu je neminovnost borbe, nestrpljivo i usijano, uskovitlano varničenje što akciju priziva i nikako uspavanost. Odveslaćemo kao na ovoj slici iz Urana u Ribama 12. marta, koji je sve one hrabre, budne, kvalitetne što nisu mogli sebi posao adekvatan da nadju sedam godina jer previše znaju ili su previše iskreni ili previše genijalni, i koji ih je gušio – jer Ribe su te koje stavljaju ruku na usta Uranu kada želi da kaže, koje ga omamljuju kada se sprema na promenu, koje su ga zatvarale u tamnicu kada je hteo slobodu, e sada budniji nego ikada umemo da ostanemo na nogama i da osvojimo svoje mesto! Sada krećemo u avanturu koja se zove život, jer je bilo krajnje vreme da počnemo da živimo. Neki su već nestrpljivi i budni i cupkaju nervozno, neki će najpre biti zastrašeni, jer im fale primeri za hrabrost. Fale im heroji, da vide da se to nekome sličnom njima dogodilo. A osim takvih, ima i onih pravih heroja, pravih Uranovca. Ima ih i sad svuda oko nas. Ali kako je bio u Ribama, nismo puno čuli o njima, nismo obraćali pažnju, jer hipnoza Riba je i najvećem protivniku interneta napravila blog i nalog na facebooku. Ribe su znak koji nema snage i u kome se Uran nikada ne može dobro osećati jer je tu potpuno vezan i ne može da se pokrene. Kao zle vile kada opiju nekog mitološkog junaka, pa sedam godina umoran već je on, sedam godina oseća da to nije on, da mu se nešto dogodilo, da se umirio previše, da ne haje, da ga ništa ne dotiče, ali mu se stalno spava, ali ni tu mir ne nalazi već nemir psiha šalje. Nemir koji postaše sve ove naše neuroze i psihoze u prethodnih sedam godina. Vreme je da razrušimo zidove virtuelne ludnice, zatvora, da pobacamo mekane jastuke, odmotamo mumijske zavoje kao na slici na početku teksta i na nogama dočekamo novo jutro 12. marta (mada se to već oseća u vazduhu), i u tih narednih sedam godina svako od nas će bar jedno vitalno polje svog života – zaista učiniti vitalnim, ne dozvolivši da se ono samo tako i dalje zove bez razloga.

Što se godišnjih horoskopa tiče, to bi bilo to za narednih sedam godina, jer već za godinu dana znaće svako na kakvom je putu i postaje prorok za sebe – što jeste Uran u Ovnu. Ne trebam vam. I nema tu saveta za dalje godine koje slede nakon 2011. Ona otvara vrata, vi činite tu prve korake i sve što posle biva – ima veze samo sa vama. Jedino što bih napomenula jeste da osim ovog, podsetite se mojih tekstova u kojima se isto pominju i Pluton u Jarcu i Uran u Ovnu i 2011… a to su ovi dole izlistani kao ’slični’. Jer mnoge stvari koje sam tamo napisala nisam htela ovde ponovo – da se ne bih ponavljala, a oni se takodje odnose na 2011. godinu.

——————————————————————————

update: ovde ću stavljati tokom godine, linkove do vesti iz dnevnih novina koje imaju vezu sa gore napisanim, i koji na dalje mogu da osvešćuju našu ulogu u vremenu koje dolazi. Pre toga, samo bih navela još jedan primer koji ima veze sa tekstom a ujedno je odgovor na pitanje iz komentara – zašto ne verujem u karmu. Osim iz krajnje ličnih pravoslavnih razloga, postoji još jedan primer… U budističkoj filozofiji možete čak ponovo da se rodite kao kamila, kišna glista ili konj. Ja u to ne verujem. Indija je otkad postoji napaćena zemlja. Indija i Kina – mrtva trka, kada se istorijski posmatraju žrtve, patnje i siromaštvo. Kao što je i pravsolavna teorija o ‘raju i paklu’ – u koju takodje ne verujem u bukvalnom smislu, ali u metaforičnom – da, tako i karma postoji, zapravo morala je biti stvorena da uteši ljude. Da im da utehu za siromaštvo, bolesti, smrti dece, nesreću i razne pošasti…  U pravoslavlju: “ne brini što ti je teško i što nemaš – ali tvoje je carstvo nebesko!” u bazi je isti motiv kao i kada u Indiji kažu: “ne brini što ti je teško, toje zato jer si u prethodnom životu pravio nekakve brljotine i sada ispaštaš zbog toga, zato sada pazi kako živiš, budi čovek, budi moralan i ispravan i tvoj sledeći život biće bolji!” Sve je to isto. I u metaforičnom smislu – verujem onda u sve, ali u bukvalnom – ne. Bengalska glad koja je potamanila Indiju (umrlo je 10 miliona ljudi) kada je suša najpre uništila prinose, a vlast tadašnja digla takse i izbila na nesreći prirodne vrste (nepogoda) svo sirotinjsko ‘bogatstvo’ iz džepa ljudi, usledila je pošast – treći jahač apokalipse – masovna glad. Tu karma ne pomaže, jer to nije kazna zbog toga što ste u prethodnom životu krali, ubijali, već što su na vlasti kradljivci i ubice. IT’S NOT YOUR FAULT!!!! A ta Bengalska glad, desila se baš kada je Pluton poslednji put bio u Jarcu, i verujem da će neki delovi sveta masovnu glad i dlaje da osećaju. U ovom trenutku na svetu 800-900 miliona ljudi umire od gladi. Kao u afričkoj državi Suezi, gde stanovništvo svakodnevno umire u velikom broju što od gladi što od side, dok visoki državnici troše budžet za privatne avione i kuće u zlatu. Kada je u tekstu pomenuti Bob Geldof prikupio svojim dobrotvornim koncertom novac za gladne u Etiopiji, veliki deo tog novca tadašnji predsednik Etiopije uložio je u svoju vojsku. Tom novcu to nije bio cilj, zato čitajte o tome, posetite sajtove koji pišu o tome i svest se menja. Menja se samo istinom. Niko nije grešan toliko da se rodi da bi umro od gladi. O tome priča i film Zeitgeist koji ako niste gledali – pogledajte (pogotovo drugi deo) a u Januaru već izlazi treći!Na svetu u ovom trenutku postoji dovoljno resursa i hrane za sve ljude na planeti. Ali kako onda moćnici da dodju do novca… sve je u manipulaciji, a na nama jeste da verujemo i u ponašanju suprotnom onome koji nam oni daju za primer – održimo svet da se ne raspukne. To su te dve vojske koje će u narednih 7 godina voditi rat! Kao u Star Wars-u , sile Tame i sile Svetla. I tu stranu biramo – sad!

A ono u šta ja verujem jesu paralelni univerzumi, i to je ta večnost koju sve religije dotiču ali ne objašnjavaju previše. To će nauka, kvantna ili neka još novija objasniti. Teoriju Paralelnih univerzuma su u svojim istraživanjima doticali i Tesla i Ajnštajn i Šredinger, Stiven Houking im nije rekao – ne, samo čekamo dan.. hm, ko zna kada, ali taj dan će doći, kada će energija biti mnogo više objašnjena, kada će djaci u školi učiti da smo ne samo materijalna (kosti i mišići), duhovna i mentalna bića već i energetska.

free download:

4. juna Jupiter će izaći iz Ovna, gde je moral i jedine vrednosti nalazio isključivo u radu, akciji, neumornom hrljenju ka ciljevima, ma koliko oni (ne)dostižni bili. Nagonio nas je da ostavimo po strani sve što korisno nije, što isplativo neće biti. I čini mi se da Svemir ima nekakav tajni plan, da je on najveći strateg i taktičar, te se odmah nakon Ovna – tog večitog radnika, inicijatora svake akcije, avanturiste koji je večito na nogama i koji samo o nekakvim ambicijama taštim brine, na nebu nalazi znak Bika. Znak, koji važnost daje odmoru i čulima, koji ističe važnost umetnosti i svih tih na prvi pogled ne tako pragmatičnih profesija, dok se u duši iskreno gnuša znoja i umora u kome ljudi često sebe okivaju ne bi li se domogli poštene egzistencije.

I tako, menjamo malo sada svoju filozofiju, od 4. Juna pa sve do juna sledeće godine. Te zato  Jupiter, taj večiti moralista, idealista, filozof, sada najlepši zadatak ima – da filozofiju iz čiste radosti stvori. Pa je ovo autentična slika Epikura, poslednjeg grčkog filozofa koji je živeo u 3. veku pne, i koji je isticao da je uživanje najviše dobro i jedini cilj kome su podređene sve druge vrednosti. Pitao se Epikur, baš kao što ćemo svi mi sada dok je Jupiter u Biku, kako da skinemo drugima grč bola sa lica, kako da razvedrimo ljudsku dušu, kako da napojimo radošću i smehom ljudski život. I sigurno ne slučajno baš ga tu ima Odri Hepbern, pa nam u „Doručku kod Tifanija“ izgovara ideal ove jupiterijanske slobode u znaku Bika: “Kad mi je teško, odem kod Tifanija. Volim onu uzvišenu atmosferu, one ljubazne ljude u odelima. Svi se smeše i svi imaju svoje divne novčanike od kože. Kad bih u stvarnom životu našla neko mesto gde bi mi bilo kao kod Tifanija, odmah bih se tamo uselila.”  Pa kako otvori kapije Bikovskog vrta, Jupiter bi da raskoš stvori, da se izobilju divi, a lepotom i smehom zavodi. Jer treba znati da je znak Bika sve daleko iznad one osnovne egzistencije i životnog pragmatizma koji nas jedino uči kako da preživimo. On je znak bogatstva svakolikog. Od materije koja donosi slobodu zadovoljstvu i koja je uslov za radost spokojnog i sitog života, do bogatstva duše večito inspirisanom umetnošću, erotizmom, telom i prirodom. Zato su ovo najskuplja umetnička dela i posebno sva ikada zabranjena i cenzurisana dela zbog slobode koja je u njima prikazana, slobode koju carstvo erosa i čulnosti ima, od „Doručka na travi“ Edvarda Manea do Lorensovog „Ljubavnika Lejdi Četerli“.

Al’ kako je moral Jupiterova vrlina najveća, kako drugačije da poštenje i vrline svoje sačuva ako ne tako što će materiju u radost da pretvori. Učiniće sve Jupiter dok je u Biku narednih godinu dana da razveseli sva ta zabrinuta lica nekim izvanrednim poklonom i ugađanjem koje će dalje probuditi usnula čula, a čula osmeh – tu najlepšu muziku života. „Učiniću da ljudi zaborave na bol, jer je bola previše na ovom svetu. Previše je muke, previše tuge, patnje, zabrinutosti…“ , misli Jupiter u Biku dok otvara vrata nekog novog pozorišta, dok priređuje zabave, obnavlja muzeje, otvara fondacije, zadužbinar, tutor što poklanja i deli, nudi najbolja vina i teši druge samom pojavom svojom koja optimizam vere u dobro i radost ni na tren ne gubi. I svi ćemo imati tu potrebu da voljene usrećimo, obradujemo i učinimo im život lepšim.  Da damo, ne bi li osmeh zauzvrat dobili.

Međutim, jedna misao nikako da se otrgne od ovog Jupitera u Biku. Pita se Jupiter, „da li ću biti istinski srećan ako samo ja imam uvek?“ Onaj koji ima – taj i daje, i zadovoljan je on tim kosmičkim poretkom jer duboko u sebi pravdu traži. Pa kako dobije nešto materije – tako nalazi nekoga koga bi mogao pošteno da nečim lepim, otmenim il’ nesvakidašnjim počasti. „Ali zašto i drugi nemaju kao i ja? Zar je tako teško stvoriti materiju?“ I tada shvata, da ljudi nemaju ne zato što nemaju sreće poput njega, već što su apetite svoje odavno izgubili, što su im čula utišana, što su već dugo navikli da budu zadovoljni onim što im se pružilo. Zadovoljni možda i ne, ali zahvalni gledajući nekoga ko od njih još manje ima. I jedino tada, u tom saznanju Jupiter u Biku tužan i usamljen postaje, shvatajući da je on večito željan ma koliko želeo, i večito zagledan u one koji imaju još i više i čiji život na pesmu liči. Njihove živote bi on oteo za sebe ovog trena da može, i kako bi to tek bilo divno, „jer ako ja imam – onda će svi imati! Ako sam ja srećan – svi će oko mene biti srećni!“ Pa tako i odluči da uprkos tome što pored njega i dalje u grču i strahu ljudi žive, on materiju svoju uveća ne zaboravljajući kako je i njemu nekada davno dok je strepeo nad sopstvenim životom i patio što ne može ni u pozorište da ode, prišao jedan dobričina i ponudio posao kakav je tada mogao samo da sanja. I ja ću drugima dati priliku o kojoj sanjaju, zato hrlim napred, gonjen željama koje su uvek vremenom samo sve veće.

„A dok se to ne desi, u šta ni malo ne sumnja da će biti, daću svima njima ponudu koju neće moći da odbiju! Jer znam da i u najnezadovoljnijem od svih njih jedan mali epikurejac postoji, živih želja samo zaboravljenih. Daću im erosa seme da im zavede telo, koje je minimum materije koji posedujemo. I ta strast, taj susret pun vrelih pogleda i želje za dodirom pokrenuće apetite i nepresušnu potrebu da ljube još, da uživaju u svome telu, eros će otopiti ledeni strah egzistencijalizma, eros će ponovo, kao i hiljadu puta do sad, spasiti čoveka od samog sebe.“

free download: ……………………..Još tekstova iz SENSE:

Sve više mi se javljaju ili dolaze žene koje su ustanovile da imaju neke poremećaje hormona, probleme sa jajnicima, štitnom žlezdom i sl. I sama sam iskusila ovo od kada je Jupiter u Biku, pa evo da ponovim ovaj moj tekst još jednom – jer se Jupiter kreće retrogradno do samog početka, 0 stepeni Bika odakle će krajem decembra da krene direktno i u junu promeniti znak – i konačno ući u Blizance. Lepa stvar – jesu i trudnoće, dosta klijentkinja mi je zatrudnelo :) Preventiva jesu kontrole, ali i uredan život, jer nered života se odrazi i na nered hormona. Senzitivnije smo kao žene više nego što smo toga svesne. Žene su kosmički upijači, ne kažem da muškarci nisu, ali žena upija, ona je posuda (princip Meseca) i takvi su joj i organi. Da upije, obloži, zaštiti… zato brinite o sebi sada!

Jupiter je ušao u Bika u junu 2011 i tu ostaje do juna 2012. godine. Trenutno je retrogradan (kreće se prividno unazad) sve do samog početka, nula stepeni Bika, odakle će 25. decembra krenuti direktno, preći ceo znak Bika i u junu ući u Blizance. U ovom tekstu ne bavim se Jupiterovim finansijskim blagoslovom ili duhom i umetnostima, već ženskim zdravljem.

Glavno: Bik predstavlja ženske hormone, mlečne žlezde, štitnu žlezdu, jajnike – i sada dok je Jupiter tu, možda će grudi same od sebe da vam malo nabujaju, narastu i budu osetljivije na dodir što ćete i sami primetiti.  Takođe je za očekivati da se i menstrualni ciklus malo poremeti, neki mesec da vam eventualno preskoči, ali ono što je najvažnije, to je da u ovih godinu dana (dok je Jupiter u znaku Bika) redovnije nego inače idete na ultrazvuk jajnika, grudi, vrata, kao i da redovno radite palpatorni pregled grudi (pipanjem, pipanje je dodir – isto simbolika Bika). Jer, Jupiter kao planeta izobilja i ekspanzije, bujanja i širenja – kada se to njegovo delovanje aplicira na ciste, miome i kancer – predstavlja najgoru planetu. (samostalni pregled grudi, video: http://www.b92.net/video/video.php?nav_category=956&nav_id=371632)

Nema sumnje da zbog Jupitera u Biku, ženski svet će se ponašati kao da je u jednom konstantnom PMS-u. Hormonski uticaju su naglašeni, hipersenzibilnost, osetljivost na svaku promenu iz spoljne sredine. Naša primalna priroda koja nas ne razlikuje od životinja, a koja postaje osetljiva kada joj je ugrožen plod, dete, ono najosetljivije – sada ima potrebu da sve to zaštiti, poneguje, sačuva. Osetljivost najslabijeg, a to su naši reproduktivni organi, plod i sl, kao i štitna žlezda koja se nalazi u predelu vrata koji odgovara Biku, a tiče se hormona.

Ostalo: Kao planeta rasta, izobilja, ekspanzije – Jupiter, sada dok je u znaku Bika, donosi izuzetno lako nabacivanje kilaže i gojenje zbog intenzivnog skladištenja u telu (Bik skladišti, a Jupiter uvećava zalihe). Daje potrebu za unošenjem šećera i stvaranje lake zavisnosti od recimo kokakole, čokolade i sl. Pojačava lučenje lojnih žlezdi, pa samim tim probleme sa kožom, pogotovo mladima (pubertetlijama)

još bih dodala: kako je estetska hirurgija grudi kod žena najučestalija, ne preterujte! Jer Jupiter u Biku nas tera da preteramo. On preteruje, preuveličava, ‘pumpa’ i sigurno da će plastičari imati pune ruke posla sada, ali se ne zalećite sa merama.

Umesto uvoda u priču, kratak petominutni film…

Kada sam ga prvi put gledala pre dve godine na festivalu kratkog filma u Banja Luci (inače je dobitnik FIRPRESCI 2009) ostala sam bez teksta. Da, to je bilo to. Slika i prilika milion ljudi koji svakodnevno odlaze na posao, radeći poslove za koje ogroman broj njih ni ne zna zašto radi, odano i posvećeno, ponizno i predano, trpljivo ali sa strahom jer je zamenjiv, nebitan i nečujan.  Te godine je Saturn bio u Devici – pa zar je i mogao drugi film da dobije nagradu? I naziv filma („El Empleo“ – posao) i svaka slika iz filma zdušno oslikava ono što je Saturn u Devici pokrenuo – agoniju besmisla u svakodnevnom i rutinskom obavljanju poslova. I taman da se čovek pošteno naljuti i uzbuni, kad eto ekonomske krize, pa da vidite kako odjednom i taj posao grozan, odvratan i besmislen mnogo znači, pa umesto gundjanja, moli se čovek bogu da ga ne izgubi… U to vreme negde sam imala potrebu da kroz astrologiju čitaocima približim šta se dešava kada izgubimo sebe u svojim natalnim kartama, kada izgubimo hrabrost i viziju, i kada ulogu tih naših Sunaca, Jupitera, Meseca preuzmu drugi ljudi, pa sam tada pisala o tome u tekstu Ne cvikaj, generacijo…

A danas, samo dve godine kasnije, iako taj svoj tekst i dalje smatram podjednako važnim,  jasno mi je da je u medjuvremenu postao nedovoljan jer se strah namnožio. Sve se i dalje vrti oko toga – da je čovek danas okrenut od sebe ka onome što se dešava okolo. Poznato je da kada se zaista dešava nešto što treba da nas zabrine, zamisli i navede da se pitamo kuda ide ovaj svet, kakav nam je kvalitet života, koliko smo sigurni, koliko i šta zavisi od nas samih, odjednom baš tad bukne rat u Libiji, svadba u UK, nova sezona Velikog brata, ili repriza Selo gori… jer dok sela gore, najbolje je da se češljamo i čekamo da se sve samo od sebe reši.  Ali… najbitnije je da imamo teme za razmišljanje: kako da otplatimo kredit, da izbegnemo zarazu ešerihijom, da neplodni parovi ipak dobiju dete zahvaljujući veštačkoj oplodnji, da platimo račune, vratimo dugove, u medjuvremenu predjemo na nova sredstva za smirenje dok nas farmaceutske kompanije iznova razboljevaju. Paralelno, ukidaju nam travare i donose zabranu na narodnu medicinu, trave i čajeve, utiču da se bakterije i virusi množe i mutiraju do neistrebljivosti, dok ljudi postaju sve sterilniji u mladjim godinama a da se niko ne zapita – ej, možda ja nisam kriv za to? A za to vreme, u Americi zakonom podržavaju eugeniku, pa možda tu nadjemo neke odgovore za neplodnost, ali ne….  Mi smo obrazovani i ne verujemo u te budalaštine! Mi smo diplomirani…, doktori, magistri, školovani, sa iskustvom, dugogodišnjim praksama i šta-sve-ne! I svakako da nismo naivni antiglobalista koji će pasti na priče o teorijama zavere. Hm… ni beli miševi u laboratorijama ne znaju da su miševi, zapravo – vrlo su neophodni i važni jer bez njih nema ni eksperimenta! Istina, vaše mišljenje kad bi se malo glasnije čulo bilo bi sasvim dovoljno da se neki proevropski intelektualni svet obruši na vas. Najlakše je zaludeti i zaslepeti intelektualca i nema lakomijeg ega od ega učenih koji dolaze da vam objasne kako ste u zabludi vi a ne on, i kako je sve to laž, i kako to da vi – čovek modernog vremena, 21. veka, veruje u takvo što. Ali vam je upravo time rekao kako on sebe vidi (kao ultramodernog gradjanina planete koji brine o ekologiji ali ne i o tome šta jede svaki dan, koji daje sve od sebe da bude najposlušniji legionar ne pitajući se kome i čemu služi).  Nedavno mi je na Facebooku stigla poruka od jedne žene sa pitanjem „Sanja, zašto si ti protiv Evropske unije?“  Ili, kada mi pošalju mail „Zašto si protiv meditacije i karme?“ Moj odgovor se na sva tri pitanja svodi na ovo:

Ja ljude ne mogu da shvatim koji mogu da pristanu na ropstvo suprotno svojoj rodjenjem datoj prirodi. To je što se EU tiče. Zapanjim se kad shvatim da mnogi ne znaju da je EU ropstvo, kolonijalizam, istrebljivanje svakog identiteta do neprepoznavanja – uni-fi-ka-ci-ja (da, otuda unija). Ako je nešto lepo upakovano ne znači da je ono unutra što sa pakovanjem ide – dobro.  Ja ne shvatam takodje one kojima karma dodje odlična kompenzacija za ličnu odgovornost, a upravo je tako većina shvata. Jako mali broj ljudi kada pomisli na karmu – vidi filozofiju o evoluciji duše, što ima smisla, pa bilo kroz karmu ili duh sveti ili psihoterapijsku evoluciju ličnosti. Ali mnogo je onih koji kada se kaže karma – pomisli na nešto unapred mimo njih predodredjeno gde može slobodno da isključi mozak i da čeka! Pa pita kad dodje kod mene „jel je ta veza meni karmička?“ A k’o da je bitno i da jeste ma šta to značilo! Da li ćete zbog toga što je nešto karmičko da budete srećniji, ili ste tada više spremniji da pristanete na trpljenje i prihvatanje nezdravih odnosa? Ili bi vam to bila garancija za ljubav? Pa ja iskreno mislim da oni koji imaju ljubav nemaju potrebe da traže dokaze od astrologa (još jedno čuveno pitanje: “Da li on mene voli?”). Kakve su to samo nebuloze i deluzije koje takvo pretparačko poimanje karme (nečega što zaslužuje pažnju kao temelj jedne od najstarijih filozofija) dobija kada se spusti na ovaj naš jadni nivo. A o prebacivanju odgovornosti na karmu i prošle živote, kao i na planete – da ne pričam. Karma je nešto što se izučava, kritički istražuje, i kao svaka filozofija utiče na razvoj mišljenja gde vas apsolutno ne obavezuje da je usvojite, a pri čemu svakako da nudi dosta smislenog da zapamtite. I karma svakako nije nešto što se koristi kad ustreba po ličnoj potrebi poput omekšivača za veš! Što se meditacije dalje tiče, one su provereni način isceljivanja, i ima na hiljade različitih meditativnih tehnika, ali prethodno čovek treba svest da probistri kako bi sve to imalo ikakvog značaja! Mora da zna u kakvom stvarno svetu živi, da isceljujući i uzvisujući svoj duh, i svoju svest, zna na čemu sve radi i još je važno da znate da duh i materija treba da su u balansu i oni jesu uvek – pa ne možete biti ruina spolja a prosvetljeni iznutra! To vala, ne biva! Na mnogim svojim spiritualnim avanturama vidjala sam ljude koji kao da su pobegli iz Kovačevićeve „Urnebesne tragedije“ , jer umesto da drugi vide sve zdraviju i svesnu osobu i bistru, vidiš muljavi talog ega koji samo gradi i gradi psihotičnu sumanutu ideju veličine:

I ovde bi u kontekstu „spiritualnog rada na sebi bez svesti“ i ideje veličine išao još jedan red dijaloga:

„Doktore, tužiću te kod Boga!“

Ima i onih koji kroz meditaciju beže, eskapizam od problema, antistres tehnika, oni nisu robovi ega, oni su često ubijeni u pojam i nikako da se osveste da je vreme za akciju a ne za spavanje. Oni ne žele da znaju, mnogo im je već i ovo što im se dešava i ne mogu da se suočavaju sa svojim životom. Svest nalaže preuzimanje odgovornosti za sebe, a to je njima vrlo teško pa ili odlažu ili prebacuju na druge. Njima meditacija dodje nešto kao zamena za sedative ili marihuanu.

I naravno da postoji mnogo onih o kojima ovde ne pričam. O ljudima kojima je meditacija izbor i koji znaju zašto baš ta i koje meditacija ne hendikepira već im i te kako pomaže u svakom smislu. Kad god legnete u šavasanu (a da i ne znate možda šta je šavasana) to je prirodna potreba našeg bića – jer smo svi mi nekada meditirali kroz naše pretke, to nije ništa toliko novo niti New Age. Deca meditiraju na jedan, mi imamo prirodne instinkte da sednemo u lotos, okrenemo dlanove na gore, sve je to u nama već kao znanje. Ali ako na to rešite da nakalemite još neke druge tehnike koje će vam dati odredjene titule (spiritualne činove, zvanja i sl) onda sve može lako kreći nizbrdo – u slučaju da ego prethodno niste dobro prodrmusali, svoje kanale pročistili, slojeve i slojeve prljavog iz sebe izbacili. A uptavo se to dešava. Iniciraju se ljudi masovno u iscelitelje a da sami nisu ni pola isceljeni, i onda sve to ode u pravcu u kome ne treba. Spiritualni put se kao i svaki put odvija u etapama. Svima koji tek kreću tim vodama uvek savetujem za početke knjigu Elizabet Hejč “Inicijacija”. Oni koji su dalje odmakli, ne trebaju moju preporuku. Oni su na Putu.

A Neptun već neko vreme plavi Ribama, ono što beše tajna eto gde isplivava na površinu, a onaj koji je budne svesti čekao vidi sad i veruje još više, još svesniji postaje. More nesvesnog to su Ribe, ali i skrivenog tajnog, pa kako je Neptun ušao u ovaj znak tako je krenula poplava informacija, Wikileaks, otkrivanje tajni, NLO se kao regularna vest pojavi na vestima, a niko ništa! Nit fascinacije, nit uzbudjenja… nit’ romori, nit’ govori. Sa vesti o NLO i novim virusima prelazimo na prodaju Telekoma, a onda dalje na blok reklama koji nam sugeriše koje lekove prvo da kupite i kako jedna devojčica od pet godina već ima svoju sobu, a ti sa svojih 35 još živiš kod mame?! I opet, niko ništa… Pa dobro onda, biće nam lako da vam zaplenimo reke, banje, da vam uvedemo zabranu na reprodukciju, da vas prašimo iz vazduha otrovima, da uvodimo taksu na traktore i onesposobljavamo ono malo zemljoradnika što još jedini poštuju zemlju dok ste je vi napustili i odavno zaboravili – pošto ste već dali dozvolu i niste reagovali ni na GMO, ni na Codex Allimentarius (slobodno kliknite na neki od linkova) da vam ubacujemo olovo i metal u hranu, da vam pričamo kako je radijacija usled Fukušime u stvari dobra stvar koja nam se dogodila!… ah da, vi ne verujete…  Kako se to dogodilo da toliko prestanete da verujete i budete ravnodušni? Možda astrologija zna…

Ne verujemo jer smo naučeni da verujemo u dobro.

Tako bi najkraće rečeno zvučala definicija. Intelektualci kao nosioci afirmacije svesti, ponajviše ne mogu da poveruju da će neko biti toliko zao, nehuman, loš prema ovoj planeti  i ljudima… al’ ajmo redom u ovo astro objašnjenje…

Moj pokojni deda, koji je za pasulj govorio „E da bog da iznikao i na kamenu!“, koji bi kada neko nešto nedovoljno razgovetno izusti podviknuo sa obaveznim mršticama na sitnom škorpionskom čelu: „Ne mrmljaj!“  i svaki vaš djed koji je bistra glava bila, teško da bi ikakvo nudjenje kapitalističkih lakoća života, mega obećanja, političkih dijareja pristao da čuje, a kamoli usvoji i u to poveruje. Koliko smo kad se setim samo, morali da ga teramo da uvede telefon… Nepromenljivost, i ‘šta mi fali ovako’, ovde ne idu iz skromnosti, već iz volje koja odbija lakoću kao da zna da je lakoća često neprijatelj duha, a nekada i zdravlja. Dok niste imali auto, imali ste jače noge i bolju cirkulaciju i manje kilograma… A u eri pre nego što su mediji stigli i  u svaku zabit, čovek je bio više nego medijalan dok bi mislio. Slušao je odjek sopstvenih misli, pitao se, sumnjao, grdio sebe samoga, merio, ispitivao. Taj čovek nije imao vremena da se pita otkud mu život  i gde je smisao – jer je rodjen sa znanjem o smislu rada, pravde, ispravnosti, truda, napora i željene nagrade kad za to dodje čas kao i mirom spram života – život ga nije plašio. Svi ti naši preci su baš zato koren svake naše duhovnosti i vere u život i čoveka.

Prvo pitanje o smislu ide iz ljudskog straha da život nema smisla. Naše babe nisu poznavale depresiju, to je već poznata stvar. Prvo je dakle čovek morao postati dovoljno depresivan da bi i život malo po malo gubio smisao, a odgovor na pitanje o smislu dobio na značaju, a onda i farmaceutska sila na bogatstvu. I tako, bez depresije i jasne ideje o tome zbog čega se rodio i zašto živi, čovek je radio, donosio svoje parče hleba, radjao decu, školovao ih ili ne, al pre svega učio onome što je on naučio od svojih, a oni opet od svojih – učio ih je da postanu ljudi. Najbitnija lekcija koja se prenosila kao nepisano i najstarije znanje je da čovek postane čovek i da ništa ne pada s neba, sve traži odredjeni napor.  Otuda i danas je ostalo ono kad nekome kažete „Daj, budi čovek!“ E vidite, na tog zaboravljenog iz predanja čoveka se misli, kome nisu bili potrebni ugovori – jer je bila dovoljna data reč. Sama činjenica da je danas reč najukaljenija i najlažnija, a kako obraza i obzira nema, nema ni čoveka, jasno je da čovek više nije Čovek. Ali intelektualci opet ne veruju, kažu, ’ovo je evolucija čoveka i više nije potrebno da se muči kad može drugačije’… Ah, intelektualac… O, koliko ega, sujete i zaslepljenosti u  tom jadnom čoveku živi… O, koliko potrebe da veruje pošto poto da je nešto dobro ne bi li opravdao sebe da je ispravan put po kome hoda… pa samim tim često, koliko samo nerazuma! Možete vi imati dobre automobile jer ste čovek 21. veka, al’ zaboravite li na svoje telo ono će vam se osvetiti ma koji vek da je, ili kako Bergman lepo reče u filmu Wild Strawberries:

Čovek je Čovek, i nekad i sad.Više nekad, nego sad.

A učen i bistar nije isto! Jer biti bistar – znači biti razuman, a biti obrazovan bez bistrine, znači uvek i značiće ’misliti tudjom glavom’, reprodukovati stečeno znanje iz knjiga bez kritičkog suda, ako bistrog razuma nema… Kaže Niče lepo u Zaratustri:

„Kao oni što stoje po sokaku i blenu u ljude koji prolaze mimo: tako i naučnici čekaju i blenu u misli koje su drugi smislili. Kad hoće da izgledaju mudri, mene podilazi jeza od njihovih malih izreka i istina: njihova mudrost ima često zadah kao da dolazi iz bare: i zaista vam kažem, ja sam već čuo i žabu da iz nje krekeće! Oni su dobri satovi: samo ih treba dobro naviti! Onda će tačno pokazati koliko je sati, i dići će uz to još i malu graju. I dok sam kod njih stanovao, stanovao sam nad njima. Zato me i omrzoše. Oni neće da dopuste da neko ide iznad njihovih glava i zato zaglušivaše odjek mojih koraka – a ponajgore su me do sad čuli oni koji su najučeniji. “

Ovo je esej o tome. O Merkuru, Jupiteru i Saturnu.

Šta je bitno Merkuru il’ Blizancima kako god da više volite, nego da ispipava ovaj svet, da ga spoznaje, da informaciju o svetu ljudima otkriva. Bez Merkura nema invencije, svrsishodnost je njegov glavni motiv, biti koristan i brz, spretan i olakšati sve ono što je teško. Ne bi bile otkrivene nikakve naprave savremenog doba, kao i ove 3D kamere koje sada mogu da vide naše energetsko polje o čemu sam baš juče čitala, da nema Merkura, jer samo on je taj koji veruje da je moguće napraviti baš sve! On je prakticizam na delu, ideju mu da Uran, genijalni metafizički um, ali bez Merkura nema spuštanja na pragmatičan nivo, i mnogo toga dobrog ne bi bilo da nema Merkura.. ali i mnogo toga lošeg. Jer Merkur emocije nema, on grižu savesti ne poznaje, njega moralnost ne zanima. Pa probajte da ga vidite kao ručice vešte što inventišu i crtaju, šrafe, smišljaju, kad odjednom ’hopla!’ platna kartica zamenjuje keš, pa kad čipove pravi, socijalne mreže… Da! On je stvorio internet kao i dimne signale što je njegov predak, stari Merkur, izmislio kao preteču komunikacije, a i golub pismonoša je njegovo maslo! Ali morate da shvatite da njega ne zanima da ikoga usreći ili unesreći. On je samo usredsredjen na stvaranje dok ne proradi, a kad proradi i kad to što je stvorio i napravio rukama svojim merkurijanskim odloži u muzej svojih trofeja gde su jedna do druge gromobran i pištolj, atomska bomba i pip kamera, GMO i džak genetski NEmodifikovanog semena koji se on prvi setio da sačuva iz ploda pa ponovo zasadi, on ide dalje, na sledeće. On je tu samo da stvara, da svrsishodan bude. Zbog toga baš njega arheolozi i nalaze kad iskopaju gradove, pa sve te šoljice, prvi toaleti, brushalteri egipćanki, vodovodni sistemi, sve je to Merkur iz vizije spustio u život i medj’ ljude. U našim životima on je taj koji nam kaže ka čemu ruku da pružimo kad kupujemo knjige ili časopise, on je taj koji kaže koji program tv da gledamo, koga da slušamo, i koga da upijamo, čije citate da pamtimo – jer niko ne upija kao Merkur. Znate ono, kada deca tek što su progovorila, pa papagajski ponavljaju za vama neke reči, a vi se slatko smejete jer su deca slatka, a onda za koji mesec počne da papagajski ponavlja reklamu koja se vrti na tv jer vi ne obraćate puno pažnje na to šta um dečiji prima. To je Merkur o kome se ovde radi. On je naš mehanizam memorisanja, na nivou kako svesnom tako i nesvesnom.  On se crta u astrologiji kao kružić koji kao da ima ’rogove’ a zapravo ja to vidim isključivo kao ’antenice’. Svako je od nas u neku ruku, programiran Merkurom. To je mehanizam u nama kao ljudima koji je autonoman i koji hvata, beleži i arhivira. Ako ne verujete meni, pitajte marketing menadžere, pa oni su omiljena deca Merkurova koji se sa njima veseli kad pevara uspe, kad trik vešt bude. Nema dete svest o svetu, ali ima i ono merkurove antene – pa ako vam se u kući sluša kvalitetna muzika što ne uništava sluh, dete će i bez horoskopa biti osetljivo kroz život na kreštave pevaljke, buku raštimovanih instrumenata i dreku na splavovima. A ako svakodnevno u kući pričate o evrima i generalno parama, on će naučiti da ’para vrti svet’. A ako ste u Americi gde deca provode 40 sati nedeljno pored tv, onda to izgleda ovako! Merkur je prvi smislio skripte, on je prvi tražio uvek lakše načine i brze da do cilja dodje, on je tvorac delivery usluga, plaćanja preko neta, svih sistemskih baza koje na svetu postoje. Od kada ustanemo ujutru mi se ne odvajamo od Merkura – telefoni, internet, paljenje cigarete upaljačem, prekidač za svetlo, vožnja auta, kačenje jakne o čiviluk, pritiskanje interfona, slanje mailova, listanje informacija iz novina koje je drugi Merkur za vas odabrao i odštampao, svaki onaj put kada kažete kolegi ’dodaj mi..’ to Merkur se raduje jer ste upravo kolegu učinili mašinom za dodavanje. On je sve, baš sve, i puštanje vode u toaletu, rezanje olovke, kozmetički tretmani, pribor za jelo, signalizacija u liftu, saobraćaju..  ma on je svuda, i sad vas gleda sa vašeg stola dok ovo čitate bilo kao pepeljara, naslov neke knjige ili pomagalo za vid – naočare. Ali je on i svaka mehanizmom uredjena neverbalna radnja – kada prosjak pruži ruku a vi se latite džepa, vaš refleks da uhvatite olovku koja pada sa stola, kada mačka stane kod vrata a vi se dignete sa kreveta da joj ih otvorite. Merkur je i svet informacija… neko veruje RTS, neko CNN, a neko Assangeu. Dakle, Merkur je tu da stvori, napravi, olakša, ubrza, informiše, učini svrsishodnim i da verbalno ali i neverbalno komunicira, najčešće kroz slike ili prikaze, ponašanja. A kako odredjuje svrsishodnost? E, tu leži zec, jer je ne odredjuje uopšte on. On je produžena ruka, aparat, a svrsishodnost i smisao i cilj toga što će Merkur dalje da ovaploti, ide od ostalih planeta, ponajviše Jupitera i Saturna..

Jupiter i Saturn, kada su udruženi – daju čoveka visokog čela, duha i morala. Ovo sa čelom naravno da nije nužno, al’ duh Jupiterski koji bi bez Saturna postao prepozitivni i licemeran, a opet dovoljno obrazovan da mu većina veruje, sad sa Saturnom kao da sa sobom svuda sudiju strogog vuče. I kada takav čovek postaje, onda njegove Merkurske ruke leče, reči kazuju istinu, onda njegovi izumi čovečanstvu služe. Al’ ajmo redom…

Jupiter je logika i savest, on je ideal u koji se veruje, on je – put! Pa kao što baš i jeste svaka magistrala i autoput, on je i u našem životu put, baš kao i znak Strelca ili 9. Kuća horoskopa. I to, Put našeg DUHA! Dovoljno plemenit da veruje u dobro više nego u zlo (koje ne razume u osnovi jer mu je Škorpion za ledjima u 12. Kući od njega) on je naše individualno ’vjeruju’ ono što ćemo na dalje smatrati ispravnim, dobrim, afirmativnim, plemenitim, pozitivnim, smislenim. Ali kada duh materijalistički prevlada, čiji je opet Jupiter tvorac, tad Jupiter novac postaje – gde umesto velikog duha i univerziteta niču veliki tržni centri kao moderne crkve duha al’ potrošačkog. Pa kako je duh uvek gladan – on ako ka istini koja oplemenjuje ne ide i ako to nije glad mudrosti, on biva gladan potrošačke groznice izazvane spektaklom kupovine kojoj se kao največi skorojević duha priklanja.

Ali bez onog primarnog duhovnog Jupitera nema ni univerziteta ni akademija ni muzeja ni pozorišta ni biblioteka ni intelektualca. Ali Jupiter nije izvor znanja, niti ijedne misli. On je razradjena misao nečija, produhovljena, izlogicirana, on je filozofija na jednu temu, on je potraga za rešenjem i opravdanjem. Jer On, Jupiter, je usvojena vrednost, on je savest po tom usvojenom vrednosnom sudu, on je sve ono što ste zato što je dobro usvojili, sve ono čemu su vas učili, a vi u to verovali (kao npr. Kad smo bili ponosni da dobijemo crvenu maramu – to je bio Jupiter i naša vera u to da tada činimo najsipravniju moguću stvar i da nema boljeg zadatka nego biti pionir). On je moralni sud, on je ego našeg duha koji što obrazovaniji postaje to pametniji izgleda i veće poštovanje kao znalac od ljudi stiče. Ali je to i duh svake epohe koja ima svoje ideale, filozofe, sisteme, svoje dobro koje uvodi u zakone – pa otuda ta lakoća menjanja. Danas verujemo u jedno, sutra u drugo.  I to još uvek ne znači da je primer onoga što kazuje i da on sam živi u skladu sa svojim verovanjima, odgovornostima i vrlinama. E tu je već neophodan – Saturn…

E zato je saradnja Merkura i Saturna – bistar um pa i da se nijedna škola nije završila, al’ taj seljak kod kog kupujete krompir reći će vam kakvu mudrost koja je bezvremena i koju mi zovemo – narodna mudrost, narodna medicina, narodno predanje i tako redom… Zato su Merkur/Saturn sve poslovice koje je narod bistar izmislio. To su sva znanja naših predaka koja su se prenosila od usta do usta, jer nije bilo Jupitera da izgradi škole i opismeni baš sve iz kuće. Nego najstariji ostaje da obradjuje zemlju, srednji sin na školu, a mladjeg videćemo… Ali i bez škole, mudrost tek dolazi sa Saturnom, koji je veliki istoričar i zapisničar života, ljudi, vremena. On je jedini video dovoljno patnje da može da napravi jasnu razliku izmedju dobra i zla. I samo on koji celokupnu i jasnu k’o dan predstavu o večnom vraćanju istog ima, danas se pojavljuje kao onaj koji najmudrije reči ljudima govori. On je tu bio i pre sto, hiljadu godina, sve je on video i ništa ga ne može iznenaditi ni uzdrmati njegovu hladnu volju i spokoj istrajnosti. Niti ga plaši što su ga izopštili iz kakvog udruženja naučnika jer nije hteo da potpiše saglasnost za koju smatra da je laž! I da, baš taj Saturn, samo ‘plutonizovan’ otkad je Pluton u Jarcu, a koji mu daje nesvakidašnju harizmu, kroz najstarije naše savremenike danas progovara i opominje:  Žak Fresko (93 god), Manfred Maks Nifa (79 god), Stefan Hesel (93 god).. i sigurno ih ima još, ali ni njihov životni vek nije neograničen. Ernesto Sabato, još jedan od tih mudrih staraca, nedavno nas je napustio u svojoj 99. godini! Falilo mu je samo dva meseca da napuni 100!

(kliknite na sliku ako hoćete da pročitate deo iz Sabatovog dnevnika “Pre kraja”)

A šta je jedini Jupiterov zadatak bio nego da prepozna dobro, otkrije vrednost, osvetli istinu i da je pošalje u svet. Šta drugo nego da distribuira mudrost. Jer, niko se nije divio i poštovao Saturna kao Jupiter, niko nije Saturnove reči do kuće ponavljao da ih ne zaboravi kao Jupiter. Niko danas ne pati više od Jupitera kada čuje kako je rodna kuća nekog velikog  čoveka srušena, niko ne oseća sramotu više od Jupitera kada pročita kako se neko sprda sa Njegošem. Na Jupiteru je samo bilo da svojim duhom prepozna vrednost i tvrdu istinu Saturnovih misli pa da gotovo tužan postane pomislivši samo da ta mudrost može otići u nepovrat zaborava.  Ali škole su ga zvale, putevi vodili… morao je jednom otići daleko od Saturna. Nalazio je Jupiter dobrog u ovom novom svetu, entuzijazam ga je vodio od Maharišija i meditacija do krstarenja Nilom, piramida, kockarnica Las Vegasa, univerziteta raznih. Upoznavao je svet, prihvatao vere, nove filozofije, ali nije zaboravljao na Saturna koga je uvek od svih više poštovao. Da nije bilo njega, mislio je, ja nikada ne bih postao Čovek, i ne bih umeo da razlikujem dobro i zlo, ja – lakom na avanturu, bez tog Saturna ne bih umeo da budem kadar da podjednako poštujem sve ljude, da mogu biti isti i sa prosjacima i sa kraljevima. Moja dobrota ne bi bila uzvišena, već bih za svako dobro tražio oreole i aplauze... I samo zbog njega se jednoga dana vratio kada je čuo da je stari Saturn umro. Vratio se da do kraja svog života priča drugima o Saturnu, o vrlini koja spašava i uzvisuje, o odricanju i kategoričnoj nepromenljivosti čak i onda kada su mu nudili tri put lakši život a zauzvrat tražili da malo bar popusti.

Ali onda su prošle godine, i došao je neki nov Jupiter. Na Saturna koji je kritički i sa sumnjom čoveka posmatrao, koji je kao vrline smatrao stid, poštovanje, istrajnost, predanost i zahtevao da čovek sad primer toga što misli bude, na njega ovaj Jupiter mladi zaboravlja. On ne uči više od Saturna, već od silnih Jupitera što se namnožili, pa eto blogera milion od kojih svaki neku svoju politiku vodi, ideologiju sprovodi, plasira istine u koje veruje i teoriju raspiruje – jer svaki od njih jedan Jupiter  jeste danas. I svako od nas kad svoj komentar negde javno ostavlja i mišljenje iznosi, kad drži lekcije – opet je tad Jupiter.  I dok gledamo sve ove novopečene univerzitete, privatne dabome, gde i poneki neznalica diplomu nosi pod miškom, opet gledamo Jupitera! A sve je to Jupiter novog doba, i njegova kazna, njegov lični strašni sud jer je zaboravio na Saturna kome sve na ovom svetu od prvog slova do najmudrije misli i istine – duguje! Da nije zaboravio – bilo bi ga sramota da uzme diplomu koju zna da nije zaslužio. I tada bi pre rekao ’ne znam’ kad ne zna, sačuvao svoju veru i viziju lako jer kad je duh hrabar nema licemerja ni trgovine. Al’ kako je ovo Jupiterijansko Novo doba, on tvorac kapitalizma i liberalnih ideja nad kojima je izgubio kontrolu, sada kroji naše sudbine, pun licemernih zamerki kad se neko usprotivi i nazove ga oportunistom – jer nema Saturna da uz njega ide, i to je najtužnija istina…  Više Saturna gotovo da nema, kao da polako iščezava sa svetske pozornice, spomenici mudrosti se ruše, a oni živi najmudriji su i najstariji i ne mogu ni oni živeti večno. Pa što je manje Saturna da opomene, Jupiter sve veće greške pravi. Trči i nove religije stvara, prezauzet, nema vremena da odveze majku kod lekara, nema kad od silnih bespametnih knjiga da odštampa Njegoša i Andrića, nema kad da se prekrsti, još i gore – eto ga gde stid oseća ako bi to uradio, ako bi ne daj bože koristio ćirilicu, jer je u medjuvremenu postao kosmopolita, liberalni kapitalista, on – znanjce u pelenama, koje je na korene korena zaboravio. Ne daj bože da ga ovi sa proEU foruma i sajtova uhvate gde pominje pravoslavlje, al kad se ikonica Sv. Petke slučajno obori sa police, eto ga gde trči da je digne pa je usput i ljubi.. za svaki slučaj! Licemerje jadno, najviše u Jupiteru živi.

E zato su intelektualci bez mudrosti oni koji nas vode svih ovih godina ka provalijama raznim, jer oni samo misle da umeju da misle. Pa iako su se izborili za Slobodu i pravo na mišljenje, već se vide posledice toga gde i neznalice i oni koji ni ne umeju da misle – pišu članke, knjige, jer može im se, te iznose sudove o (nekad čak!) onima što u sebi mudrost nose, al’ i skromnost ega što za ovo novo doba nikako ne ide. Ekspanzija, hiperprodukcija, multikorporacija – sve su to Jupiterovi termini, njegova prekomernost, nezaustavljivost da nabuja, uveća, namnoži i prevrši sve mere do gotovo propasti – onda kad Saturna ne vidi.

Saturn više nije Saturn onaj Jarčevski, neumoljivi i mudri što životinjama više no ljudima veruje gledajući šta se oko njega dešavalo. Pluton, kako je ušao u Saturnov znak, u znak Jarca, on mu je dao jednu sasvim novu moć.  Moć najstrožeg sudije, koji iz ove astrološke slike na ispijenog duha liči. I ko bi to mogao biti nego odrazi naših predaka iz najdubljeg nesvesnog. Geni najstarihih nasledja što u nama i dalje žive uprkos optimizmu Jupitera koji u božanstveno lak život hoće da veruje ili da uči i podučava druge, a da pre svega moralno strog prema sebi i odgovoran nije postao.

Pluton u Jarcu kojim vlada Saturn, jeste krivica duboko pohranjena u nama svima, i kolektivno i individualno za svako okretanje ledja poreklu, precima, korenima, za svaku izdaju žive mudrosti koja je iz neumoljive volje nastala. I ne razara Pluton čoveka, već sam čovek sebe sada hoće da surovo kazni. Ovo je arhetipska i najstarija slika zločina i kazne. Zato dok nije kasno, i pogotovo što će Pluton tek sa Neptunom da pravi dobre aspekte na nebu, koje molitvu uslišuju i gde je lečenje molitvom moguće, verom, čistom al’ najdubljom istinom jer Jarac traži delo, da vidi da čovek živi ono u šta veruje – pa će svako bukvalno dobiti od života pravu materijalizaciju svojih činjenja i nečinjenja, koja zahteva pokajanje i priznanje sopstvene slabosti i neznanja. Ubio bi Pluton Saturna lako da je ovo reč o njihovom medjusobnom aspektu. Ali ovde Pluton Saturnu baš novu snagu daje, no tek pošto ga dobro izmuči, razboli, ostavi na cedilu da se cedi… A sve zato što mnogi neće i dalje da se zagledaju u sebe i čuju urlik duše koja se trese u grozničavom strahu jer više ne zna da li veruje u dobro ili je zlo samo dobilo lice dobra. Pa nesvesna toga da nužno priziva iskustvo lične patnje ne bi li joj mudrosti vrlinu vratilo… Strah, pa potom krivica, i na kraju kazna i spas – a nekome nagrada, ako je unapred godinama otplaćivao sve svoje dugove. Jer ovo je astrološka slika smrtne (PL) ozbiljnosti (SA), a nikako površnosti i opuštanja, i slika jedne generalske odgovornosti, energične upornosti, i nikad neumoljivije rešenosti da se opstane pa makar čovek na kraju ostao i sam, ali u miru svoga duha, psihički nadstvarno jak, dok gleda druge kako iz straha u depresije i psihoze idu, dok i dalje izbegavaju da ulažu u zdravlje svoje i svojih bližnjih (što je ultimativno sada sa Plutonom u Jarcu).

I nije ovo konzervativističko doba koje dolazi, već oživljavanje Čoveka i uzvisivanje (Jarac je Zenit, prirodna deseta kuća, najuzvišenija) najstarijih mudrosti i njihovo neizostavno sprovodjenje i materijalizovanje u dela koja će kao i uvek do sad, zaseniti svet i polako preokretati žrvanj u drugom smeru – na silu, Plutonovski, te vaskrsnuti Saturna u svakome od nas – kome od postanka sveta dugujemo ama baš, sve!

…čuje se zvuk koji podseća na huk,

iz dubina šuma ruši se stablo po stablo.

Ovo ne sme biti KRAJ!

„Dobio sam, drugovi i prijatelji, vaš poziv da se ovih dana posle tako dugog niza godina, sastanemo i proslavimo dvadesetpetogodišnjicu od dana kada smo svršili univerzitet. Odazvaću se verujući da će mi taj poziv i proslava vratiti u sećanje one lepe dane kada smo i ja i svi vi verovali da je u Srbiji i potrebno i vredno truda svršiti univerzitet. Za ovih dvadeset pet godina, na žalost, ja sam se uverio da su majci Srbiji pismeni ljudi vrlo izlišni i da je univerzitetska kvalifikacija jedan luksuz, koga čovek ne može, i da hoće, da se otrese. Kada sam prvi put stekao univerzitetsku diplomu ja sam mislio: moj je svet, i mislio sam sad mi je u ruci onaj ključ što svaka gvozdena vrata otvara, Aladinova lampa pred kojom se stene razoravaju. Medjutim, diplomu o svršenom univerzitetu uramio sam i obesio pored diplome kojom sam imenovan počasnim članom jednog pevačkog društva. I taman sam ja bio zaboravio na tu neprijatnost, da sam i ja nekad svršio univerzitet, a vi me, drugovi i prijatelji vašim pozivom opomenuste. Doći ću, proslavićemo. Zašto ne bih! Kad ima ljudi koji proslavljaju dvadeset pet godina bračnog života, zašto ne bih ja proslavio ovu manju nevolju koja me je zadesila i 25 godina vezala za jednu diplomu što mi upropasti karijeru.“

(Ben Akiba, najveći srpski prorok)

Nekako mi se činilo zgodnim da ovim odlomkom započnem tekst o Jupiteru u Blizancima. Za manje od nedelju dana, 12. Juna, napušta znak Bika i ulazi u Blizance, gde će ostati sve do jula 2013. Godine.  A u kakvoj su vezi ovaj odlomak i Jupiter u Blizancima, pitate se vi, dok razmišljate o tome koji od dva turistička aranžmana ili letnje ponude da prihvatite, dok mislite kako bi bilo dobro zameniti stari auto novim, dok vam pada na pamet da nešto garderobe koju ste doneli sa putovanja, pa preterali u količini i veličinama, sada preprodate, dok gledate decu kako postaju pametnija, sve češće na njihova pitanja nemate odgovore ili morate da konsultujete internet. E to sa decom još jedino i valja! Šanse da se diplome nadju u oglasima i na pijaci prilično su velike, jer ovo je pozicija Jupiterovog progonstva u pragmatizam koji prirodno ne razume, ovo je slika gde se znanje prodaje kao laka žena, gde nam najmudriji, najsavesniji pa nekako i najnaivniji profesori završiše na taksiju i trgovini, ili ono nekim poslovima budi bog s nama kojih su se gotovo gadili, a pametni djaci i studenti sa bakšišom iz nekog grčkog kafića umesto dalje na školovanje evo ih gde i u oktobru razmišljaju i dalje o tim stranim valutama. Da li da kažem da su i ulice u simbolici Blizanaca, pa kao da su pare sada najviše na ulici, meni iskreno (da ne čuje zlo!) ovo liči na dilere ponajviše, a gde su dileri tu su i druge epidemije. Monetarni sistem, valute, finansije i privreda kao da se gubi u sveopštem haosu ne bi li se poptuno izgubilo jer će sve do Nove nam 2013 Jupiter hvatati iz Blizanaca kvadrat od Neptuna i muljaće se ‘na veliko’. Pranje novca, rad na crno po belom svetu, šverc komerc i slično vazda će se motati ljudima po glavi. Ne daj bože da nam Neptun ponovo budu benzin i šverc cigaretama, mada ovo liči najviše na lekove kupljene na ulici bez recepta, ali i na trgovinu poverljivim i proverenim informacijama, ukradenim stvarima – te su i lopovluci i pljačke u najavi, opet na ulici, jer gde ima najviše sada novca? Pa rekoh vam, na ulici, u saobraćaju, kolima i GSP-u. Sada će i svi oni sajtovi na kojima ste uredno ostavili sve svoje lične podatke – što je uvek simbolika jata Blizanaca, lepo to neko sve na gomilu i prodati, i to moguće je, opet vama kao nekakvu uslugu. Nema veće sreće Blizancima i Merkuru kada lukavstvom i svojim oštroumnim, pragmatičnim intelektom dobije ono što je želeo bez da se pomučio. Jedino on muči vijuge svoje, kako da vas namami, obrlati, za koju kintu skrati…

Prodaju se papiri, podaci, informacije, dokumenta, dozvole, licence, ili falsifikuju, a ako ih zasluženo dobijete onda će vas administracija maltretirati da će vam overa biti teža od diplomskog. Kao da se stvarno svet urotio protiv obrazovanja. Hoće li to sad neko ko je do juče trgovinom živeo i bavio se klasičnom kupoprodajom otvoriti privatnu školu dok će profesori biti na ulici bez posla i u štrajku.  I kako  su Blizanci svačiji komšiluk, u komšiluku svakoga od nas neka prodavnica ili auto sada moraju biti žrtve ove finansijske bede, kao i mladi, pametni, studenti i ostali intelektualci koji na Jupitera sliče, i eto ih gde čašćavaju zbog dobijene vize, radne dozvole ili kakve stipendije – no aerodromi ih čekaju, jer ovo je i slika odliva umova u inostranstvo. Putuju mladi kao nikad do sad, a sa njima i znanje koje Jupiter nosi. Ako i vaš brat ili sestra želi da ode, eto prilike, jer mnogo braće i sestara će sad da se razdvoji zbog toga što jedno od njih ili zbog studija ili zbog onog mučnog ‘trbuhom za kruhom’ sad ode.

Kao da će biti nemoguće ostati samo u znanju i uzdići ga na akademski nivo, jer Blizanac se odavno smeje Jupiteru u lice i ruga, što ne vidi kako ta njegova naivna filozofija nikome hleb ne donosi. Zahvalan je djak sad profesoru koji ga je nečemu naučio, ali dok profesor bude i dalje predavao za istu platu dajući sebe celog, svoj optimizam i učeći ih moralu u koji veruje, čineći im tako časove zanimljivim i bogatim, drugačijim, eto tog djaka kako od ono malo znanjca koje je bio kadar da upije sad zaradjuje dva put više nego profesor sam. Neće mladi da rade za džabe, a ako im pomenete sada entuzijazam – reći će vam da ste ludi. I možda, kažem možda, i jesu u pravu.

Mladost je puna želja, nagona, nesputane strasti spram života koji još nije okusila. Mladost je furiozna, nametljiva, a život zavodljiv. No, mladost prolazi. Na žalost, ali prolazi. I deo koji sledi je nešto što sada hoću baš vama da kažem. Mladima.

Ovo vreme je preplavljeno materijalističkim duhom, to je jasno svima. Stvari, garderoba, izlasci, gde god se okrenete – sve oko vas košta. Vaša svest o materiji i njenoj važnosti je sazrela bar deset godina (minimum) ranije nego kod vaših roditelja kada su bili mladi. Ta materija se pokazala kao jedina ulaznica za svet. Zbog te materije (jer ne vladamo materijom) ni Evropska unija nas neće, ni Amazon nas zbog iste nema na spisku poželjnih kupaca gde ste jedino pronašli nešto za čim čeznete, zbog materije ste bez auta ili benzina ili delite auto sa bratom, sestrom, zbog materije ste rešili da upišete smerove ekonomske orjentacije iako ste sa deset godina, ako bolje razmislite, pisali najlepše stihove, bili prepoznati od profesora muzičkog kao apsolutni sluhista, talentovani za crtanje, ili ste ničim izazvani uživali da šetate parkom i lovite bubice, istražujete nevidljiv svet skriven u gustišu granja i zelenila. Ali ona koka kola koje ste se odrekli na ekskurziji dok su njih petoro iz odeljenja srkali sve u slast je bila presudna, jer se na nju potom samo lepio čitav spisak nedostajućih stvari koje bi mogli da kupite samo da imate malo više novca.

Samo ste zaboravili, da o novcu ništa ne znate. Ni o ekonomiji. Ni o finansijskim malverzacijama, ni o menicama, akcijama, berzama, bankama. Ni o marketingu ništa ne znate, ali kažu da su tu pare. Ni o ‘pi aru’. Ne znate možda ni ko je sad taj Ben Akiba iz gornjeg citata, ali pišete svoju prvu knjigu jer ste popularni na fejsu i divite se nekoj devojci koja je napisala svoju knjigu o mladalačkom buntu i ludom provodu, šopingu i ostalim glupostima. Slušajte, ovo je vreme kada ću lično u narednih godinu dana (kladim se!) dok je Jupiter u Blizancima bar trideset odraslih klijenata od preko trideset godina, vratiti na nezavršeni fakultet ili u njima probuditi viziju i akciju pa će ih tek upisati, a vi taj plamičak koji samo treba da se razgori sada imate u sebi neistrošen, nerazočaran, neiskušan. I zato je ovo baš za vas najopasnije doba, a ovaj dolazeći sekstil Urana – što sam trenutno ja kao astrolog, baš sa Jupiterom u Blizancima – što ste potencijalno vi (pa kako odlučite), obavezuje me da vam se obratim. Jer zvučalo to vama ovako ili onako, jedino ono znanje koje je uspelo da vam obuzme duh, da vas inspiriše, natera da fantazirate o svojoj budućnosti nestrpljivo joj hrleći, i jedino ono znanje zbog koga vas drugi u okruženju bilo prijatelji ili stariji budu prepoznavali kao onoga ko to o čemu priča stvarno razume – je vaše znanje. Sve ostalo je šljaka, čista šljaka, gde vam se mimo neke platice ne nudi ni ugled, ni čast. I zato mi je jako važno sad da da ne posrnete za lakoćom, vi kojima je sada baš sve ionako lako. Koji je to onda stepen lakoće? Evo ja ću ga nazvati pravim imenom – glupost. A na glupima će Jupiter narednih godinu dana najviše zaraditi, jer raduju se Blizanci, o kad bi samo svi vi shvatili koliko se Blizanci raduju što su ljudi lenji da misle pa ‘ko mu je kriv kad je glup’. Nema savesti tu jer baš zato je to najudaljeniji znak od svete savesti, morala i onog ljudskog poštenja iz znaka Strelca kom se povraća da pomisli na prevaru.

Jer, ne radi se više o tome da treba da učite da biste završili školu. Vi sad treba da prvo, postanete svesni da učenjem dobijate slobodu. Slobodu da bez straha od nekakvog blama ili stida sedite u društvu razgovorljivih i elokventnih, informisanih i obrazovanih i učestvujete u tom razgovoru. Slobodu da birate znanja, puteve, i naravno – ljude, a ne da budete birani od onih na koje ste osudjeni jer poželjnijima za druženje niste zanimljivi. I kao i sve ostalo što je u nekom trenutku bilo nedostižno poput prvog izlaska u grad ‘do kasno’ na koji se čeka, prvog mora bez roditelja na koje se čeka, prvog poljupca na koji se uuuužasno dugo čeka,  isto tako je samo sada novac u vašim životima – mit. Ne podmićujte svoj duh mitom o novcu, ne trujte sebe lažnom predstavom da će novac odreditio vaš ugled, status i slično. Sutra kada novac budete počeli da dobijate – zapamtite, biće jedino bitno ko vam taj novac daje, jer tu je čast i tu je ugled. Da li ste ekonomista u firmi koja pere pare i koju drži neki prostak, ili možda menadžerišete kao novoizabrani direktor neke poliklinike, i stičete poverenje, slavu, poštovanje odredjujete sad. I of course, naravno da su ovom svetu potrebni i radnici najamnici, i kućne pomoćnice, gradjevinci, vozači kamiona, deliveri boys, perači prozora, prodavci sladoleda, i vidite, baš tu mogućnost da ama baš svako pod kapom nebeskom nadje neki posao uredio je ovaj Jupiter u Blizancima. Zato se baš na ovakve tranzite dešavaju apsurdne situacje koje izvrću vrednosni sistem, pa što bi gore sad je dole i obratno, ali njegova prava priroda je potpuno od druge prirode. Jupiter je duh i znanje, to je savesno obavljati svoj posao, izgubiti se u oduševljenju, i dok drugi budu pričali kako ’ste imali sreće’ da radite ono što volite, vaš nasmejani brk će umesto odgovora poručiti “nije to sreća, to je znanje, a znanje je sloboda!” i tek tada ćete ovu misao stvarno razumeti. A jedina ambicija znanja, znate koja je? Da se širi, da putuje i ode negde na kraj sveta da se sretne sa drugim znanjem, pa se znanja rukuju i slivaju u jedno veliko znanje koje onda sreće jedno drugo veliko znanje, a vi kao tada jedan već znalac srećete jednog takvog istog znalca, i nekako vremenom, sve veći, važniji, umniji ljudi bivaju vaši prijatelji, partneri, smisao se kao nevidljiva nit nalazi u svakom danu pa ni ne primećujete kada ste postali neko ko posao koji radi svakodnevno radi sve više sa lakoćom – jer samo znanje i razumevanje i ljubav spram onoga što radimo i želimo da razumemo nam donosi lakoću.
Jedina sigurnost je znanje, jer tek kada vas prepoznaju po znanju – postajete nezamenjivi i vaša individualnost duha tek tada biva zahvalna sebi na doslednosti i snazi da prodje taj put zbog kog je nemoguće da ikada budete u strahu, panici i bez afirmacije spram sopstvenog života.

I zato ovog leta roditelji, umesto na letnje tezgarenje vaše dece zarad bednog džeparca, odvojte novca za bolje škole, razmene studenata, učenje jezika, jer deca uče kada su zajedno sad. A žrtva svakog roditelja u narednih godinu dana je da se žrtvuje za svoje dete. Ili neko dete. Možda ste tetka, ujak, ili stariji brat.. pomažite i spašavajte decu i to samo znanjem, boljim školama, dopdatnim časovima. Postoje mnoge danas grupe mladih, oni sebe zovu udruženjima, nešto kao nekad ‘omladinci’ e pa danas to su desetine raznih odbora, grupa, organizacija u kojima se mladi prepoznaju i prolaze. Pričajte sa njima, savetujte se kod drugih roditelja, stručnjaka, vidite šta Gugl zna, šta sve postoji, šta se nudi  jer obaveza svih roditelja je da u narednih godinu dana budu pedagozi i da se decom intenzivno svakog dana, ali baš svakog (nije ovo moj strelčevski zanos kada umem da preterujem efekta radi) već svake sekunde svakog dana na njih samo mislite, samo se zbog njih kačite na internet, i u stvari sada potpuno upoznajete svoje dete. Nemate pravo u narednih godinu dana na svoje probleme, odložite sve – i spasite decu. Naredjuje vam Jupiter, jer u ovih godinu dana u mlade se inicira duh – ili materijalistički zbog kog će napustiti jednog dana fakultet i početi da rade i da se snalaze, ili duh budućeg akademika. Jer svaki dinar koji date za dete u ovih godinu dana, zvao se on dolar ili evro, vratiće vam se. Ako vas je i zanimalo u šta je najbolje uložiti novac sada kada je Jupiter u Blizancima, odgovor je: U DECU! U Vašu rodjenu decu! Pa onda u mlade, u znanje. To je najbolja investicija ako su vas već zanimali novci. Da, Jupiter u Blizancima donosi dobre poslove – ali najbolja investicija sada su vaša deca! Deca sada imaju savet i za vas, pa ih pitajte šta oni misle. A i da ih ne pitate, obratite pažnju na njihove komentare koje vam upućuju i ne trošite ovo njihovo vreme tako što će oni vas da spašavaju i savetuju, razumeju, nego vi njih. Ako ste od onih koji misle da ‘eto nisu u prilici i ne mogu baš ništa da urade’ imam i za vas savet: ne opterećujte ih svojim problemima. Budite toliko bar uzdržani od svakolike sebičnosti.

I još nekih par slika koje mi padaju na pamet…. Jupiter u Blizancima kao što rekoh, i kod odraslih doneće potrebu da se i dalje bave zannjem, da upišu kurseve, škole, ovo je dobar period za sve intelektualce da stvore remek dela i dobro ih unovče, ili dobiju nagrade (novčane), koje će opet uložiti u decu ili naredno delo. Nema zarade sa Blizancima sem vrtenja para u krug kojih može biti više, ali koje odlaze opet dalje u Blizance. Zato je Blizanac u saradnji sa Bikom i stvorio ekonomiju. Pare se vrte u krug. Ok, lakše je kada to znamo.Nema štekova sad, jer dinamični i promenljivi Blizanci nagone da se novac sada vrti. Prima i ulaže, dodje i ode. Novac putuje. Knjige na stranom jeziku koje stižu poštom. Studentske ekskurzije su ovo u Italiji stazama velikih svetskih umova, umetnika, mislilaca. A stazom Pekića koji je imao Jupitera ovde, do Londona, a ovo su i pisma iz Londona Crnjanskog. I ovo je u stvari malo izmenjena misao „svi putevi vode u London“ na Olimpijadu, ali lepše od Olimpijade je dobar marketinški poduhvat Globe teatra – pa evo tridesetsedam Šekspirovih predstava na 37 svetskih jezika (sve od Blizanaca, sjajno!) za samo 100 funti, i prelepa misao Gorana Milekića „Lako je biti pisac posle Šekspira!“.  Jupiter u Blizancima je najbolji menadžer koji sada možete da budete bilo sebi i svom znanju i umeću, delu i znanju, bilo onome što neku intelektualnu vrednost nosi i u šta verujete da bi moglo da oplemeni ljude. Ovo je vreme za poduhvate koji samo deluju da traže hrabrost. Ne, oni više od hrabrosti traže praktičnost, tu baš intelektualcima tako daleku osobinu mešetarenja, uvezivanja, linkovanja, pregovaranja – ali ko će ako ne vi? Baš intelektualci sada u pauzi izmedju pisanja, učenja, držanja predavanja, stvaranja, moraju (jer su oni taj Jupiter) da nadju vremena da se bave i pronalazaštvom! Sve što se od njih traži da izmisle jeste ideja kako da jedna turneja, jer Jupiter u Blizancima jeste turneja, ali duha, znanja, misli, reči, igre – sada nadje svoju realizaciju i satisfakciju ravnu misiji. Ovo je blagajna na ulazu u Madam Tiso ili Portrait Gallery, ali ovo je i kad izdavačke kuće objave epohalna dela svetske književnosti i učine ih zahvaljujući dobrom marketingu atraktivnim mladima, i ovo je kada se ta ista dela u nešto lošijem kvalitetu izdanja nadju na kioscima kao i do sad što su par puta, pa napravite mesto na polici za novu seriju knjiga. Ovo je kada opština na bilbord postavi neku mudrost Andrićevu iz „Znakova pored puta“ bez da iko plati i ovo je kada se Miroslav Krleža nadje u stripu „Miroslavljevo jevandjelje – apokrifna verzija“. Kako je taj festival na kome je strip predstavljen bio aktuelan ovih dana, možemo da kažemo da je Jupiter već otvorio vrata Blizanaca iako ‘matematički’ on tamo treba da je 12. Juna.

I kada smo kod Blizanaca, moram da spomenem medije. Slobodu medija, sa jedne strane – gde će opet mladi, studenti, ili novinari, ili pisci, pokrenuti svoj radio – kao nekad, samo ovog puta na internetu, koji će biti slušan i od odraslih ili će mladi u svetu napraviti neki značajan poduhvat, a svakako to su nagrade mladima zbog znanja. Zakon, koji je u simbolici Jupitera, takodje se lepi na medije, neke će zatvoriti, neke samo novčano kazniti, neke novinare će bunt spram medijskog monopola baš proslaviti, i ovo je nada svakog časnog novinara da dobije Pulicera – što je baš Jupiter u Blizancima. Nove generacije komunikacijske i informacijone tehnologije će zavrteti svet kao čigru, evo nekih novih generacija satelita i gps-a… ili kako se to već zove.

I za kraj, jer moglo bi ovo pisanje unedogled, par rečenica o letu koje je pred nama.

Od kraja juna pa sve do početka septembra, osim što će Jupiter biti u Blizancima, eto nama i Merkura u Lavu – doduše malo i retrogradnog, ali u afirmativnim, dobrim i hrabrim aspektima biće Jupiter, Merkur i Uran. Nema sumnje da će baš svako negde da otputuje, a najsladje je što tajni razlog svih tih putovanja ovog puta su novi kontakti i znanje sa kojim se vraćamo, bilo da su to već planirani seminari na koje ćete ići preko leta, gde imate priliku da se zabavljate i učite paralelno, bilo da ste otišli krajnje turistički ali tamo otkrili neku informaciju ili se susreli sa nečim što vam je i te kako probudilo želju za učenjem, saznavanjem, božanstvenu radoznalost. Ovo je isto period (leto) kada će mnogi dobri ugovori biti potpisani, sa velikim potpisima (velikaimena, bitna, važna, od autoriteta) i na skupim papirima (sa velikim ciframa). Ovo je period jasnih dogovora, odlučnih, rešenih, afirmativnih, potvrdnih. Zato hrabro u leto, i ne mislite da ste ‘matori’ za učenje engleskog, za upis škola, nemate pravo da kukate na svoje loše poslove – ne čineći ništa i uporno ostajući u evolutivnom smislu na istom onom stepenu gde ste bili i pre pet godina. Ne gubite vreme žaleći se prijateljima da ste otupeli, zaglupeli.. jer iako vi i ne mislite kada to kažete, zapravo, to jeste istina. Jeste i otupeli i zakržljali, zato knjigu u ruke, enciklopediju još bolje, pa stručnu literaturu, pa neki kurs, seminar. I ne krećite na put bez najmanje tri knjige: prva – duhovna/filozofska, druga – kolumnistička zbirka, i treća – nešto od savremenih pisaca. I za kraj citiram Caneta iz Partibrejkersa kada priča o razgovoru sa sinom koji ima otpor prema knjigama „Zarobi se izmedju dve stranice… Nećeš? Prepričaj sebe samom sebi… Nećeš? E dobro.. onda žena će ti biti glupa. Deca će ti biti glupa…“

Živeli! :)

Ne volim januar, al’ volim januarske rasprodaje. Volim one „da ti isteraju oči“ natpise SALE 50%, 30%, 70%… Strelac sam i normalno ne uživam preterano u shopinzima. Pogotovo ne uživam kada je bljuzga neka napolju, ledeni vetar, gužva i krkljanac. Ali rekoh već, Strelac sam.. pa nekako imam tu sreću da u prve dve radnje koje udjem – nadjem sve što mi treba. Naravno, Strelac sam – kupim i što mi ne treba, tipa rezervne pertle, sredstvo za čišćenje cipela, uloške dr. Sholl za obuću ili rekvizite koje nikada ne koristim kao na primer kišobran ili one male torbice za telefon, ključeve i cigarete koje se nose preko bubrega. Neretko kupim nešto što već imam, samo ne znam, jer sam ga isto tako kupila „onako“ i nikad koristila.  Sve staro na koje se naviknem, u smislu da ga pripitomim na neki samo strelčevima poznat način, bilo da je to stari novčanik, torba ili džemper jako teško menjam. Mora bukvalno da se raspadne do nepreporznavanja. Duks koji bi neko nosio „samo po kući i prilikom selidbe“ na Strelčevima ume da izgleda kao modni hit! Baš ta malo naglašena opuštenost, komfor i da je to nešto u čemu možete da trčite i po Kalemegdanu ako želite, ili da sedite i na podu i podjednako izgledate uredno (uredno = „dovedeno u red“, sve to od Jupitera), nama ide od ruke jer Strelac ne haje za stvari. On im se raduje, i samo dok radost u duhu živi, a to je onaj trenutak kada držite nešto što želite u rukama i idete prema kasi ili dok idete sa natrpanim poslužavnikom u McDonaldsu (ako ste Strelac) ka stolu (kao ja kada sam dobila prvu platu pre 15 godina) samo u tim koracima, tom ‘putu’ živi radost za Strelca. Znam, znam… McDonalds nije zdrav, ne bi trebalo da pišem o tome, ljudi treba da izbegavaju Mc i zbog zdravlja i zbog toga što iza Mc-a stoje neki bau bau likovi za koje prvi put čujem ali chain letteri koje dobijam trude se da mi ih urežu u pamćenje. Nije to ništa novo kada ste Strelac. Strelčevi šetaju okolo i non stop popuju, a sami najčešće nisu primer za isto. Šta ću. Pa nisam ja Vodolija! I naravno, opravdanje će naći za tili čas, kao ovo sad sa Vodolijom…  Medjutim, sa prvim grizom čizburgera se sve za Strelca završava, a počinje radost za Bika. Jarčeva radost je što je prošao pored Mc-a i iskulirao ga najstrašnije! Vodolija je najneskromniji u tom smislu i srećom smatra tek ono kad su ga saleteli sa vrata jer je hiljaditi posetitelj i dodeli besplatne vaučere.

Ali u stvari, htela sam da pišem o Saturnu. Šetam danas gradom, nosim kese u rukama sa nekim novim stvarima sa rasprodaja i sreću mi predstavlja sada miris tople kafe i da zapalim jednu cigaretu čim stignem kući. U odnosu na sadržaj kesa ovo prvo pobedjuje. Njemu sad idem, i to je na redu. Ali padne mi napamet sledeće: rasprodaje su tu od Nove godine pa do kraja januara. Sve je to pod vladarstvom Jarca odnosno, Saturna. I da. Tako Saturn misli na sirotinju raju, ono što je do juče bilo skupo i nedostupno, postaje ipak pristupačnije. Kada ispod jedne cene stoji druga, duplo manja – to je restriktivni Saturn učinio. Pad cena. A kod kuće onda sa mirom odvojite višak koji se pakuje u kese i nosi onima koji nemaju ni za rasprodaje. Na sajtu popusti.rs se sve više kupuje. Deset masaža koje bi vas koštale sto evra, tu možete da dobijete za dve hiljade dinara. Malo li je? Mislim da će takvih sajtova biti sve više. Nedavno mi je bila Maja. Moja prijateljica koja živi u Londonu. I kaže mi, da sve najbolje stvari koje ima kupila je u tim second hand radnjama. Problem je što mi odavde kada pomislimo na second hand pred očima vidimo najlon na buvljaku rasprostrt na goloj prašnjavoj, a nekad i blatnjavoj zemlji, sa naredjanim sakoima, suknjama, cipelama iz ere šezdesetih. Pored je obično i neki tranzistor, ram za slike, poneki orden ili album sa značkama. E baš ću da kupim, malo sutra! Dok u stvari, pravi second-hand shopovi se ne razlikuju od bilo koje radnje, samo što su tu stvari već jednom bile nečije. I verujem da će Saturn u Škorpionu, koji u suštini prezire i gadi se stvari, ovu vrstu trgovine učiniti ponovo popularnom. Pa da će biti second-handova sa firmiranom garderobom, kvalitetnom. Skoro sam i ja u jednom takvom second-handu u Beogradu kupila onu četvrtastu SMB torbu, u kakvoj smo nekada nosili knjige u školu. Na ovoj još piše sa spoljne strane „Komplet za ličnu zaštitu gradjana“ i unutra SFRJ 3/83. Evo nadjoh sliku na netu. Nisam je još nijednom iznela iz kuće, ali taj fenomen Strelca sam već objasnila na početku posta.

Ono što je važno da se pregrmi je – stid. Možda vaša komšinica ili prijateljica ima višak stvari sa kojima ne zna šta će, gde da ih nosi. Možda vama baš nešto odatle odgovara. Šerujte. To je ionako in. Saturn će se hoću da kažem, ove godine „u januaru“ zadržati duže od kalendarskog januara. Sve dok bude bio u Škorpionu – razmišljaćemo logikom upotrebljivosti starih stvari, to su i reciklaže takodje. Tehnika nema izlaza, lično ne bih kupovala ništa ako ne moram, jer sve je sad protiv tehnike, i mnogi će reklamirati kupljene proizvode, a stari mogu lako da zakazuju. Kompjuteri koče, sve je zagušeno, a pošto Saturn sadržaj voli da nosi na djubrište, lako se gube i sadržaji kompjutera pa radite revnosno back up. Cele godine. Kada Merkur krene retrogradno možda malo više nego inače, imaćemo ga tu od 23. Februara do 17. Marta, ali stvarno, cela 2013 nije u ljubavi sa tehnikom. Ili kvar, ili maler. A zamislite kako je to lepa astrološka slika Saturna u Škorpionu. Jedan izgubi recimo fotoaparat, a drugi ga nadje. Nije njegov, tudj je, al šta sad… Polovan, al radi i došao kao poručen! Pa su gubici više nego u najavi. Knjige već dugo kupujem sa aukcijskih sajtova, Limundo, Kupindo…. a neke knjige i prodam… Samo pažljivo sa tehnikom, i sve što vam radi dobro, ne menjajte estetike radi.

Večeras nam Sunce menja znak, i počinje  Vodolija. Sunce će odmah ući u trigon sa Jupiterom i držaće se tako u toj vezi do kraja januara. Vreme je za velike poduhvate, plemenita dela, iznenadne preokrete koji stvari usmeravaju na bolje preko prethodno osvojene slobode. Pogotovo od 23-27. Januara kada se i Uran bude upleo pozitivno u ovaj deal. Uran je tu da ubrza, preokrene, ili da avanturu i slučajnost pretvori u ambiciju, cilj, početak. Ali je tu i da ako je potrebno, od problema spase u zadnji čas.

No tu je i Saturn u Škorpionu, odakle pravi jedan težak kvadrat na jato Vodolije pa i ovo naše Prometesjko Sunce u Vodoliji. I gle, ovo je stvarno taj deo mitologije.. Sećate se Prometeja? Hrabri lik koji je vatru i znanja odneo ljudima i zbog toga bio kažnjen. To je onaj koji  je imao i vizije i proročke moći pa je znao kada će doći dan Zevsovog pada. I kada je Zevs poslao Hermesa (Merkura) da ispita slučaj, je l’ znate šta mu je Prometej odgovorio? Isto ono što bi odgovorila svaka Vodolija, tj Sunce u Vodoliji, „Mrzim vas, Bogove, sve do jednog! I Nemam nameru da svoju kaznu menjam za robovsku službu vašoj tiraniji!“, ili u prevodu, jedva je dočekao da Boga otera u tri lepe! E tada je Zevs ljutit i besan rešio da ga sa sve stenom za koju je bio okovan, baci u duboki Tartar – što je trenutno slika Saturna u Škorpionu u kvadratu sa Suncem u Vodoliji. Stena koja visi nad bezdanom je Saturn u Škorpionu i koja sputava svaku moć Prometeja, ovog našeg Sunca. Taj mitološki sukob je astrološki konflikt dve volje od kojih nijedna ne popušta i tako dok se neko ne umori, pa nekada to traje vekovima. Na nivou naših svakodnevnih života ovo je sukob ali koji ne remeti život, osim ako niste nekakav Prometej, sada baš ohrabren da uradi nešto gde ste svesno preuzeli na sebe rizik. Šta je sa Julian Assangom? On mi pada na pamet prvi, Prometej svakako, pa da ga ne gurne neko u Tartar krajem meseca. Nadam se da će ga Jupiterov trigon spasiti. Baš taj Wikileaks, sloboda i dostupnost informacija, internet i ostalo. SOPA i ACTA, koje se i nisu povukle, kako Jupiter krene direktno 30. Januara verujem da će ponovo trubiti o plaćanju, autorskim pravima i masovnom brisanju sadržaja sa www koji iste narušava. No videćemo…

Ja vam želim Srećnu kinesku Novu godinu, koja počinje 10. Februara i nosi znamenje Zmije. O tome već ne znam ništa. Znam da se baš nešto sa Zmijama po Kineskom i ne slažem,  i znam da je to godina svih koji su rodjeni od februara do februara (‘53-’54; ‘65-’66; ‘77-’78; ‘89-’90; 2001-2002).

Slika gore je delo Marka Langovskog.

Još bih vam preporučila da pogledate film “The House of Tolerance”, naročito ako imate Mesec u Škorpionu ili Ribama. Mislila sam i o tome da pišem tekst, o ženama, o Svetim Kurvama, žudnjama, strastima i sahranama istih tih strasti, kao kada lik u filmu, a inače gost javne kuće kaže: “Od svih ovde (misleći na devojke, žene) jedini živ sam ja.” Ovo je muzika iz filma i intro.

Jeste malo kontradiktorno, da sada dok smo u sezoni Vodolije, znaka u kome se Sunce loše oseća biram baš da o Suncu pišem, ali možda i nije sve to bez smisla. Možda tek onda kada nešto zanegiramo uspemo da shvatimo suštinu zanegiranog, izgubljenog i izruganog. Možda bez tog sunovrata Sunčevog u Vodoliji, gde je Sunce u znaku svog izgona kao proterani Napoleon, gde je Sunce svrgnuto poput svih Lujeva, Miloševića, Gadafija, gde je Sunce meta tog Vodolijskog nišana koji retko maši jer zna da samo jedan hitac ima na sve Kenedije i Djindjiće ove planete, možda baš tada kad se pad desi, i narod veruje u dolazak boljeg, ne shvata da to bolje se bez Sunca koje u tom času mrzi baš zato i zove uvek Anarhija. Koje god doba bilo, ono što nakon Sunca svrgnutog sledi je haos. Nered. Anarhija. Nepoštovanje. Kosmos tu priču od početka zna i odaje baš ovom slikom Sunca u Vodoliji. Pa kako je Sunce i svaki poredak, ma koliko tiranski bio jer Sunce će uvek imati ambiciju da svoju slavu koja se samo još može nazvati moć i nikako drugačije širi i za sebe uzima, u Vodoliji to je dovoljan razlog da se stvori opozicija, revolucija, pobuna – jer naspram te tiranije, čovek oseća da nije jednak u slobodama i često pravima sa onima što su moćni. Pa kada revoluciju pokreće i diže, opet, zvala se ona Petooktobarska, Okupirajmo Wall Street ili Studentski protest, ne zna taj što u masi maršira da ga na ulicu nije izveo njegov Mesec što saoseća sa gladnima, niti Mars koji u svakom sistemu živi po svojim pravilima i moralnim principima pa od Sunca, tj vladara ma kog on puno ni ne zazire, pa čak ni Uran koji bi stvarnu jednakost svih želeo i mir u svetu, već ono što ga natera da srdito uzvikuje parole, da osujećeno pokaže javno svoj ponos i ujedno sram života koji živi je opet Sunce, jedan mali vladar kome je uskraćeno pravo da rukovodi i vlada svojim životom i imperijom koju sam u okrilju svoje porodice ili kolektiva želi da stvori. Nije mu dato da zavede red ne bi li život uredan bio, i otuda predvidiv onoliko koliko Sunce to omogućava. Bori se čovek za svoje Sunce tako, a desi li se da ga dobije, dok masa oduševljeno gleda u tog lika sa kojim je pila kuvanu rakiju na ulici dok su se zajedno smrzavali na debelom minusu i delili Milka čokoladu, ponosna što sad evo ima svog čoveka negde tamo, vremenom zaprepašćena postaje jer i on na ove prehodne tirane sve više liči. A normalno je da liči, jer Sunce je neku malu najpre moć dobilo, pa od svoje jedine ambicije da do najuzvišenije tačke dodje sa koje pogled dopire daleko, do one iste tačke na kojoj bi Sunce ovo na nebesima da može samo od sebe nekad najradije zastalo i divilo se sebi, u tom Zenitu, u tom podnevu, ono zabljesnuto sobom lišeno svake samilosti postaje. Jer nema Sunce milosti, a kako idete ka Istoku gde su leta vrelija, i vladari duže vladaju. Razmislite. Otuda je večna muka svih naroda da pravog vodju sebi izaberu, no priroda metafizička i kosmička je takva i ne treba se na vodje ljutiti. Već.. narod da se seti.

Da se seti da mu Sunce ni ne treba, nego Jupiter. Nije Sunce povelo narod ka Sent Andreji, nego Jupiter u liku vladike Arsenija Čarnojevića. Nije Sunce izvelo onaj starozavetni Exodus iz egipatskog ropstva, nego Jupiter – Mojsije. Zakonodavac. Pisac. Mudrac. Da li je Gandi bio Sunce ili Jupiter? Pravnik, mudrac, pacifista. Narod je gladan duhovnog vodje, a ne idejnog. Dok Sunce vlada, korporacije vladaju, sve što neku moć i vlast nameće. Kada Jupiter vlada, kultura vlada. Mesec prirodno želi Jupitera, jer je Jupiter u Mesečevom znaku, u Mesečevoj kući – znaku Raka, egzaltiran. To je prirodno vodja naroda koji spašava.

A vreme u kome smo se sada zatekli, ne samo što nam ne daje da vidimo makar jednog čoveka Jupitera u vlasti, već je i narod ogrubeo od Sunca, dušu Meseca isušio, spržio vlašću i Sunčevom slavom misleći da je njegova, baš kao što i Mesec umisli da je zvezda samo zato što tek nekakav odbljesak sunčeve svetlosti dalje šalje. Pa tako i narod, dobije nešto malo moći, direktorskih pozicija, i već sanja ambiciju taštu i raduje se svom hirovitom tronu koji je tek trončić plaćen gubitkom samilosti i dobrote. Udje čovek vrlo lako u svoje Sunce i kad nije u politici, jer svoju imperiju dalje stvara, još jedan ’stančić’, još jedan autić, ma još jedno putovanjce, i ne oseti kako u toj zaslepljenosti sobom i svojom budućom imperijom sa svime velikim i veličanstvenim naizgled gubi samilosti i od bljeska ne vidi više komšiju koji i dalje prebija kraj sa krajem. A Jupiter negde ipak sanja, jer u Raku svak sanja pa i on, da možda i taj dodje dan… u junu će ući u Raka. Lično, radujem mu se kao nekome ko se vraća da nešto malo što se da spasiti – spase. Spasitelj. Drugo ime za Isusa kada se o njemu kao Jupiteru priča.Zato, ne zaboravite dobrotu i dušu svoju, idu grdni dani. Čekajte spremni dušom Jupitera u Raku. A Sunce svoje pošteno pustite da raste u svojoj taštini dok ga drugi hvale. Pa umesto da se sa Suncem recimo u 11. kući hvalite kako imate jake i uticajne prijatelje, budite vi uticajan prijatelj drugima i njima dajte svoju moć, organizujte im život, pomozite a oni će da vas slave, i ta slava će trajati više nego ma koja koju sami sebi pripisujete. Ako je u 3. kući, delite znanje i informacije, pišite, stvarajte, dajte slavu bratu, svakom ko pita za pomoć il’ savet, a oni će vas slaviti. Ako je u 7. kući, umesto da se takmičite sa partnerom dajte mu Sunce. Budite njegova slava koja mu se divi i pomaže da organizovan i red nad redom postane. Pa će otuda i slavna ljubav vaša biti. Ko god da je rekao da iza uspešnog muškarca stoji jedna uspešna žena, morao je imati ženu sa Suncem u 7. kući. A Sunce u 5. kući, neka se pokloni publici vernoj, neka skromno zahvali na aplauzu, neka bahato u tom sportu, glumi, teatru i ma čemu nikada ne postane. I najveći su se poklanjali i zahvaljivali dok je u tišini njihvoog bića ego prštao vatrometom radosti i ponosa, sasvim prirodnog.

Jer sve što je Sunce oduvek htelo je da svoju pozornicu nadje, da showman bude, pa baš zato su mnogi američki predsednici bili glumci, jednu pozornicu zamenivši drugom, a i naši se penju na bine da pevaju, sviraju, u realitima učestvuju. Sećam se kada je Milekić kada su Miloševića odveli u Hag rekao „njegov show tek počinje, odjednom će ga gledati milioni u prenosima, dobija svoju pozornicu, samo će ga učiniti vitalnijim.“ Zato je Sunce sujeta svakog glumca, potpuno opravdana, i svakog sportiste koji plače kada gubi. Ali i glumac i sportista znaju da bez Meseca – naroda, nema njegove slave, pa se tu Sunce može održati potpuno zdravim. ‘Nema svrhe Sunce ni na nebu da nije nas kojima sija’, parafraziram Ničea, a tako ni oduševljenog glumca bez publike, ni tima bez navijača, ni vladara na kraju bez naroda da ga izabere, ali samo da ga izabere i u tome je sva razlika! Ali svi oni, ili, svi mi – trebamo Jupitera da nam pokaže Put… a on je oduvek tu, u kulturi. Kultura čuva prave vrednosti. I kada tome narod bude dao moć, onda… idemo dalje!

…i kad radis nemoj hvatati na staru slavu
i kada mislis osloni se na svoju glavu
Zaboravi proslost, zaboravi strah
nemoj da trazis od ljudi previse
svima je hrana usla na pupak
i kada jedes nemoj progutati svoje prste
i kada ljubis, pazi
to su mozda tvoje usne
Seti se s kim si, seti se gde
nije sad vreme ko pre
ovo je vreme za promene…

Počelo je leto. Kalnedarski, nebeski, hormonski. Sunce dok je u Raku – mašta podstiče lučenje hormona, otuda su Rakovi fantasy addicted, a i svako od nas u julu oseća kardinalnu vodu, stvaralačku, prokreativnu, inicijatorsku. To je voda u kojoj devet meseci rastemo, to je voda života jer je tu Sunce. To je i voda kao more, kao bazen, kao znoj, kao vlažan i dug poljubac na rivi pod sjajem punog meseca, kao pune čaše i pune oči koje cakle od suza. Duša puna, prepuna. Staklo se lomi, tečnost preliva, kafane i vinarije ne zavrću slavinu, samo toče. Ali ove godine, jul će nas Rakom preplaviti. Osim Sunca, tu su već i Merkur (link za tekst o Merkuru u Raku), Jupiter (koji za 3 dana ulazi u Raka), a od 15. jula i Mars. ‘San letnje noći’ bi više odgovarao Mesecu u Lavu u 12. kući, dok je ovakva slika na nebu jedan prenatalni vapaj iz utrobe i nesvesna potreba da se u tu istu utrobu vratimo. Praiskonska potreba da budemo nevini, čisti. Ovo je sigurno svaka tužna pesma koja upućuje gnev ka životu koji je trebalo da bude dobar prema nama, ali on nije i zato:

“Mother should I build the wall?
Mother should I run for President?
Mother should I trust the government?
Mother will they put me in the firing mine?
Oooh ahh,
Is it just a waste of time?”

(Pink Floyd – Mother)

Ali vreme prolazi i čovek ide, odrasta, stiče iskustva, voli, mrzi, vezuje se, odlazi, uspinje, pada, laže. Sam je. Ni majke nema više da ga privije uza sebe, a možda je nikada nije ni bilo. On je isti onaj dečak (“I’m just a poor boy and nobody loves me, he’s just a poor boy from a poor family, spare him his life from this monstrosity”).

art-credits: Igor Morski

I on čeka dobro da se desi, ali ne ume da ga vidi više.

“Is this the real life?
Is this just fantasy?
Caught in a landslide
No escape from reality.”

Oslepeo je unutrašnji vid jer je duša u ožiljcima ogrubela kao i sve što hiljadu puta zarasta. Čezne za svojom čistotom. Za svojim izvorom dobrote. Ali saznaje negde usput čovek da takav Život neokaljan i blag nikome nije dat, pa baš zato Mars ulaskom u Raka bi da polomi sve čaše dok ne vidi krv, jer nema dobrote više na svetu. U stvari, da li ju je ikada bilo, ili smo samo brižljivo bili umotani u posteljicu života i čvrsto vezani pupčanom vrpcom za majku i sve pseudo majke u partnerima, prijateljima, državi kao majci, uzimajući zaštitu koja je bila samo opna da ne vidimo svoje pravo lice. Ko smo? Zar je moguće da smo zli? “Ja nisam takav!” Koliko puta čujemo sebe ili druge da izgovaraju ovo. I to tako, da nas niko nije ni pitao. Kao da se unapred branimo mogućeg sudjenja.  Strah koji progovara, koji želi da veruje da u sebi ne nosi zlo, ni zrno zla. Ali onda, sasvim iznenada baš on – taj lik tako dobar,čini zlo. Manje ili veće, verbalno ili delom, ali ga čini.  Jer čineći ga drugima, sebe uvek unakažava nemilosrdno, slab da se izbori sa životom koji zahteva i gordost i borbu i nemilosrdnost ambicija, tiransku volju, nalik Suncu koji nam život i daje. Ali kako kad on nikada nije bio čovek Sunca, već Meseca.

“Mama, ooo (anyway the wind blows)
I don’t want to die
I sometimes wish I’d never been born at all”

(Queen – Bohemian Rhapsody)

Medjutim…

Kada bi se samo setio svih životnih dobiti i sreća na kojima su mu zavideli, onih toplih letnjih večeri kada je smehom punio život, onih fantastičnih reči koje je urezao u srce i nosio kao veru u ljubav i sreću, i onih magičnih očiju koje su ga duboko u stomaku uznemiravale i zbog kojih je bio zahvalan što je živ, što ona postoji, što ima ljudi na ovom svetu pa je tako lud od sreće izlazio napolje i grlio ljude srećan što su tu, pa od sreće čašćavao ture pića, gradio dom svoj i bio srećan što nas je toliko na svetu, toliko, da potraga i lutanja sva, sva čekanja i samoće vrede zbog tih očiju. Pa vam je tada, onako najiskrenije kako dete samo može poželeo jednu istu takvu ljubav. I kada bi se samo setio mirisa doma i onog najprijatnijeg vibriranja pod kožom kada bi se noću pod sjajem uličnih svetiljki vraćao iz daljine u rodni grad koji će kasnije pljuvati i vredjati, razumeo bi svoju nezahvalnost koja ne ide iz gordosti i taštine, već jedne možda najpokvarenije ljudima date osobine da nam dobrote i ljubavi i sreće nikada – ali nikada nije dovoljno! I umesto da smo zahvalni na onom piću koje smo popili na račun kuće u nekom lokalu a da neznamo ni zašto, i onoj ruci koja nam je pružila zagrljaj ili ma kakav spas, eto nas gde besnimo, poput besnih pasa što ne dobijamo još i više. Pa još razulareno vredjamo život sam, psujemo ga “Jebem ti život!” je njegova omiljena psovka, iako ne zna da baš on najmanje razloga možda ima da je ikada izgovori! Samo li mu ponudite jednu fiktivnu trampu da vi dobijete njegov život a on vaš – videćete smešak na njegovim usnama koji odaje ovog starog licimera u svakome od nas jer na tako nešto nikada ne bi pristao. Videćete nezahvalnika, u stalnoj potrazi za izgovorima. Žrtvu, u stalnom progonu krivaca. Videćete inat deteta koje samo sebe od rodjenja kažnjava jer ne umeda izadje iz materice, da se rodi i baš sve to što oseća stvori – već iz mraka napada i kritikuje jer mu ga drugi nisu stvorili.

Zato je vrlo važan jul, jer će nas emocije preplaviti i biće sijaset scenarija u kojima se možemo osećati kao žrtve. Gotovo je komično da BusPlus baš od dana kada Mars ulazi u Raka uvodi strog režim, kontrolora na jedan autobus, pa eto dece koja vuku svoje nevidljive pupčane vrpce i idu od 15. jula u rat protiv BusPlusa, umesto da ljube i vole i stvaraju. Naravno da mora tada doći do trigera za masovna okupljanja, demonstracije gde narod trpi udarce, a u svetu nekad državu zameni i proroda – na kraju, zar priroda takodje nije majka koja je gnevna i ponekad sklona abortusu! Pa ne čekajte u Amerikama i kriznim područjima da taj kovitlac, talas, šta god dodje i da mu se inatom suprotstavite jer ludačka je hrabrost Marsa u Raku – to je hrabrost u fikciji i nerealnim situacijama da se hrabrost dokazuje.  A sve ide iz arhetipske potrebe da se majka umilostivi, bilo priroda ili država, da nas uzme nazad duboko u svoju utrobu i obmota onom posteljicom koja je šaputala da će sve biti dobro. Tu se dobro ranjava, tu se dobar čovek sprema na bacanje u smrt kako bi sve majke na svetu kaznio jer nema brige ni nege ni ljubavi. Jer apatridska je njegova sudbina dok u duši patriota i zaljubljenik u one uspomene koje samo u njegovom zavičaju žive želi da uništi, da satre i udavi. Pa mrzi zemlju svoju. Pa prezire ljude svoje, a trebao je biti vodja. Trebao je biti on onaj koji je iz ljubavi najpatvorenije ka ljudima krenuo rešen da ih spasi. No evo ga gde pušta da ga ljudi razapinju i gotovo da likuje kada ga kamenjem gadjaju. Ima nečeg egoističnog i u tome što je Isus znao da će ljudi biti krivi jednog dana što su razapeli dobrog čoveka, pa baš tako i on sada gotovo uživa u linču i pušta da traje. I to je upravo ono što će se mnogima dešavati, da ni krivi ni dužni budu napadani, i ljubav njihova prema tom bolu neprihvatanja, neprepoznavanja, mada potpunoj prividnoj jer mu ništa na svetu neće pomoći da ljude ikada istinski omrzne, kao ni majku, kao ni zemlju u kojoj živi.

A put postoji. Zahvalnost za ljude oko njega koje on i dalje ne vidi da su mu prijatelji i gotovo porodica jedna, već uporno priča o svojoj apsolutnoj samoći.  Zahvalnost za snove, za darove kojima obično u umetnosti, muzici, spisateljskom inspiriše mase. “Ah.. ne.. Kakav talenat! To ne vredni ništa!” reći će vam, a možda i razume da je samo on oduvek bio onaj koji je u ime naroda govorio, u ime života stvarao, u ime porodice kod sebe sakupljao razne likove, ili im pomogao, ne da bi bio on prihvaćen, već da bi druge naučio da nikada nisi sam. Da bi drugima stavio do znanja da je porodica tamo gde su tvoji ljudi, da bi ih oslobodio te iluzorne i ograničavcajuće, hendikepirajuće potrebe da se majci vrate, da se pod majčin skut sakriju već da joj večito na životu budu zahvalni. Oni su nekad majke i to velike majke koje hrabe, brinu, daju, vole, spašavaju, ali tek kada se oslobode gneva, kada patnju i bol pretvore u dobrotu i ljubav koja iz njihovih očiju uvek, ali uvek jasno se očitava. Čak i kada zlo čine, to je i dlaje odsjaj zalutale duše koja nije prigrlila život, čekajući da život prigrli nju, pa se besom okovala. Ali da do toga ne bi došlo, prigrlite život i svoj san. Ne dajte da vas ubede da ste nerealni, da ste naivni ili glupi što imate svoj san.

Jupiter je zato tu da svakoga od nas osnaži, da veru u dobrotu vrati, da mač u ruke uzme i umesto da sudi svetu, ovog puta – preseče pupčanu vrpcu u Raku i konačno udahne život. Blagosilja Jupiter sada svakog ko to bude umeo, ako nije već, a ko jeste – eto vas da baš ovakvima oko sebe pomažete da se poptuno u plodovoj mutnoj vodi ne udave.

Čuvajte se sada samo sebe. Sve se sada doživljava lično kod onih koji tu kolevku još nisu napustili. Ovo je razbijanje kolevki, ovo je odvajanje i čupanje iz utrobe (slika abortusa i pobačaja pa trudnice neka miruju) ali arhetipski potreba da ne čekamo na život da se desi nego da ga “desimo sebi”. Možda ćemo razočarati roditelje, možda su od nas očekivali više – ali tek kada nam to ne bude bio problem, kada metaforički ubijemo oca i majku u sebi (kao u svim bajkama i mitovima) i uspemo da ih šokiramo, da uradimo nešto svesno i željeno što znamo da oni ne bi podržali, život se dešava u svoj punoj snazi, do tada smo samo prosjaci na pragu života sa koga nikako da se mrdnemo. Biti svestan je prva pomoć, jer tek svesni mogu uhvatiti sebe u samosažaljenju i istog časa ga pretvoriti u sreću i radost individualizma, slobode i vriske poput one na toboganu na koji život u stvari najviše i liči. “Život je kao bombonjera. Nikad ne znaš šta ćeš da dobiješ” kazao je Forest Gamp pre neko veče na TV-u, ali baš to je ono što esenciju i klicu života sada i čini moćnom. Ta tako divna neizvesnost, kao u vreloj letnjoj noći na nekoj obali dok uzbudjenost raste kao  kod najžednijeg dok mu konobar smireno toči vodu i ne sluti na grč u njegovoj ruci spreman da u jednom gutljaju sve u sebe ulije. Te žile života koje pulsiraju i kada mu se (životu) rugamo. Žedj za životom kome na putu stojimo samo mi.

• Inače, što se BusPlus-a tiče, stvar je jasna. To je put kojim se dalje jedino ide. Neće se sigurno vratiti staro vreme, niti papirnate kartice za prevoz. Vremenom će stari i nezaposleni i oni kojima će život u prestonici sigurno postati preskup i neizdrživ otići iz grada – Uran u Ovnu 90 PLuton u Jarcu je to. Gradovi ostaju zaposlenima, da rade i privredjuju i donose gradu. Zaposlenima, situiranima i onima koji mogu da podnesu da u njemu žive. To je ono što će biti. Zato je borba za pravdu i protiv sistema – verujte, samo otisak prošlog vremena i prevazidjenih ideologija. Sada je nastupilo novo vreme u kome se čovek bori za drugog čoveka. Vreme humanosti i individualizma. Svako ko je pomogao sebi, pomaže dalje drugima… ako mu dozvole.

art-credits: Jadurani Devi Dasi

Saturn u Škorpionu u egzaktnom trigonu sa Neptunom u Ribama i Jupiterom u Raku – svi na 4 stepena znaka.

Kad? Pa evo sad. :)
Vraća se Saturn, jer on se uvek nekud vraća zato i veruje u večno vraćanje svega i da nema novih puteva, kad svi vode Istom, i dakle vraća se sad u Škorpionu sa neke sahrane. Tuga ožalošćenih njega umara, već je bio on tu, prisustvovao vekovnim plačevima i tugama, masovnim nesrećama i epidemijama, nagledao se bola na licima onih koji ostaju – a o miru preminulih gotovo da ne misli jer oni u njegovom univerzumu upravo odlaskom nadjoše svoj mir. I zato je došapnuo celom svetu tu skraćenicu “RIP” – počivaj u miru, koja kod svih naroda će uvek značiti isto. Mir i Smrt je isto. I već ne primećuje kako zaostaje prilično za povorkom dok zagledan u nihil tuge oseća po ko zna koji put samoću onoga koji je svakoga dana zagledan u crnilo i smrt. I taman da ubrza, mada oseti kako odustaje od te namere pre nego je i pokuša, kad mu leptir predivnih boja sleće na rame. Zagolica ga po vratu i on se seti neke priče svoje bake o tome kako se duh neke devojke koja je mlada umrla stalno javljao u vidu leptira. “Ali to je bio uvek isti taj leptir sa crnom tufnom i žutim krilima”, kao da je i sad čuje pa nežno pruži prst, a leptir slete na njega.
Vera.. pomisli on. Pa se seti da je baka stalno davala neke meleme i skidala deci bradavice uspešno, da su čak iz drugih sela dolazili do nje. Seti se kako je i neki nepokretni prohodao i da su svi samo o tome mesecima pričali, a on tada dete, nije shvatio zašto je to toliko bilo neverovatno. Pa tek sad u sebi prizna da on vere ima oduvek, i da za njega čuda zato ne postoje. Da bi nešto bilo čudo moraš da si nevernik, valjda se zato čuda nevernicima najčešće i dešavaju. Ne bi li im dokaz pravo sa tih nespoznajnih izvora božanskih moći, i svakog isceljenja došao i neveru izlečio. Da, zbog te vere je odbio da bude učitelj kada su ga svi nagovarali i molili, preklinjali. Rekao im je “Ljudi, to što sam ja naučio i do čega sam došao… nije to ništa, verujte! To možete i vi! Ma svako od vas može! Nemam ja nikakve darove niti sam i po čemu drugačiji od ma kog od vas. Sve će to samo doći do vas kao veština i znanje, ako bude trebalo i ako budete hteli. A naučiti možete samo onoga koji hoće, a taj što hoće – sigurno će svoje znanje sresti u iskustvu i sa mnom i bez mene.” “Sve je u htenju…”, pa dodade tiho, “…i veri”. Pa prekrsti ruke na ledja, i u to spazi ogromnu bolničku zgradu pred sobom, odmah do groblja. Namah pomisli da mu se ova slika već desila, da je deja vu, ali onda shvati da baš u svim gradovima bolnice i groblja ne mogu biti daleko. Sve gradske bolnice su u blizini groblja. Pa kako mu je um ciničan nasmeja se tome kao dobrom crnom humoru, ali mudrost pretegnu pa shvati još nešto – da je bol onih koji patnju spoznaju potpuno sami u bolničkim sobama i prizvala veru da bude negde blizu. Jer bol i vera idu ruku pod ruku od nastanka sveta.
Samo je na čoveku da čuje taj glas, da vidi tog leptira, da poveruje da je vera najmoćniji lek ikada dat čovečanstvu. Zato svaka tradicija (Saturn) svoje rituale i običaje ima, jer bez njih, tradicija je samo kodeks kao i svaki drugi.
I vodio bi on taj solilokvijum još dugo da pred njega ne izlete Jupiter, sa koferima, oduševljen i iznenadjenog lica kao da je upravo video boga samog! Pa još iz daljine, ne stigavši od nestrpljenja da sačeka da mu se približi poče da širi ruke i da mu priča o tome kako se upravo vratio sa puta, bio je u Južnoj Americi, baš tamo negde Brazil, Peru, Argentina, sreo šamane i vidare razne, od njih naučio svašta i doneo, pa mu pokaza, flašu neke peruanske rakije sa zmijskim otrovom koja provereno leči sterilitet! Radjanje! Radjanje treba svetu, pa se izgrliše i nastaviše svojim putem, on – koji je video sve tuge i sahrane i više mrtvih nego živih, i ovaj drugi što ode da uloži novac koji mu je Neptunom u Ribama na čistu sreću pao šaka u nekoj kockarnici na Azurnoj obali, pa reši da ga uloži u porodilište! Radjanje i Smrt, a izmedju njih Vera. Večnost i Tajna, i poruka – sve je u redu. Sve je oduvek u redu.

A jedan arheolog, sam u nekim iskopinama, upravo otkri čitav grad. Ili je možda ipak ronilac koji blago neko davno sakriveno i pobacano na morskom dnu nadje. Tajne su svuda oko nas. I neprestano je njihovo otkrivanje. A svako novo otkrivanje, strah umanjuje verom i život verom tom istom oblaže.

Jupiter je ušao danas u Lava. Od 16. jula ove, pa do 11. avgusta sledeće godine biće u ovom znaku. U stvari, neće biti ni u kakvom znaku, biće na pozornici, na koncertnoj bini, možda u pozorištu, ili bioskopu dok vaše oči iz mraka budu poput reflektora usmerene ka životu sa velikog platna, koji niko nije razumeo poput njega. Njegova pozornica će u narednih godinu dana biti i svaka ulica kao otvoreno, javno mesto gde svet živi, prolazi, voli, mrzi, sastaje se i rastaje. Pa svaki trg, plato, dvorište školsko ili ono sportsko, učionice, amfiteatri, sudnice, pa hipodromi, stadioni, možda i neka klupa u parku ako se na nju popnete na očigled svih i nešto ispričate, ali ispričate na poseban način. Teatralno i ubedljivo, a opet dostojanstveno – kao da je to sasvim normalna stvar. A ovog časa, njegova pozornica je ova strana. Evo ga – hoće da vam se predstavi. On koji se predstavlja kratko rečima, a moćno delima – jer on beše onaj što je rekao “Neka dela umesto mene govore!” Za razliku od Jupitera u Jarcu koji će svoju mudrost i istinu predati ljudima kada već bude na pragu starosti, sede brade, za razliku od Jupitera u Srelcu koji je istinu našao u dobru, i nada se stidu da ga životu nauči preko savesti, ovde istinu o životu priča dete.

I to, dete kao detinjstvo i mladost, dete kao sloboda i radost, kao radoznalost i ushićenost u radoznalosti i istraživanju života, jer samo će dete podići kamen i zagledati se u horde buba i larvi. Kad odrastemo, to više ne radimo. Dakle to dete, to nestašno, čupavo, nasmejano i zacenjeno od plača dete, to dete sa bezbroj pitanja i to dete koje ponekad ispusti dubok udah/izdah, što znači da je upravo dušom malo poraslo – to je dete o kome sada pričam. To takvo dete je znak Lava. Dete kao dete dok ne napusti roditeljske okrilje zbog školovanja ili avanture i kakve čudne putanje u životu. I to takvo dete ovde je pokriveno Jupiterom. Pa osim što mu Jupiter u tom ranom dobu donosi malo više putovanja nego što je uobičajeno, jer ne retko se i seljaka zajedno sa porodicom (tako da usput nauči i dva tri jezika, sretne možda više različitih naroda, kultura, doživi sebe kosmopolitom pre nego i sazna da ta reč postoji, ili pohadja tri sekcije plus treninzi i redovna škola), on mu sada daje nešto zaista posebno, nesvakidašnje, a to je da sve što će ikada naučiti o životu, sve što život jeste, sve tajne života, zamke, taktike, strategije, moći i slabosti – spozna i vidi još u detinjstvu i mladosti. Sve nevinosti još tada bivaju izgubljene, sem jedne. A ta jedna je nevinost srca, srca koje je od Lava i koje iskreno i dečije ostaje zauvek, spremno da odano i srčano voli svaki put iznova i iznova.

I još kao dete, Jupiter u Lavu je video da sreća živi tamo gde ima života: medju ljudima i u njihovim pričama o tome šta im se dešava. Kada je prvi put uvideo da se ti životi medjusobno razlikuju svi do jednoga, dao je zauvek sebi pravo da i njegov bude drugačiji. Čak se zarekao da će sigurno biti drugačiji, i da nikako ne sme da bude nalik bilo čemu što je već video, ali i da će taj njegov život, biti vredan priče i prepričavanja. I stvarno, više se oko toga nikada nije pitao. Pitanje identiteta je kod njega dobilo svoju zvezdu velikog sjaja dosta rano. I sve ste mogli da mu kažete sem da je “još mali za neke stvari.” To je samo sebi ostavljao za pravo ako bi mu od vas trebao oproštaj za neki nestašluk, onda bi došao svestan da je uradio lošu stvar, sa grimasom najtužnijeg siročeta i rekao “ali ja sam mali..” Grimase, gestikulacija, promena jačine glasa, korišćenje odredjenih reči u odredjenom momentu, pevušenje – postala mu je omiljena zabava i svi su govorili, “vidi ga, rodjen glumac!”.
Stajao bi pred ogledalom i vodio debate, jer neko je morao da ga vidi, neko je morao da ga gleda – pa makar to bio i njegov sopstveni odraz dok nema ostalih. Išao bi za vama i imitirao vas, oponašao u pokretima, i radovao onda kada bi ste se nasmejali. Posebno je voleo da vas uplaši od kad je saznao da ima to nešto u ljudima što voli da se plaši. Njega samog je medjutim, bilo teško i skoro nemoguće uplašiti. Šta god probali on bi se sit ismejao, ali zato je bilo tako lako razočarati ga, povrediti, zariti mu nož u srce sitnim nepažnjama il’ neispunjenim obećanjima. Ali verujte, da ni tada on nije ni pomislio da ga ne volite jer ste propustili da mu jednom po povratku sa posla kupite sličice fudbalera za album, već je gorko plakao jer vam nije stalo, nije toliko neizmerno beskonačno svemoguće do neba i dalje od neba stalo da ga obradujete, jer nema šta on ne bi učinio da izanimira, obraduje, unese smeh u dom. Pa ipak nikada neće postati kao vi, već je on onaj što će sutra preći hiljadu kilometara da donese neku čokoladu svojoj devojci ili neki retki cvet o kome mu je pričala. Jer, smeh je mudrost i samo smeh i radost donose ljudima oduševljenje i zahvalnost prelepu što su živi, pa kada im se sreća desi, evo ih gde su nasmejani što i to doživeše.

O, kako je samo bio mali kada je to shvatio! Tako mali, a tako velika mudrost već je imala monopol u njegovom srcu. Mudrost da svi ljudi, ali svi, baš svi ljudi bez izuzetka su bića ka radosti, ka životu, ka oduševljenju. Da svi vape za srećom! Kasnije će se i uveriti da jedno takvo oduševljenje može čoveka skinuti sa konopca i vratiti sa mosta na koji je krenuo da se sa njega baci. Pada mi na pamet koliko danas Jupitera u Lavu odlazi redovno kod svog psihologa, psihoterapueta gde rešava traume iz detinjstva kojih u stvari nema. Ovo je vitalno i zdravo odrastanje, pa se upravo smejem na glas, jer ne zna psihoterapeut da je ovom našem liku samo publika potrebna. I kako bi šta novo video, zaticali ste ga da to i on radi, ponavlja, uči, dok ne savlada. Jer on nikada ne pokušava. On ili radi ili ne radi. Ili uspeva ili ni ne počinje. Pa ga zatekoste da žonglira, igra karte, čita i uči slova sam, piskara, crta, popravlja, hukće, buni se, izležava sa sve prekrštenim rukama ispod glave i nogama na jastuku, priča engleski onako kako ume, penje se na drvo, igra šah sam protiv sebe, kuva kafu, pilotira po kući raširenih ruku (što nekim Jupiterima u Lavu sutra postade zanimanje), i ljubi. Da, on je ono dete zbog koga vam je vaspitačica prišla i tiho šapnula da ga je videla da je danas ljubio devojčice koje su strpljivo čekale na taj poljubac, bez ljutnje što nisu jedine. Još tada je znao za fer plej. A da li to znači da neće biti veran sutra? Ne. Da li sve ovo ostalo znači da je umetnička duša, ili budući naučnik jer sve sam uči od detinjstva? Ne. A, možda je sportista ili pravnik sutra jer ste videli kako ume da zavodi red u dvorištu? Ne. Ne. Ne. i Ne. Pa dobro, onda je… ? Oponašatelj života. Večiti. Beskrajni. Svega što je život. On je sve to i još više od toga. Rešen da se nikada i ni po koju cenu ne zadrži samo na jednom znanju – on je onaj koji o svemu želi da zna sve. A profesija kojom će se baviti, gotovo da nije bitna – jer ga neće odrediti. Profesija je samo uloga koju je izabrao kao odgovarajuću i to isključivo po publici, po ciljnoj grupi kojoj najviše želi da se obrati. Čija srca želi da uzbudi, čija srca hoće da osvoji, čije oči želi da ga vide i koga da iskreno zadivi jer ima čime – to će odrediti profesiju.

Pa bude li želeo da njegova publika budu mladi ljudi, eto ga u školama i na fakultetima kao omiljenog profesora što ma koji predmet da predaje naučio ih je najviše životu. Bude li hteo u muške redove da tamo demonstrira hrabrost i mudrost zajedno, eno ga u vojnim ili političkim strujama, u sudnicama, i sličnim organizacijama visoke hijerarhije, organizacije. Bude li hteo da osvoji ženska srca – dohvatiće se pisanja, pera i priče, režije, pozorišta, umetnosti jer da – on je taj što priču ima, a pisati zna i bez dana škole kreativnog pisanja. I najčešće, iako nije pravilo, ali najčešće, ako je muškog pola dohvati se filma, umetnosti i literature, a žensko sa Jupiterom u Lavu ovih moćnih struktura što vladaju svetom pa završi kao direktor svetskih organizacija i bitna karika u lancu ishrane moći u životu i volje za životom. U sudnici će biti samo zato što nije prošao glumu, a u glumi jer bi da bude i kraljević i prosjak i lopov i zavodnik, a nekada iz glume ode medju poltičare kao što je slučaj čest u Americi.  A to što će se često naći i medju sportistima, već pomenutim pilotima (i čeka onaj aplauz u avionu i danas iako nije više kul (niko ne zna zašto) da se plješće), medju tv licima, gde se obraća svima i zabavlja mase dok puni gledanošću kasu kuće za koju radi, ili ima svoju tezgu na pijaci na kojoj prodaje od zlata jabuku Delišes ili radi u nekom lokalu, bilo zlatari, prodavnici sportske opreme ili kazinu, ili vozi trolejbus 21 do Učiteljskog naselja ili 28-cu do Profesorske kolonije, tamo je jer život je tamo, tamo je njegova pozornica, njegova publika, tamo su priče slatke i sočne, gorke i teške, tamo je život koji svakodnevno proverava da je ostao takav kakvog ga je upamtio, nepredvidiv u svojim namerama, izazovan i nameračen da traje, baš kao i on sam. Ovo je i matori taksista koji je mom prijatelju nedavno na pitanje “Kako je?” odgovorio “Još sam u igri!” i namignuo. Jer zna ovaj Jupiter da je samo igra mudrost i da je život jedan veliki playground, a čovek homo ludens, biće igre, koje taj plamen deteta koje jedino ume da igra igru – mora da sačuva kako zna i ume i time sačuva sebe. Jer izgubiti samog sebe je najveći od svih rizika koji se ne isplati.

I to je bio sledeći cilj koji je sebi postavio – radost i oduševljenje šarenolikošću koju život donosi. Divna smena godišnjih doba, radost i suze, ljubav i samoća, uspesi i porazi, bogatstvo i očajne besparice, sve to je podjednako voleo i baš zato – ni od čega se nije plašio. Jer sve je to bio život. A bio je jako, jako mlad i kada se prvi put susreo sa tragičnim koji svaki život nosi. I nije bilo moguće prevariti ga. “Baka je umrla, jel da?” iako ste se trudili da sakrijete suze. Koliko vam se cepalo srce što dete mora da primi takve vesti, toliko ste se naježili od te mudre glave koja je odmah zatim rekla, “…bila je stara i bolesna”, kao da pokušava da vam objasni realnost čitave situacije i da ste u nekom smislu mogli ovaj ishod i da predvidite. “Mama, a jel ćeš i ti umreti?” “Hoću..” “A tata?” “Da, i tata.” “A ja? Je l’ ću i ja umreti?” Kada je i na to dobio odgovor da svi ljudi umiru, ali da se to neće desiti još dugo dugo dugo, bio je zadovoljan odgovorom i to je bilo prvi i poslednji put da je radi sebe poveo razgovor na ovu temu. Ipak, od tog dana u njegov pogled se naselila odlučnost. Neka čudna rešenost. Kao da su te širom otvorene oči željne da vide svet, gladne života, toga dana dobile jasan fokus. Tada je upoznao konačnost. Onu koja se najteže upoznaje – sopstvenu, i zacrtao da će naći način da sebe makar malo produži. Delom, a ako se desi da dela nema, e pa biće dece, i to ne jedno već više, a neko će onda kao njegovo dete sad, tog Jupitera iskoristiti i delo stvoriti – i to se uvek i dogodi. Ako otac nije, sin će. Ako majka nije, ćerka će. Neustrašiv, i čak u ovim naopakim finansijskim vremenima, možda je on jedini koji ne čeka da se “srede okolnosti” pa da decu ima. Život je takav kakav je, i jedini način da se nešto promeni je – izazvati ga! Izazvati život sam, pokazati mu delom “Vidi, živote šta sam se usudio!” Pa život onda i uzvrati. Hrabrima ordenje, i neće hajati što će svet tu hrabrost sutra nazvati “srećom” jer baš tada kada je žena trebalo da se porodi, a on imao 20 godina mature, neki stari školski prijatelj, a uspešan biznismen, čuvši za njegovu tešku materijalnu situaciju ponudi mu da radi za njega i to baš neki fin posao. “Hrabrima život…”, pomisli on u sebi i nazdravi životu i svojoj odanosti u prijateljstvu.

I baš kao što nije mogao od malena da se odupre toj potrebi da prisluškuje razgovore koji se vode za stolom odraslih, kao odrastao ne može da se odupre prisluškivanju razgovora u mladalačkoj sobi. I baš kao što ga ni onda nisu kao ostalu decu terali na spavanje i dopuštali mu da sedi sa njima, evo gde i sada mu se prijatelji njegove dece poveravaju do tančina i sa njim vode razgovore koje ne mogu sa svojima kod kuće. Vitalnost mnoge dece, mnogih od nas zapravo, obezbedjena je u godinama “ranih jada” baš zahvaljujući nekom ovakvom tudjem ocu ili majci, koji su se odnekud pojavili i umeli da nas ohrabre osmehom, iskreno nam se obraduju, pomognu oko izbora škole i prvih ljubavnih patnji. Za koje smo uvek bili lepi, vredni, hrabri, pametni. Koji su jedan poseban nesagoriv optimizam vođen jasnim fokusom i planom i jedan realizam surove stvarnosti šta život jeste oplemenjen verom i hrabrošću prenosili na nas kao pelcer života samog. Govorili ti, da uvek i po svaku cenu budeš ono što jesi, da istupiš na svaku scenu hrabro, jer život je kabare, gde se samo dodeljuju i oduzimaju uloge, a ti svoju ne daj ni da ti dodele nego je dodeli sebi sam, niti da ti je oduzmu što će mnogi pokušati! Pokušaće da liče na tebe, da uzmu tvoju hrabrost i posebnost, ali ih spremno dočekaj jer neprijatelji postoje medju ljudima. I znaj, da to su samo njihove uloge u sceni izazova, da bi ti postao još jači. Izvrstan pedagog, koji smisla vidi u pripremi mladosti za život. Ili trener, svejedno. No pedagogija svakako prisutna kao dar, pa tako i roditeljstvo.

Pa vam je sada verovatno jasno, odakle je Miroslav Antić – otac generacija silnih, onaj što je razumeo sve što naši nisu, onaj koji je dizao moral kad treba, spremao na borbu i podržavao u patnji, čovek koji je razumeo Život i ceo mu se posvetio, raskrinkavši ga ne na slogove nego prasimbole, sebe vazda produžio da traje, i ja baš srećna što ga u ovakvom tekstu i kontekstu pominjem, i zahvaljujem njegovom Jupiteru u Lavu, a njemu samom koji je taj Jupiter u Lavu što pozornicu skriven od sveta, a prisutan u svakom ćošku nadje. I zahvalimo Bukovskom koji je od hipodroma do birtija nastupao i o životu nas učio, ne zaobilazeći sve ono pogano što nas u životu čeka, ne zaobilazeći prijateljicu Smrt (“Ovde smo da se smejemo u lice lošim izgledima i da živimo naše živote tako da smrt zadrhti od straha kada pomisli da nas uzme.”) Ovo mora biti deo zahvala, pominjanja svih onih sa Jupiterom u Lavu, jer Jupiter se zahvaljuje Lavu, svim očevima, i ovim “idealnim” koje smo sami nalazili po bioskopima i bibliotekama, i onima koje nam je život dodelio i poklonimo im se i zahvalimo na ŽIVOTU. O da, životu su nas ovi prvi učili, a život su nam oni drugi dali, dali od predali, a ne poklonili, kao i svi oni pre njih, i zahvalimo im i poklonimo im se svima.
Zahvalimo se i Skotu Fitzgeraldu i njegovim lekcijama romantične ljubavi koju će i ova godina Jupitera u Lavu mnogima da donese. Romantična ljubav, beskrajna inspiracija i imitacija života, gde je sve što je previše jedino dovoljno, gde je ludost adut jer igra za istinu, romantična ljubav zbog koje postajemo hrabriji i spremni za izazov jer romantična ljubav sada daje krila. Zahvalimo se Tagoreu kome je Jupiter u Lavu doneo i Nobelovu, a i mnogima je, što Nobela, što Zlatne medvede, Palme, gotovo da nema da je neko bez nagrade ili vrhunske slave koja traje još dugo nakon njihove smrti ostao. Zahvalimo njemu na ovim stihovima koje biram za danas iz njegovog Jupitera u Lavu:

Tamo gde je um neustrašiv i gde se glava visoko diže;
Tamo gde je znanje slobodno;
Tamo gde svet nije raskomadan uzanim domaćim zidovima;
Tamo gde reči izviru iz dubina istine;
Tamo gde neumorna borba pruža ruke ka savršenstvu;
Tamo gde jasni potok razuma nije zalutao u turobnoj peščanoj pustinji mrtvog naselja; Tamo gde ti vodiš um u večno rastuću misao i delanje -
Na tom nebu slobode, Oče moj, daj da se moja zemlja probudi.

I možda najautentičniji učitelj života, života bez straha, mudrac, šaman, kralj guštera, pesnik seksa i smrti, James Douglas Morrison, kome se isto sada zahvaljujemo, i koji je provocirao sve neslobodno u čoveku izazivajući ono porobljeno u ljudima od njih samih, na pobunu. Jer niko neće kao Jupiter u Lavu biti rešen da ostane veran i dosledan sebi, da postane jedno sa životom koji mu pulsira u venama. Bez kompromisa i potpuno samouvereno, braniće i čuvati život kao prvo i poslednje utočište dostojanstvene slobode. Zato je u ovoj godini važno da se tih lekcija pridržavamo.

Da romantičnu ljubav imamo, gde romantika NIJE sentimentalnost što u mašti nada se i u samoći priziva nežnost dok pesme piše. Romantična ljubav je viteški megdan dva života za tron, za moć, za obožavanje, ekskluzivnost, veličanstvenu pažnju i na javi san. Nedovoljnost prekomernosti i prekomernost dokazivanja, što će tek i samo ako je takvo postati dovoljno. Ako ste od onih koji se nadaju mirnim vezama, saradnji i ravnopravnosti, toga u narednih godinu dana biti neće. Oči sijaju iz Jupitera u Lavu tako da osvetljavaju put. Ovo su ljubavi na prvi pogled, zatim ovo su ljubavi na putovanjima, sa neočekivanim partnerima, gde je neočekivano nešto što smo do juče smatrali nemogućim iz predrasuda ili ko zna kakvih ograničenja samodatih. Ovo su one ljubavi koje inspirišu i druge, ovo je pozorište i potreba za vidljivošću pa se tajne veze takodje čine sasvim nemoguće. Sem ako sa ljubavlju dodira nemaju. Pa i ako je samo seks ono što to dvoje veže, onda neka je s duhom, filozofsko sportskim, fer plej jedan dogovorni, razgovorima dugim obogaćen. No ne zaljubljujte se ako već nije na prvi pogled krenuo taj plam, jer jedno od vas spremno je da voli, a možda i oboje, no nekome će se prvo posrećiti, pa gledajte da izranjavnjeni samo zbog sentimentalnosti i umišljanja preteranog ne ostanete. No budite laf, imajte stila, pa još poželite sreću i zahvalite na strastima i dugim noćima. Uzbuđenja vas čekaju ionako kako zakoračite van sigurnog doma. Izazovite sebe, izazovite svoj Život. Ne, ne znamo mi šta stvarno želimo, al’ vazda ubedjeni da imamo stavove i jasne principe ‘ovo volim, ovo ne volim’. “Slobodu na talon!”, dovikuje Jupiter u Lavu, “Poskidajte maske koje ste uzeli u zamenu da budete svesni šta osećate!”– poručuje sa bine JimMorrison, “You can’t always get what you want, but if you try sometimes, well, you might get what you need!” u glas pevaju Mick Jagger i Keith Richards, obojica Jupiter u Lavu. I učite. Puno učite. Radoznalost se isplati, a to znamo tek onda kada nas neki osmogodišnjak pita zašto je more slano i kako nastaju zvezde.

U ovih godinu dana će se i red pominjati, ali ne kao strogost i ne kao strah i trepet u cilju vladanja i još većeg ropstva, i ne red kao tradicija, i ne red kao “ko je stariji – taj prvi”. Ovo je red po slobodi da se naprave prioriteti, da lične želje koje u Lavu žive sada jasno osetimo i ka njima krenemo bez okolišanja. I šta želite stvarno? Umete li da navedete više od pet želja? Stavite ih na papir pa viidte nisu li možda to univerzalne želje čovečanstva ovog današnjeg, za kućom, novcem? Materijalne želje puste, samo da bi nam malo bilo lakše. Ajde neka želje na spisku budu omadjijane emocijama, da je to lista kako želite da se osećate, kako želite da vas svet vidi, kakvi da budete u dijalogu, kakvi u odnosu, kakvi na ulici. Na glas ih prepričajte sami sebi, kao u sudnici pred svedocima i publikom, gde treba da u sat vremena opravdate svoje želje inače vam sledi pogubljenje. Ubedite ih, ubedite sebe da znate o čemu pričate! Ovo je svakako godinu dana bez predaje, godinu dana apsolutne vere u pobedu, u život. Ako biste završili na sred nekog okeana usred brodoloma, da li biste plivali ili se prepustili vodi da vas dokrajči? Ovo je godina koja vraća volju, pobednički elan, traži i zahteva trijumfe! Jer samo uspeh, samo trijumf što je Lav, jača apetite (Jupiter) i traži ih još još još… nemojte mi reći da se nije desilo da nakon jednog položenog ispita, spremite još jedan za tri dana i položite. Jer ovo nije takmičenje sa životom, ovo je takmičenje za pobedu života a protiv lenjosti, letargije, uzaludnosti depresije, kukavičkog povlačenja pred preprekama. I nema načina drugog, pa ako rešite da se predate još na početku, onda se ne ljutite što vam Jupiter u Lavu ništa baš lepo nije doneo. Da, svet je džungla, i jedina škola. “Nemate neprijatelje? Oh, kako li ste samo dosadni… ” kaže Bette Davis, isto Jupiter u Lavu, kao i milion glumaca na ovom svetu. Zašto ne biste ove godine sebi nabavili svog prvog neprijatelja? Da, morali biste da ga zaslužite, tačno tako. Adaptiranim ulogama koje fituju svima sigurno nećete. Iskoračite. Jer samo ovaj Jupiter ispunjava želje srca. Samo Jupiter u Lavu. Ajde da za godinu dana ispričamo kako je neko došao do posla o kome mašta deset godina, ajde da je onaj avanturista otplovio ma kako ga gledao i smatrao ludim ceo svet, ajde da ona više nije sama nego je probudila svoj eros, svoju ljubav. Ajde da su ono dvoje dobili dete uprkos platama, ajde da se ono drugo dvoje usudilo na zajednički život. Ajde da… Ajde da budeš ti – ti. Nema garancije. Samo srce i hrabrost. Nema back upa. Samo si ti sam sebi back up. Imaš sebe, zar ti je drugo šta potrebno?

Ovo je godina u kojoj je bolje da te mrze ako je baš neophodno zbog onoga ko si, nego da te vole i dalje zbog onoga što nisi. I to je najvažnije. Ta sloboda i ljubav. Flertovi i ljubavi, zavodjenje i dopadanje sebi jer si oduvek takav sebi želeo da se dopadneš. Dopadanje sebi i što si sam sebi autoritet. Jupiter u Lavu poštuje samo one autoritete koje je sebi sam izabrao, ali ne i one koje mu nametnu. Tako da su konflikti sa nadredjenima lako mogući u ovih godinu dana. I onaj osećaj slobode što ne date da vas gnječe. Što ste se usudili. Oni koji se usude. Inače globalno, Jupiter u Lavu će onima koji se igraju već na ogromnim svetskim pozornicama, po dvorovima ili palatama doneti samo još više razloga za igru. Sve je kabare. Sve je cirkus, sve je game board, a mi često figurice koje završe pojedene ili na čekanju. Njihova vlast će rasti, jer su im i apetiti trijumfima porasli. Oni sebi pozornicu odavno napraviše, ali to sad nije bitno. Jer ovo nije godine u kojoj bi uopšte trebalo da se morališe i bavi njihovim životima. Šta se dešava na Britanskom dvoru, šta u Kremlju ili Beloj kući, nego šta se dešava u vašoj kući i vašem ličnom dvoru. Jer će ova godina omogućiti svakome ko bude dovoljno hrabar i ne shvata život toliko ozbiljno već shvata da je sve igra u kojoj se propušteni krugovi uglavnom teško nadoknadjuju, omogućiće mu da stvori svoju imperiju, svoje carstvo, da za godinu dana jasan plan ima, delo, manifest, svoj lični zakon, credo.

Ovo je godina u kojoj svet filma radi punom parom, jer je cela filmska industrija, taj veliki cirkus zvani Holivud ili Bolivud svejedno, ili Lukasov studio za čarolije, ili MGM sa Lavom u špici – ono što sada biva plodno. Jer kinematografija je jedina umetnost koja prenosi direktno život. Koja ga uvećava, intenzivira, naglašava, preuveličava, koja vam se podvlači pod kožu i komunicira sa svim čulima. Koja vas uzima onako kako život treba da vas uzme, i baš zato za svakog Jupitera u Lavu ima neka katedra na Fakultetu dramskih umetnosti. Bilo kamera, dramaturgija ili režija, a možda gluma. To je mesto sa koga će da ispriča priču. On, storyteller, koji ne izmišlja. Koji samo prenosi i povremeno preuveliča. Ali na postojeći dogadjaj, na postojeće likove, ne – on ne izmišlja. Zato stvaralaštvo koje iz igre dolazi, koje duhu slobode i ukidanja straha pred životom služi u narednih godinu dana traži dela, bilo da su to filmovi, knjige, scenarija, muzika, albumi, koncerti. Ali dela. Ne pokušaji. Zapamtite – nema pokušaja. Ili ste krenuli i ostvarićete ili niste u stvari ni počeli ma kako vi to videli. Ili ste pripremili tu izložbu koja vam uskoro putuje u New York, ili niste. Onda bar nadjite studio, nadjite i obezbedite sve što vam je potrebno, i ne zaboravite da tražite i od drugih da vam učine, pomognu, jer sada pomoć dolazi za ono što je stvar našeg srca. Ne, neće vam niko izaći u susret ako hirove hoćete da umirite, ako iz bahatosti ili kompleksa nešto mislite da želite. Ali ako krenete ka izazovu, odjednom imate punu podršku za koju niste ni znali.

Ovo je godina u kojoj znanje mora dobiti svoju satisfakciju. Pravo i hrabro znanje koje je već puno puta dokazalo da se publike ne boji, da bilo gde i bilo kada može sebi napraviti katedru, i još više da znanje mora cenjeno od pravih autoriteta da bude. Jer onoliko koliko je Suncu u Lavu važna slava, toliko je Jupiteru u Lavu važan ugled i ko mu taj ugled daje, ko su oni koji mu čast ukazuju. Jer šta je Jupiter u Lavu nego velike uvažene škole, sve kraljevske akademije, sve umetničke akademije, glumačke škole, što obavezno u nekim velelpnim izdanjima se nalaze, ili modernim pa opet upečatljivim. No otkuda sve to, pa zatošto je znanje nekada u svojoj genezi živelo na dvorovima. Živelo je u ulozi onog mudrog seoskog vrača ili kakvog poglavice što mudrošću se više nego lukom i strelom vodi. Što zna zakone prirode, reda u prirodi i poštuje svako drvo, svaku pticu. Ume da sebe u tom prirodnom poretku života vidi i zbog toga srećan bude. Onaj koji se nije odvojio od prirode, baš kao što se i niko od nas nije dovojio od prirode stvarno, samo je nismo dugo videli možda. Ali taj susret sa prirodnim, urodjeno uredjenim ostaje zauvek kao trag. Pa je baš tako i znanje krenulo odatle, glavešine su ga prenosile budućim glavešinama, onda bi se kasnije proširilo i eto na dvorovima lekara, astrologa, matematičara, astronoma, filozofa. Eto znanja koje u Lavu živi, koje Lavu služi i Lavu zahvaljuje jer ga poštuje i treba.

I bez obzira da li vam je u natalnom horoskopu Jupiter u Lavu ili ne, sve ovo je jedan mini scenario kroz koji će svako od nas prolaziti. Ovde su oči širom otvorene, ovde se realizam slavi i živi, a ne zabravljenost u ma kakve mistične odaje odakle žagor sa ulice ni ne dopire pa taman da mirno obavite meditaciju. Možete da meditirate, ali i da se zabavljate poput Oshoa, koji je mogao čitave mase da okuplja kao guru, a da pri tom ličnu veliku kolekciju rols rojseva ima. Jel.. Jupiter u Lavu. I dodao bi on, reci im i za seks. O seksu ne moram da pričam, seks se podrazumeva u narednih godinu dana jer je telesna strast ‘najsavršenija manifestacija želje za životom’ (Filip Rot), seme te volje koja otuda život nekada i stvara.

Ovo su biografije, filmovane ili igrane, ovo je čast svim velikanima na trgovima metropola. Ovo su metropole, od Singapura (The Lion City) do Pariza Grada Svetlosti, od Velike jabuke do Večnog grada Rima. Ovo je godina u kojoj ćemo putovati, od grada do grada, od pozornice do pozornice. Ovo je momenat kada kažemo “It’s really good to be here! And it’s really good to be anywhere!” Samo daleko od ustajalosti, daleko od poznatog ka nepoznatom. Godina avanture, bez jasnih planova, samo sa jasnim željama. A ako neka nova naidje i jačim plamenom zagreje dušu, ništa strašno, idemo za njom.

Boja Jupitera u Lavu, boja koja je deo njegovog stila, koja je njegov unutrašnji savez sa tamom i smrti koju poštuje kao pravog i poštovanja vrednog protivnika – je crna. Boja Sunca u Lavu je zlatna, i jarka. A Jupitera u Lavu – crna, tako da ove godine “Black is the new black!”

I pošto bih mogla ovako do u nedogled, evo još na kraju ispod videa imena svih veličanstvenih sa Jupiterom u Lavu. Svi skoro nagradjivani, svi zlatni. Svi su rizikovali, a da se o riziku nijednog časa nije radilo, nego o srcu. O želji. Već, to ili ništa drugo! I hrabrosti da ka tome idu.

Zato samo hrabro i širom otvorenih očiju i srca, a jedini savet bi bio – 

“Life is not a problem to be solved, but a reality to be experienced.”
— Søren Kierkegaard (takođe vlasnik Jupitera u Lavu)

i zato, take it as it comes! ;)

Time to live
Time to lie
Time to laugh
Time to die

Take it easy, baby
Take it as it comes
Don’t move too fast
And you want your love to last
Oh, you’ve been movin’ much too fast

Time to walk
Time to run
Time to aim your arrows
At the sun

Takes it easy, baby
Take it as it comes
Don’t move too fast
And you want your love to last
Oh, you’ve been movin’ much too fast

Go real slow
You like it more and more
Take it as it comes
Specialize in havin’ fun

_________________

GLUMA: Nicole Kidman, Elizabeth Taylor, Robert de Niro, Catherine Deneuve, Vincent Cassel, Whoopie, Philip Saymore Hoffman, Bette Davis, William Daffo, Andy Garcia, James Stewart, Rutger Hauer,

MILIJARDERI: Bill Gates, J P Morgan, Roman Abramovič, Steve Fossett

REŽIJA/SCENARISTI: Federiko Felini, George Lucas, Lars von Trier, Jean Claude Carriere (scenario), Francois Truffaut, Mathieu Kassowitz, Andrei Tarkovski, Milos Forman, Terrence Malick, Ray Bradbury (dramaturg), Gay Tallese (isto scenarista), Sam Shepard (scenario)

MUZIKA: Mick Jagger, Keith Richards, Jim Morrison, Jimmy Page, Johnny Cash, Sinnead O’Connor, Diana Ross, Roger Waters, Richard Wagner, Johnny Rotten, Karajan, Rahmanjinov, Jeff Back, višeputa oskarovac John Williams, Enriko Karuzo, Albinioni

KNJIŽEVNOST/FILOZOFIJA: F S Fitzgerald, Victor Hugo, Simone de Beauvour, Charles Bukowski, Tagore, Paul Eluard, Umberto Eko, Ian Fleming,  Isak Asimov, Aurelius Augustinus (Sv Avgustin), Lou Salome, Doris Lessing (Nobel za knjiž.), Alexander Sutherland Nill (one hit wander u književnosti “Sumerhil škola” – opet Jupiter u Lavu tema)

RAZNO: Eleonore Ruzvelt, Rudolf Stajner, Osho, Volter, Paskal, Mišel Ulebek, Kjerkegor, Abraham Maslov (uspostavio hijerarhiju potreba u psihologiji), Modiljani, Henri Cartier Bresson, Jerry Springer (TV lice), Ana Frojd, Žan Pjaže, Dora Maar, Guy Debord, Alan Leo, Richard Wilhelm

Milica ·
sanja malo me je zbunila recenica da osobe sa ju u lavu kod psihoterapeuta lece traume iz detinjstva koje ne postoje… to je prevelika generalizacija, na osnovu samo jednog aspekta. jedan aspekt ne odredjuje licnost. ja ga imam u horoskopu i to sa egzaktinim trigonom mesec u strelcu, i ne bih mogla da se slozim.
________

U pravu si. No suština te rečenice nije bila da ne treba da idete na terapije, nego potreba za publikom jer su ljudi sa JU u Lavu ponosni na sve što su doživeli i proživeli. Često u mladosti neustrašivi, lako sublimiraju u druge aktivnosti (koje neretko postanu i zanimanje kasnije) ono što je bila trauma. Nisu klasični klijenti terapeuta koji trebaju spas. Oni trebaju divljenje prvo, pa onda sredjivanje po nijansama. Još jedna stvar je tu važna kada već dotaknusmo psihoterapiju i astrologiju. Jupiter u Lavu traži romantičnu ljubav kao potrebu. Srčani i zaljubljeni mogu da budu i sa 50 godina kao da su mladi. To psihoterapija ne podržava baš. Psihoterapeuti savetuju kako da se uzemljimo, nadjemo partnera, imamo realna očekivanja i ostalo… a JU u Lavu želi mnogo više od nečeg tako predvidivog, on traži zaljubljenost, divljenje partneru i partnerovo divljenej sebi i to je ok.
Hoću da kažem to je zdravo, nije nikakva nesigurnost iza toga niti kompleks. Nego hrabrost da se otvoreno voli. Jupiter u Lavu kada se zaljubi on nije van sebe. On je prilično sa sobom, i tačno zna šta želi, i kako. I hrabar je da to kaže, traži, podje za tim. On ljubav smatra esencijom života, ali ne na neki Venerast izidealizovan način, jer ovde nemamo Venerin ni znak ni Veneru. Nego je ovo ljubav kao pokretač, kao oduševljenje, divljenje i igra, provod, zdrav eros. Venera zato najviše od svih i ide na psihoterapije. :) Venera i treba da ide na psihoterapije! Mada opet džaba – i opet zvuči kao generalizacija. Jer pomoći će joj trenutno, a onda sve isto. Njena potreba je ideal. Al terapija dobro dodje Veneri da eros razvija samopomoći, jer ona u samoći eros i neguje. Svaka Venera, ali po gradaciji. Ona u Blizancima najmanje, a ona u Ribama najviše. Pa Venera u Jarcu ili Ribama, ili Strelcu i Škorpionu – ide na terapiju trčeći, “Ima nečeg tu uzbudljivog za nju! Erotičnog!” Blesava Venera.

Generalno smatram da psihoterapja (ova ovdašnja, kognitivna, prilično stavljena u kalupe odakle dokle) ljubavi ne služi. Nego prioritetima ostalim, samopotvrdjivanju u poslu, samorealizaciji i aktuelizaciji. A ljubav je van moći psihoterapije, i tu se kao klica korisnog pojavljuju neverbalne metode, poput plesa 5 ritmova ili bodyworka. Jer nesvesno se dotiče isključivo kroz neverbalno, ali je baš zato sve to i opasno, jer praktikant ne zna šta će da takne, koji taster da okine. Ova kognitivna, razgovor, dobar dan – dobar dan, jedan priča drugi sluša – samo može da posluži jako dobro u nekim krizama, ili da bi smo se od ljubavi čuvali. Stvara distancu od ljubavi, al kod opsesija je to i potrebno. Psihijatar bi ionako prepisao lekiće kao distancu – blokatori bola! Ljubav ne traži smisao, razloge, ni objašnjenje. I nepredvidiva je. Ne možeš da izabereš koga ćeš da voliš. Niti znaš zašto. Onda odeš kod psihoterapeuta da bi video zašto. I dodješ do toga. I kao lakše ti… a nije. Jer nije zato. A i da jeste zato, zar ćeš izabrati da se odljubiš i da ne voliš jer je to šta ja znam, projekcija nekog odnosa… pa i neka je. Zato ljubav i postoji, da se kroz ljubav raste, razvija, zato je Saturn egzaltiran u Vagi. A ne da bismo racionalizovali odnose.

Ljubav bez mazohizma (dobrovoljnom davanju i izboru takodje dobrovoljnom druge osobe da nas muči) :)) nije romantična, polna ljubav. (znam da će mi mnogi zameriti na tome što sam baš ovaj termin upotrebila “mazohizam”, ali to je termin Saturna u Vagi koji je egzaltiran tu i koji svu priču o polnoj – partnerskoj ljubavi nosi) može biti ljubavi koje su ja poštujem tebe, ti poštuješ mene, niko nije ljubomoran, svi smo sigurni u sebe, može biti spiritualnih ljubavi, platonskih ljubavi, prijateljskih, BFF ljubavi… ali ljubav koja nas uzme, otme od sebe, je ljubav o kojoj se priča bez da mora da se objašnjava dalje na šta se misli. Čim je čovek siguran kada voli, znači da to nije ta ljubav, nego neka druga, a tlo mu se može izmaći pre ili kasnije. On i te kako takav može biti voljen, ali nisam sigurna koliko voli ako se bar u nekom danu ili nedelji njegov ceo svet nije slio u postojanje druge osobe, kao kod mladog Vertera kome se čitav dan sliva u očekivanje ljubavnog susreta. Svi znamo kako to izgleda, ili ne? I nebitno je da li će trajati, romantična, polna ljubav uz koju JEDINO rastemo, razvijamo se, ni ne treba da traje. Ona kada traje to je onda skandal na rolšulama. Ali ima kandidata uvek i za to!
Pa teraj čitavog života… a posle se o njima snima film, ili postanu primer velikih ljubavi u istoriji ljudskog roda. Ljubav – anima/animus živi u nesvesnom. Nesvesno je potrebno istraživati isto kao što je i opasno čačkati ga. Prosto ne znaš kako da mu pridješ tom nesvesnom. Al ljubav kad se desi, fljus! Sjurimo se u nesvesno, pa eto grča, eto preznojavanja, nesigurnosti. Ne može biti čovek siguran kad voli jer moć nad sobom daje drugome. Ako je partner tu uz mene – super, biću happy, ako nije, ko god da mi pravi društvo – dosadno je. Misli su mi negde tamo daleko… sa njim. Zar to već nije davanje moći drugome, a tako je banalno? Ako mi piše drugačije se osećam, nego kad mi ne piše… itd. Kome je sve jedno i uvek vlada sobom, možda i ne zaslužuje da ima iskustvo ljubavi romantične, al sve jedno imaće ga. Samo su male šanse da će ga i isoristiti, da će mu se predati. Pre će u ponos, ego, u pravim se da mi nije bitno, ne, ne.. ne mislim toliko o tebi (dakle laži), ili u psihoterapiju da vrati sebi dostojanstvo. Tek poniženjem dobrovoljnim dosežemo ljubav, i to sami sebe ponizujemo, druga osoba ne mora ni da je svesna toga. Već sami onaj svoj ego kruti teramo da se savije i klekne pred drugom osobom, čak i kada ona toga nije možda svesna. Jer tek kad klekne, mi zadovoljismo onog Saturna u Vagi koji nas to tera, da pred partnerom kleknemo. I on pred nama, al to je već njegov deo, ne naš. Ali se podržavamo u klečanju, i što se više podržavamo, sve se više volimo. Al sami sa sobom kad smo pomislimo “bože, šta dozvoljavam…” dakle, tako nekako.

A Jupiter u Lavu, taj je uvek za ljubav, on ume da izjavi ljubav, ne preza od romantike, daje primer gotovo kako se ljubav živi i kako je se ne treba bojati. Na terapije ljudi idu jer su usamljeni. A šta se desi kada se zaljube? I to kod svih :)) Odmah zabušavaju sa terapijom, jer da, hoću da lebdim, da sam srećan, da sam lud ako treba i ponašam se nerazumno možda.. ali da, hoću, osećam da mi se tu nalazi srce, osećam ga da je vrelo i da titra u grudima! I zato neće niko na terpije kada se zaljubi. Terapija je za sve ostalo ok, svi smo kul i svi smo hype. I integrisani i osvešćeni. Al u stvari, treba nam zemljotres. svima. from time to time. A ljubavni je najzahvalniji za rast. ;)

“Give me all of you!!! I don’t want so much of your time, so much of your talents and money, and so much of your work. I want YOU!!! ALL OF YOU!! I don’t want to only prune a branch here and a branch there; rather I want the whole tree out! Hand it over to me, the whole outfit, all of your desires, all of your wants and wishes and dreams. Turn them ALL over to me, give yourself to me and I will make of you a new self – in my image. Give me yourself and in exchange I will give you Myself. My will, shall become your will. My heart, shall become your heart.”
- C.S. Lewis

* Usput, na tumblru imam stranu sa ljubavnim citatima i galerijom slika.. LOVERS INC. Pa koga zanima: http://stellarcollision2000.tumblr.com

Mars je u kvadratu sa Jupiterom, i uticaj ovog aspekta osećaće se sigurno do sredine avgusta.

Ovo je pre svega jedna praiskonska slika borbe za život, za egzistenciju, jednog večitog fajta, pa su ovo svi oni ljudi za koje kažemo da su “fajteri” samo zato što neumorno rade i nikada nemaju, ali kao gonjeni tim aspektom, ni ne odustaju od borbe. Ovo je slika borbe iz epohe kada su ljudi radili, goloruko, kada je telo – fizikus predstavljalo glavnu mašineriju za rad, mnogo pre tehnologije, mnogo pre organizacija i korporacija. Kada je čovek oduševljeno stvarao i zidao i gradio i popravljao. A ako mu se jedu jabuke a on ih nema, on ode kod komšije pa uzme bez da pita, bez da se krije, već smelo i ponosno čak, jer nešto u čoveku sad oseća da zaslužuje, da su te jabuke na jedan nerazumljiv način i njegove.

Ovo zato nije astrološka slika morala, nego su ovo počeci morala, izvori svih pitanja i problema (nepravdi) koja su nametnula da se na svetu kasnije dosta i uvede nešto kao što su moral i zakoni da bi još kasnije i moral i zakoni bili zloupotrebljeni, opet iz ovog aspekta – a zarad održavanja snage i mudrosti podjednako. Zbog toga su ovo svi studenti prava koji su promašili fakultet, srećniji se ispisali, a oni koji nisu eno ih gde zastupaju najveće pobunjenike, gnevne, izrevoltirane, koji se bave radnim pravom ili krivicom pa zastupaju i kriminalce (baš kriminalce, ne političare kriminogene), a ako ne žele to, onda su bez posla. Ovo je nemogućnost da se osudi onaj što je ukrao da bi decu prehranio ako je već na nemaštinu silom nateran – baš on, koji više od svih bogatih ima snagu da radi i hoće da radi i dostojanstveno živi! Zašto onaj ko hoće da radi ne može da radi? Pita ovaj advokat sa Mars Jupiterom u kvadratu sutra, i ne dobija odgovor, ali ne uspeva ni da odbrani svog klijenta, radnika neke fabrike koji je poveo čitav kolektiv u štrajk i zato bi proteran, a deca gladna. Jer ovde su sad u večitoj borbi bez izgleda da dođe do nekog primirja il balansa ikada, sa jedne strane razumevanje kriminala isključivo kao produkta nepravde a ne kao produkta zloupotrebe morala i zakona, i na drugoj strani potreba za etikom, mirnom savesti, mirnim snom, potreba za mirom da se niko nedužan ugrozio nije.

A kako da se bude siguran ikada da se nije odbranio pogrešan, onaj recimo što ni nema decu kako se kasnije utvrdi nego je slagao, i da se ne napadne onaj što je bogat i uspešan i moćan, a šta ako baš on nekakvu humanost podstiče stalnim donacijama onima što nemaju. Pa u mladosti – a kod neosvešćenih i celog života, ovo je užasna borba i kažnjavanje drugih, a ko su drugi nego ovaj čovek sam, pa kažnjavajući druge uvek kada siguran 100% nije, on i sebe kažnjava, sebe gazi, pljuje, vređa, omalovažava, na samog sebe kidiše. Jer kada ste ga upoznali, on je bio bez posla, bez auta, bez komfora, ali sa jasnim principom da takav ni ne želi da bude, da mu je taj njegov život pun borbe slađi od ma kakvog zlata! I nakon deset godina, opet ga srećete a on u nekom ludom mercedesu, i ne osvrće se na vas, samo vam je mahnuo, kao da ste senka iz nekog prethodnog života od koje želi da što pre pobegne, pa dade gas. Jer kao što mu je nekada koliko god bolno, zadovoljstvo bilo da provodi čitav dan sa radnicima ili sa nemoćnima da posao nađu i da svoj život na dostojanstven nivo dignu, iako vredni, spremni na borbu, rat, rad, a gadio se svakog utegnutog sa 30 kila više koji se šepurio i pljuvao bukvalno na tv ekran kad se neki takav pojavi kao odabrani primerak društva i počne da laže i sebe pravda lažima, isto tako evo sad gde može mirno po čitav dan da sedi sa uspešnima, mudrima, akademcima (on koji je bez ikakvih viših škola ostao), a da se gadi radnika, siromašnih što snagu i zdravlje samo imaju i ništa više, i smatra ih nižom klasom samo jer ne znaju za duh, moral, zakone, jer ne žele da izdaju ono što je on jednom izdao, pa se čitav život trudi da zaboravi na to, al mu ne uspeva.

Trudi se da zaboravi taj dan kada je prodao svu svoju snagu i zdravlje, svoje telo spremno da skoči i doskoči, svoju spremnost za rat i da u svakom trenutku u život i osvajanje života krene. Tu je i globalni odgovor kada vidite sve te političare i vlasnike silne, koji se jedva kreću usled gojaznosti jer tom izdajom svoje zdravlje i snagu, svoj princip ponosa behu izdali. Koji su poželeli u jednom momentu, obično kada ih je mladost kao doba napuštala, da izdaju tu mladost punu gneva, nemaštine, očaja, i prodali je za dobar auto, stan u centru i fotelju. I zato, ovo su potomci svih onih što baš takve pretke imaju, pobunjene i ostrašćene, hirovite, koji preziru, preziru, i preziru svako bogatstvo i slobodu koju novac danas donosi, a ujedno ga sanjaju. A pre nego je došlo materijalističko doba, prezirali su pametne, mudre, one što su škole svršavali silne, ali se motike nisu hvatali! Pa je to i moj deda obzirom da ovaj aspect nosim u natalu, najveći radnik koji se ikada rodio, koji je sam samcit 10 hektara zemlje održavao i ta zemlja je ličila na gradski park tako uređena, a koji je svojim ćerkama branio da idu u školu. Te su bežale, da bi u školu išle, a on dolazio, vukao ih kući pa po porcija batina svakoj – da im nešto takvo ne padne na ludu pamet slučajno ponovo! Otuda i ja – baš iz tog dede u meni nekada kažem “da imam dete ne bih ga dala u školu!” pa iako to danas pravdam društvenim strujama koje su sveprisutne, da li ja tada u stvari na moga dedu ličim i surovost primenjujem koju neko buduće, novo vreme neće moći da opravda, a ni razume.

Zato je za ovaj aspekt jedini spas, koliko se i ako se to može spasom nazvati, filozofija. Samo i jedino filozofija, Ni ezoterija, ni okultizam, ni psihologija tek ne, ni nauka ma kakva, već samo filozofija, kao i kod Ničea koji je ovaj aspekt imao pa vam je jasan taj njegov ton oštar i gnev svake njegove rečenice u Zaratustri. To je na glas dilema, borba, strastvena borba da se obezvredjivanjem, rušenjem, kritikom zapravo dodje do odgovora, nikako “možda” već sa stavom. I samo kroz filozofiju, čovek sebe samog ovde proganja kako ne bi uspeo ni sa najvećim psiholozima, ni pukim teoretičarima. On sebe proganja onog časa kad je kod Dostojevskog pročitao Velikog inkvizitora, jer ovo jeste Veliki inkvizitor astrosimbolički, i to pogotovo u liku Ivana Karamazova koji izgovara: “Ako je cena ulaska u Carstvo Nebesko vredna svih stradanja dece i nedužnih, onda meni ta ulaznica ne treba!” (parafraziram, ne kopirajte kao izvorni citat, nego nadjite, mene mrzelo). I ovo je sigurno i lik Raskoljnikova, to je gnev siromašnog studenta spram lihvarke, pa je ubija, kriminalac postaje, a onda u tvoje ruke gospode ipak na kraju, jer teško je sa istinom živeti. Kako ostati čist kako biti ikada miran šta je ispravno, ako se filozofija ne takne, kao što je milioni sa ovim aspektom neće taći? Pa nikako. Nego ili izdaju snagu pa u lakoću i pozitivizam udju, a onda sebi bolest i slabost tela prizivaju, ili ostanu večito u Marsu, ali sebi vremenom daju pravo na kriminal, to su one jabuke sa početka teksta, pa bez sumnje će pre ili kasnije pokrasti državu, ili nekog ko ima, jer napašće samo Jupitera, samo onoga što ima i što poseduje nešto što oni smatraju da je i njihovo.

Ovo su svakako svi koji porez ne plaćaju a rade, ovo je čitava Srbija ako mene pitate, i ovo je zašto ja koja nosim ovaj aspekt volim da živim u Srbiji dok u državi koja je uredjena, lažno vidim, lažni pozitivizam me opkoli sa svih strana i osećam se bolesno nakon nekog vremena. Zdravlje je u borbi. Svaki aspect traži da se živi, a ne da se od njega beži. Pa sa ovim aspektom, ako vam već lakoća data nije – onda je ni ne tražite, nego u filozofske isključivo knjige zaronite, u Dostojevskog slobodno po stoti put, pa okuraženost duha vam snagu daje i za rad i gotovo da ste malko i srećni što para nemate za Havaje, što ste uspeli da svoj svet mimo države i mimo radnika stvorite, da u nekoj gotovo izolovanosti živite od realnog sveta, da sa onim realnim svetom koji se svima oko vas dešava vezu gotvoo nikakvu baš nemate. Jer da ste i vi zaposleni medju radnicima, ili biste potegli štrajk, ili pobunjeno dali otkaz i išli na sud, ili ih potkrdaali bez da trepnete. A da ste medju vlastodršcima, ne bi bilo mirnog sna zbog nekog otkaza koji ste nekome morali da date. Ovo je sudbina svih naših kada odu preko pa na crno rade, jer ovo je svaki rad na crno, muka i borba za dostojanstvo, koje će se isto tako odbaciti čim se do njega dodje. A ako se ne odbaci, onda se samo nije čitalo dovoljno filozofije, nije se dovoljno noću vrtelo zbog neke ideje i misli koja o pravdi priča, pa zato onda u holesterol, hipertenziju, bilo šta što napada iz Marsa i Jupitera (a to je kardiovaskularno, vene, srce, krv, pritisak), gojaznost neka kojom sebe napadate jer ste izdali slobodu onoga što kada nije imao – bio je najsrećniji, gnevan kakvi su mu i preci, slobodan jer može da voli rad i radom sebe i druge u zdravlju služi. A oni što Marsa izdali nisu, eno gde na naplatnoj rampi poput nekih predaka drumskih razbojnika, zaustavljaju sva vozila i puštaju tek kad plate, jer ako imaš auto – onda plati! Ali eto gde i oni završiše po zatvorima, jer kad tad u kriminal se mora ući, u potkradanje bogatih i države, pa ih nazvaše “drumska mafija”.

Ni jedno ni drugo ne valja, a sredina je samo kroz pragmatičnu primenu svakodnevnu filozofije. Svakodnevno preispitivanje i vodjenje time, da se bude samostalan i ostati veran istini koja se nameće, da nikada radnik i mudrac kao ni radnik i vlastodržac jedan drugog neće poštovati ni priznavati. Ko sa ovim aspektom dok je student počne da radi, uvek će napustiti fakultet a ne posao, jer mladost će prirodno uvek birati da u ovom duelu živi Marsa. A ko sa ovim aspektom u sred svoje karijere uspešne upiše neku školu (zarad nivelisanja sa onima okolo) tad sebi otkaz priziva. Zato, iako vam je već verujem jasno, u ovim danima savetujem puno filozofije, knjige ili citate, šta god vam pod ruke dodje. Ovo su najčešće ako su srećni bili: novinari, i svi danas free lancer što nikome porez ne plaćaju, rade svoje i za ovaj svet ne mare puno, a na stolu, tačno na ivici taman da padne na pod, neki Niče ili Sioran, Dostojevski ili Kami.

U ovim danima će biti otkaza, i onih otkaza koje radnik daje iz pobune i gneva, i onih gde onaj Jupiter što jednom Mars beše – mora sad da otpusti nekog, i to bez greške – onog koga ne treba da otpusti! To jest, onoga baš što je slika njega samog u mladosti. A samo da malo filozofije kapne, pa eto svesti da bi sve bilo dobro kada bi Jupiter radniku nešto dao. Kada bi poštovanja radi, ako je bogat radnicima sve obezbedio, ili ako je Jupiter znanje, mudrost, a ne bogatsvo, onda pričao pred njim jezikom koji svako razume, a ne nekim uzvišenim koji vređa onoga što mu hleb svakog dana na sto obezbedjuje. Muškarcima uvek teže sa ovim aspektom ako ga imaju u natalu, kao i sad u tranzitu, lakše ljuti, lakše gnevni, lakše grešku čine ako su u lakoću i neki kvazi red ušli, jer ovo su kvazi zakoni, ovo je kvazi moral. Žene sa ovim aspektom su hrabre duhom, a za partnere će uvek pre izabrati onoga koji leba nema nego onoga sa tri fakulteta ili tri automobile, svejedno. Ali opet, ako nije dovoljno čitala, prebacivaće mu čitavog žviota da je luzer, gubitnik, neradnik, jer najčešće ovde kod nas, žene sa ovim aspektom kada su u zajednici, baš zato što su radne i zdrave, rade više i celu kuću nose. I to treba da prihvate, ako mogu. Imaće redovniji seks i sa kim da pričaju, tj filozofiraju, a ako je suprotno, onda ima putovanja, para, ali ni jedan razgovor da se pokrene, pogotovo ako su mudrije, a o oduševljenju kakvom i radosti da ne govorimo.  No isto tako muškarac, ako on u vremenu počne da stiče materiju, da komfor obezbedjuje neki iznad proseka, eto razlaza sa ženom koja ga je volela kad je bio švorc. On odlazi u pohod za komforom i lakoćom, u osvajanje reda i tog kvazi dostojanstva, al bez radosnog seksa ostaje, bez smeha, bez životne snage.

Lepota ovog aspekta je u tome što je ovo prepoštena borba čoveka sa samim sobom. Niko ne izlazi bez kazne ako pogreši, bilo svesno poput Rakskoljnikova, ili vremenom pa posledicama, a ako se trudi da ne greši onda je to samo zato što se stalno pita i sagledava sa obe strane, što ga opet uzvišenim čini u duhu ali i svesnim o radu, dobrim sa plemstvom, dobrim sa običnim narodom i sirotinjom svakom. I fizikus i duh, i bunt i moral.

I za kraj, ovo je svakako onaj dan… ma ne, onaj čas, trenutak kada uzimate svoje stvari i izlazite iz kancelarije, ovo je ono oduševljenje sa kojim izlazite jer znate da naredne dve nedelje ste na odmoru, daleko od svih, najbliži sebi. Tako da ovo nisu samo otkazi u narednom periodu, nego i početak odmora! Ujedno, i mog. Želim vam uzbudljivo i nadahnjujuće leto! Čujemo se od septembra. ;)

“She was beautiful, passionate, and just as crazy as I am… She could party like a man and love like a woman.” (Blow)

Venera i Jupiter se vole. Vole se i kada su u dobrom aspektu. Venera tada možda malo više voli Jupiterovu plemenitu darežljivost, ugled i sjaj, a Jupiter njenu lepotu i mladost koju tada može sebi da priušti. Ali kada su u kvadratu, kao što će biti ovog vikenda, i kao što su milionima u horoskopima, kada su u tom nepomirljivom odnosu morala i želja, erosa i slobode, mladosti i mudrosti, bunta i pravila, baš kao što su uvek kada je i Venera u Strelcu (a uskoro će tu), kao da tek tada ta njihova veza, njihov odnos dobija smisao. Sve lekcije na kraju krajeva koje nam znače u životu, to su one koje smo sticali samo iskustvom i veličanstvenim preterivanjem u ljubavi i na žurkama, u noćnim provodima, momenti vredni sećanja – ako nam alkohol i druge hemijske andromolje dozvole da se sećamo. Zato je ovo Never Enough aspect. Zato je ovo prenaglašena glad za životom, erosom, ovo je rasplinutost i euforično prepuštanje pa je ovo apsolutno Party Girl, Party Animal, ovo je neko ko vapi za misbehaveom, nedoličnim ponašanjem na autentično formalnim, konvencionalnim mestima, ovo su svi divlji u srcu i večito mladi, za party uvek spremni. Ovo je svakako aspekt koji mnogo više daje u mladosti nego kasnije, neutoljiva glad, neki kažu za njih da su “prilike gotovo vredne sažaljenja” dok ih gledate kako lutaju, razapeti izmedju želja i slobode i ljubavi i društva, ovo je sijaset opasnosti, nekada i near dead experience koje donose te lude noći, ali iz kojih su nas spašavali prijatelji. Pa su ovo i prijateljstva koja ne traju, kao i ljubavi koje ne traju – ali koja se pamte, jer smo se sebi tada svidjali tako puni želje, strasti, spremni da se predamo svakom trenutku, impulsivno. Impulsivnost ostaje zauvek kao trag onoga što u mladosti je bila ta osoba. Prepoznaćete ih po isflekanim ekstra skupim ili potpuno novim haljinama i košuljama, nehaj je njihovo srednje ime, po podočnjacima jer spavanje je za stare dane, po razbarušenoj jednoj psihi, neuhvatljivom pogledu što i dalje kao da nešto traži i plaši se samo da ne propusti, žedan uvek još jednog poljupca, još jednog pića.. Prepoznaćete po tome što im nikada nećete iz prve pogoditi godine – uvek mislite da su mladji. Lično volim ovaj aspekt, i svima želim mladalački vikend, a mladima nova iskustva vredna pamćenja 4life!

Grešio sam mnogo, i sad mi je žao
i što nisam više, i što nisam luđe
jer, samo će gresi, kada budem pao
biti samo moji – sve je drugo tuđe.

Grešio sam mnogo, učio da stradam
leteo sam iznad vaše mere stroge
grešio sam, jesam, i još ću, bar se nadam
svojim divnim grehom da usrećim mnoge.

Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
grešio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko neće
a ne bih ga dao – ni kad biste hteli.

– Duško Trifunović

Follow Aleksandra’s board Jupiter in Virgo – Be a Good Warrior! on Pinterest.

Jupiter je retrogradan. Od 8. dec 2014 – 8. apr 2015 sve ono što inače promoviše, protežira, podržava, stimuliše (optimizam, motivacija, ekspanzija, rast, entuzijazam, učenje, duh, novac, putovanja, filozofski um, logika) lako biva sada zavedeno na pogrešnu stranu. Njegov retro hod ne znači da ćemo postati manje motivisani, pesimisti ili siromašni – ali svakako govori da olako prepuštnje Jupiterovom uticaju da nas nosi svojom vatrom i rasplasanim žarom može dovesti do iscrpljenosti, promašaja, loših procena naročito, precenjivanja sebe i drugih, i da u sled naivnosti kojoj je sklon, budemo ne jednom iskorišćeni. Zbog toga ljudi koji ga inače imaju retrogradnog u horoskopu već tokom svog života uče da budu oprezni sa pozitivizmom, da ne idu na prvu uvek, da puste ideju da odleži, pa da joj pridju. Nedostatak studioznosti kod Jupitera kao i sistematike – sada upravo donosi dosta poteškoća u radu, učenju, poslu. Nedostatak organizacije takodje. Lakoća davanja obećanja i dobrovoljnog pristanka na projekte, ideje (opet ne prvu bez uzimanja pauze da se razmisli i vidi da li nam je to potrebno u životu) već se skače na sad i odmah, takodje se lako sada pokazuje kao pogrešno i dovodi do gubitka novca ili vremena ili snage. Zato o svemu dobro promislite, odnosno dajte sebi 15 minuta ili 2 dana da vidite da li vam je nešto stvarno potrebno. Lako nam je da se čuvamo loših stvari, ali nekada treba biti oprezan i sa dobrim stvarima, dobrim ponudama, dobrim idejama… one tako zvuče, ali šta je ispod? Ko bi ih nosio? Da li je realno za našu životnu realnost? Neko vas pozove na put i vi se vec pakujete jer duh jeste željan, ali da li je trenutak i da li u sred januara stvarno želite na put? I ako želite da li je to taj put? I sa kim? Birajte.. dajte sebi vreme.
On ne ukida ono čime vlada, ali nas tera da se pitamo, da li knjiga koju čitam je knjiga koja me stvarno zanima ili treba da čitam nešto drugo, da li entuzijazam koji sam pokazao u poslu je realan ili za svoje sipunjenje trazi jos neciju odgovornost i veru – a ne samo moju? Lako se ispadne “magarac” na Jupitera retro, kao u onoj igri, pa natovareni, iscrpljeni, istrošeni na nepotrebno i pogrešno (jer se nas lično ne tiče), na nešto što sa nama nema isti senzibilitet i veze, istrošimo se u njegovom retro hodu, pa se posle pitamo šta nam je ovo trebalo. Ako se samo budemo pitali – dobro smo prošli, a ako i materijalnoi psihofizički i svakako budemo u minusu, onda treba da naučimo kako zauzdati lakoću optimizma, entuzijazma i dobre volje pa ih usmeriti na ciljeve koji jesu oduvek bili naši.
Slika koju stavljam uz ovaj tekst je iz filma koji željno očekujem Jupiter Ascending čija je premijera u februaru.